Слава Архијерејског намесништва пећиначког Свети деспот Стефан Слепи На празник Светог деспота Стефана Слепог, 22. октобра 2026. године, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Г. Г. Василија, свечано је обележена слава Архијерејског намесништва пећиначког у Купинову. Свечана прослава започета је празничним вечерњим богослужењем на месту где је настајала историја Срема, у близини реке Саве и у загрљају вековних шума и равница кићеног Срема у Купинову, које вековима дише духовним животом и сећањем на Свету мајку Ангелину и Свете Бранковиће. У навечерје празника и славе, празничним вечерњим богослужењем са петохлебницом началствовао је протојереј Мићо Ристић, парох доњетоварнички, уз саслуживање протојереја Недељка Ковача, пароха дечког и јереја Милана Главашевића, пароха попиначког и сибачког. За певницом су појали свештеници Архијерејског намесништва пећиначког. На крају вечерњег богослужења, присутнима се обратио архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић, парох пећиначки, поучно и надахнуто говоривши о слави – Светом деспоту Стефану Слепом. Трпеза љубави је уприличена у старом ловачком дому у Купинову, у оквиру које је протојереј Бојан Мијановић одржао братски састанак са свештеницима и вероучитељима Архијерејског намесништва пећиначког, где су били присутни и чланови Ц.О. Купиново који су својом љубављу уприличили трпезу за све присутне. На сам дан празника и славе Света Литургија служена је у манастиру Свете мајке Ангелине – Светом храму Светог апостола и јеванђелисте Луке, са почетком у 9 часова. Светом Литургијом је началствовао протојереј Предраг Михајловић, парох старопазовачки, уз саслуживање протонамесника Саше Милијашевића, пароха старопазовачког, протонамесника Милана Томашевића, пароха сурчинског, јереја Стефана Сремца, пароха моровићког и јереја Александра Милановића, пароха огарског. Светолитургијске песме богоугодно појало је свештенство Архијерејског намесништва пећиначког, као и присутни верни народ. На Божанственој Литургији били су молитвено присутни, између осталих, свештенство и верни народ из Тулара, који већ годинама узимају учешћа у прослављању празника светог деспота Стефана Слепог. Након заамвоне молитве, освештани су славски дарови које је принело свештенство Архијерејског намесништва пећиначког и породица г. Илије Маријана. Беседу у току Свете Литургије пре причешћа верног народа одржао је протојереј Предраг Михајловић, поучно и надахнуто говоривши о Светом Стефану Слепом и примеру духа вере наших светих предака у ком и ми данас треба да живимо. Обраћање и захвалност свима присутнима након Свете Литургије учинио је архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић посебно се захваливши бившим свештенослужитељима Архијерејског намесништва пећиначког који не заборављају где су провели многе и лепе године своје службе. Трпеза љубави настављена је у новом ловачком дому у Купинову. Присутнима су се обратили архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић и др Драгољуб Мандић из Тулара дирљиво говоривши о духовној и историјској повезаности Купинова и Тулара кроз Свете Бранковиће и уз велику благодарност свима присутнима.

Освећење темеља храма Светог Арсенија Сремца у Батајници У недељу, 18. октобра 2026. године, у Батајници је свечано обављен чин освећења темеља будућег храма посвећеног Светом Арсенију Сремцу, другом архиепископу српском. Чином освећења началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење батајничког свештенства, у присуству великог броја верног народа који се сабрао да молитвено учествује у овом значајном догађају за нашу Цркву и Батајницу. Након освећења темеља, служена је Света Литургија, током које су се сабрани верници заједно помолили Господу за напредак и успешно окончање изградње новог храма, који ће бити место молитве, духовног сабирања и сведочења православне вере за будуће генерације. У темеље храма положена је повеља као трајно сведочанство о овом историјском дану, молитвама, вери и љубави свих који учествују у изградњи светиње. Том приликом уручене су и повеље заслужним добротворима и приложницима, као израз благодарности за њихову несебичну помоћ и подршку овом богоугодном делу. После богослужбеног дела свечаности, за све присутне приређено је послужење, а потом и заједнички свечани ручак, у духу хришћанске љубави, заједништва и братског сабрања. Овај дан представља важан корак у изградњи храма Светог Арсенија Сремца, али и снажно сведочанство да се велики подухвати остварују вером у Бога, слогом и заједничким трудом. Нека Господ благослови ово свето дело, укрепи све приложнике и добротворе и подари да се храм Светог Арсенија Сремца ускоро уздигне на радост свих Батајничана и на духовну корист будућих поколења!   Слава Богу за све!

