Свети Стефан Штиљановић – слава Епархије осечкопољске и барањске У суботу, 17. октобра 2026. године, на дан Патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење Митрополита будимског и администратора темишварског г. Лукијана, Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Митрополита далматинског г. Никодима, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија. Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, литургијско сабрање увеличало је присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља чуване су у манастиру Шишатовац све до 1942. године, када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији. Светој Литургији присуствовао је Председник Владе Републике Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар и други представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске. У надахнутој архипастирској беседи, Митрополит сремски Василије поручио је верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свога народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота. „Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је Митрополит Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђелску истину да је вера без дела мртва.   Беседа Епископа Херувима после освећења славских обележја: Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји, Председниче Владе Републике Србије, многопоштовани господине Мацуте, Уважени гости, Драга браћо и сестре, децо Божија, Желим најпре да заблагодарим Господу што нас је данас све сабрао овде, у Даљу, на прослави наше епархијске славе, Светог Стефана Штиљановића, кнеза праведника и великог Божијег угодника који се традиционално прославља као заштитник Епархије осечкопољске и барањске. Посебно бих желео данас да честитам и 35. годишњицу васпостављања наше Епархије свима вама и поново да нагласим да је наша Епархија благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, поводом овог малог јубилеја наше црквене заједнице, удостојена непроцењивог дара – честице нетљених моштију Светог кнеза Штиљановића, заштитника народа овога краја. Желео бих да заблагодарим високопреосвећеном Митрополиту сремском господину Василију који је началствовао Светим Евхаристијским сабрањем и који нас је у својој надахнутој беседи поучио тајни данашњег празника, да заблодарим, такође, високопреосвећеној и преосвећеној браћи архијерејима који су саслуживали: ваше присуство и ваша молитва, драга браћо архијереји, јесу видљиво сведочанство и пројава оног нераскидивог, светотајинског и саборног јединства Цркве православне. Хвала вам што сте својим доласком увеличали наше епархијско славље, показујући да у Цркви нема туђих и далеких, него да смо сви удови једног Тела Христовог. Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богомспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу Истине Христове. Данас када прославља своју Славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја. Сабор Српске Православне Цркве, вођен Духом Светим, маја 1991. године, у време светопочившег патријарха Павла, препознао је потребе народа са ове стране Дунава за васпостављањем засебне црквено-администартивне јединице – Епархије осечкопољске и барањске. У том богоугодном делу посебну ревност Цркви Христовој и истинску христолику ширину, дајући делове својих епархија, показали су Њихова Преосвештенства тадашњи Епископ сремски Василије, Епископ славонски Лукијан и Епископ бачки Иринеј. Ваша Високопреосвештенства, драги учитељи, Имајући све ово у виду, у знак наше трајне љубави, поштовања и неизмерне благодарности за овај историјски и канонски принос Цркви Христовој, изузетна нам је част и духовна радост да највишим одликовањем Епархије осечкопољске и барањске наградимо вас као најзаслужније за њено васпостављање. Ваша дела су уписана у историју ове епархије, а ваша љубав у срца нашег свештенства и народа.   ИЗВОР: СПЦ ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА

Прослава храмовне славе и освећење црквене сале у храму Покрова Пресвете Богородице у Старој Пазови Дана, 14. октобра 2026. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, у истоименом храму у Старој Пазови свечано је прослављена храмовна слава. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење свештенослужитеља. Саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Божа Бакајлић, архијерејски намесник у пензији, протојереј Ђорђе Ковљен из Белегиша, протојереј Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, протонамесник Зоран Ерић из Петроварадина, протојереј Мићо Ристић из Доњег Товарника, као и ђакони Марко Стефановић из Сремских Карловаца и Стефан Станојевић из Старе Пазове. На Светој Литургији појали су Никола Михајловић, Ђорђе Деспот, Слободан Грујић, Милан Савић, Стефан Росић и Стефан Лујић, доприносећи молитвеној и свечаној атмосфери празничног богослужења. У својој беседи, Митрополит Василије истакао је духовни значај празника Покрова Пресвете Богородице, нагласивши да нас Мајка Божија својим непрестаним молитвеним заступништвом подсећа на мајчинску љубав, бригу и заштиту. Посебно је указао на значај овог празника за мајке и децу, подсећајући на то да је Пресвета Богородица узор мајчинске љубави и бриге, а њен свети покров знак утехе, наде и сигурности за све који јој са вером прибегавају. Током Свете Литургије, Митрополит Василије је јереја Сашу Милијашевића одликовао звањем протонамесника, чиме је овај свечани дан добио посебан значај у животу наше црквене заједнице. Након Свете Литургије, обављен је чин освећења црквене сале при парохијском дому. Овај простор представљаће место окупљања верног народа, духовног узрастања и неговања хришћанске љубави и заједништва, служећи на корист Цркви и свима који у њој траже утеху и духовну снагу. Домаћини свечаности, протојереј-ставрофор Миодраг Лујић и протонамесник Саша Милијашевић, упутили су захвалност Митрополиту Василију, свештенослужитељима и свим присутним гостима на молитвеном учешћу и заједничкој радости овог празника. Посебно су заблагодарили Митрополиту Василију на очинској љубави, архипастирској бризи и указаној части да својим присуством увелича ову свечаност. Такође, упућена је искрена захвалност Општини Стара Пазова, на челу са председником Ђорђем Радиновићем, као и свим ктиторима и приложницима, радницима и трудбеницима који су својим трудом, залагањем и несебичном подршком допринели уређењу и опремању црквене сале. Њихова љубав према храму и спремност да својим даровима и радом послуже црквеној заједници представљају драгоцен допринос животу наше парохије. Прослава храмовне славе и освећење црквене сале завршени су заједничком трпезом љубави, у духу хришћанског заједништва, братске слоге и благодарности Пресветој Богородици за њен свети покров и молитвено заступништво. Нека нас Покров Пресвете Богородице увек сабира у вери, љубави и јединству!

Освећење обновљеног парохијског дома у Руми У суботу, 10. октобра 2026. године, у храму Вазнесења Господњег у Руми, сабрао се многобројни верни народ на празничном вечерњем богослужењу, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Јосимовића и протојереја-ставрофора Сретена Лазаревића. Светом богослужењу присуствовао је велики број верника, који су својим молитвеним учешћем увеличали ово свечано сабрање и показали љубав према својој Светој Цркви и храму у којем се вековима сабирају на молитву. Након вечерњег богослужења присутном народу се очинском беседом обратио Високопреосвећени Митрополит сремски Г. Василије, а напослетку беседе уследио је свечани чин доделе архијерејских одликовања. За показану љубав, ревност и пожртвовани труд на добробит Свете Цркве и њеног верног народа додељене су грамате г. Милошу Јовановићу, г. Николи Ђуричићу, г. Ненаду Терзину и г. Неговану Јанкову, док је посебно признање представљало уручење ордена Светог Владике Максима г. Миленку Кесеру. Ова одликовања представљају не само признање појединцима, већ и подстицај свима да у духу хришћанске љубави и одговорности, наставе да својим трудом и делима служе Цркви Божијој. Посебан и радостан тренутак овог свечаног дана било је освећење новог парохијског дома при храму Вазнесења Господњег у Руми. Парохијски дом је, уз велики труд и залагање протонамесника др Ђорђа Б. Санчанина, пароха I парохије румског вазнесењског храма, као и уз несебичну помоћ и подршку многобројних парохијана, добротвора и свих људи добре воље, у периоду од неколико месеци у потпуности реконструисан и уређен. Овај велики подухват представља плод заједничког труда и сведочанство да тамо где постоје вера, слога, љубав према Цркви и добра воља, ниједан подухват није немогућ. Освећењем парохијског дома, овај простор је предат на службу Цркви и њеном народу, да буде место сусрета, разговора, братске љубави, духовног живота и сабирања око своје парохијске заједнице. Посебну благодарност заслужују сви парохијани и добротвори који су својим прилозима, радом, временом и молитвама помогли да овај дом буде потпуно обновљен и приведен својој намени. Након освећења парохијског дома, у просторијама парохијске сале приређена је трпеза љубави за присутно свештенство и верни народ. По благослову Митрополита, присутнима за трпезом љубави се обратио протонамесник др Ђорђе Санчанин заблагодаривши Господу, Митрополиту, верном народу и породици на благослову и подршци. У духу хришћанске љубави и заједништва, сабрање је настављено у радости и благодарности Богу, уз братске разговоре и заједничку трпезу. Овај свечани дан у Руми остаће упамћен као дан молитве, благодарности и радости, али и као сведочанство живе вере и јединства парохијске заједнице.   Текст и фотографије:  Сања Санчанин

Духовне свечаности у Новим Карловцима У недељу 20. по Духовима, по благослову Митрополита сремског Господина Василија, Нови Карловци су обележили велики јубилеј – 230 година од подизања храма Сретења Господњег. Велико дело подизања овог храма збило се давне 1796. године, за време славне управе Митрополијом карловачком Митрополита Стефана Стратимировића. Већ у суботу 10. октобра почеле су празничне свечаности, празничним вечерњем, које је служио крстоносни протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије и архијерејски намесник сремскокарловачки уз саслужење јереја Милорада Бојчића, пароха голубиначког и јереја Александра Раденовића, пароха љуковачког. Након светог богослужења одржано је предавање проте Јована у црквеној сали на тему „Значај вере у животу“. У недељу, дочекан је најважнији гост овог славља, Високопреосвећени Митрополит Василије, ког је дочекало мноштво верног народа из овог питомог сремачког села. Пре почетка Свете Литургије, Митрополит је осветио комплетно обновљени свети храм и одслужио Свету Литургију уз саслужење свештенства Епархија сремске и банатске. За прегоран рад и труд, Митроплит је достојанством и звањем протојереја одликовао јереја Милана Симића, старешину сретењског храма, док је сабрата јереја Страхињу Џамбића одликовао достојанством и звањем протонамесника. За певницом су певали богословци наше школе које је предводио професор појања, проф. Јован Стојановић. На крају Свете Литургије, уручен је орден Светог Максима господину Предрагу Шаровићу, великом и самопрегорном помоћнику на овом делу уређења храма, парохијског дома и порте. Уручене су и грамате, признања великим доброчинитељима у овом светом делу. Након тога извршено је освећење новоподигнутог и опремљеног парохијског стана, након чега је послужен свечани ручак у црквеној сали. По узору на стари обичај Карловачке митрополије, Митрополиту Василију је као знак пажње уручен спомен-златник. После поздрава проте Милана и ректора Карловачке богословије, проте Јована, гости су се разишли, радујући се овом благословеном дану, у ком је после четири месеца први пут пала киша, као знак благослова и за твар Божију.