Промоција књиге „Верујте све сам видео“ у Старом Хопову У недељу, 18. октобра 2026. године, манастир Старо Хопово постао је место истинског духовног сабрања великог броја верника, деце и породица. Сусрет је започео Светом Литургијом, а настављен је за трпезом љубави, где је представљена прва књига Малаца православаца — „Верујте, све сам видео… Тајна старохоповског звона“, ауторке Наташе Абрамовић. Број окупљених верника, топлина сусрета и радост која се осећала међу људима превазишли су сва очекивања. Храм је био испуњен верним народом, а за трпезом љубави сабрале су се различите генерације, повезане једном истом жељом — да заједно поделе причу о вери, породици и љубави. У средишту књиге налази се духовно сабирање једне породице. Дечак, вођен чистотом свога срца, најпре доводи мајку, а потом и оца у манастир. Тако се, тихо и ненаметљиво, пред читаоцем открива истина да дете понекад не треба много да говори како би одрасле подсетило на пут који су заборавили. Довољни су његова вера, љубав и искрена жеља да породица поново буде заједно. Сведок тог породичног и духовног рађања јесте старохоповско звоно. Оно приповеда причу о људима који су дошли као појединци, а који су се, кроз веру и љубав, поново препознали као породица. Зато ово није само прича о једном звону и једном манастиру. То је прича о свакоме од нас — о нашим удаљавањима и повратцима, о љубави која стрпљиво чека и о вери која нас поново окупља. Посебан темељ читавог дела представља љубав коју духовни оци уносе у живот човека. Та љубав је тиха, ненаметљива и очинска. Она не везује човека за себе, већ га приводи Христу, учи га да чува своју породицу и да ближњега посматра срцем. Речи, молитве и благослови духовних отаца често постају семе чије плодове препознајемо тек много касније — у својој деци, својим домовима и у тренуцима када нам је вера најпотребнија. Зато посебна благодарност припада игуману Атанасију и оцу Софронију, чија су подршка, благослов и очинска љубав били уткани у ово дело много пре него што је оно добило своје корице. Захваљујући њима, ова прича је имала свој духовни дом и пре него што је постала књига. Оно што су духовни оци тихо посејали, данас је израсло у дело намењено деци и породицама. Уводну реч у књизи написао је ђакон Никола Лукић, препознавши њену духовну, породичну и васпитну вредност. О књизи и њеним порукама на представљању су говориле рецензенткиње др Маја Ђого Петровић и др Маја Плавшић, доктор књижевних наука. Оне су указале на значај дела које детету не нуди само причу, већ га уводи у разумевање породице, манастира, богослужења и живота у вери. Посебан печат књизи дао је Серјожа Попов, академски графички дизајнер, илустратор и иконописац, који се дуги низ година бави православном илустрацијом за децу. Иконопис је изучавао при манастиру Ковиљ, са жељом да предањску уметност примени у илустрацији намењеној најмлађима. Његовим ликовним изразом јунаци књиге и старохоповско звоно добили су препознатљив изглед, топлину и живот, без нарушавања духовне дубине приче. Важан допринос коначном облику дела дала је и лектор Милена Миколаци. Свечану и духовну лепоту сусрету подарило је Певачко друштво „Михиз“, под диригентском управом др Маје Плавшић. Њихово појање учинило је да представљање књиге не буде само књижевни догађај, већ наставак литургијског сабрања и истинско заједничарење у радости. Издавачка кућа „Малци православци“ више од годину дана ствара православне друштвене игре и садржаје намењене деци и породицама. Њихова мисија је да кроз игру, разговор и време проведено заједно приближе деци веру и вредности православног живота. Књига „Верујте, све сам видео… Тајна старохоповског звона“ представља природан наставак тог пута и прво књижевно издање Малаца православаца. Овај догађај показао је да књига може учинити много више од онога што стане међу њене корице. Она може сабрати људе, вратити их једне другима и подсетити их да породица истински расте онда када расте у вери. Из Старог Хопова, тамо где је све почело, ова прича сада креће ка деци и породицама, носећи поруку да љубав, нада и вера, једном посејане у дечјем срцу, могу променити читав један живот. Слава Богу за све!

Свети Стефан Штиљановић – слава Епархије осечкопољске и барањске У суботу, 17. октобра 2026. године, на дан Патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење Митрополита будимског и администратора темишварског г. Лукијана, Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Митрополита далматинског г. Никодима, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија. Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, литургијско сабрање увеличало је присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља чуване су у манастиру Шишатовац све до 1942. године, када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији. Светој Литургији присуствовао је Председник Владе Републике Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар и други представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске. У надахнутој архипастирској беседи, Митрополит сремски Василије поручио је верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свога народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота. „Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је Митрополит Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђелску истину да је вера без дела мртва.   Беседа Епископа Херувима после освећења славских обележја: Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји, Председниче Владе Републике Србије, многопоштовани господине Мацуте, Уважени гости, Драга браћо и сестре, децо Божија, Желим најпре да заблагодарим Господу што нас је данас све сабрао овде, у Даљу, на прослави наше епархијске славе, Светог Стефана Штиљановића, кнеза праведника и великог Божијег угодника који се традиционално прославља као заштитник Епархије осечкопољске и барањске. Посебно бих желео данас да честитам и 35. годишњицу васпостављања наше Епархије свима вама и поново да нагласим да је наша Епархија благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, поводом овог малог јубилеја наше црквене заједнице, удостојена непроцењивог дара – честице нетљених моштију Светог кнеза Штиљановића, заштитника народа овога краја. Желео бих да заблагодарим високопреосвећеном Митрополиту сремском господину Василију који је началствовао Светим Евхаристијским сабрањем и који нас је у својој надахнутој беседи поучио тајни данашњег празника, да заблодарим, такође, високопреосвећеној и преосвећеној браћи архијерејима који су саслуживали: ваше присуство и ваша молитва, драга браћо архијереји, јесу видљиво сведочанство и пројава оног нераскидивог, светотајинског и саборног јединства Цркве православне. Хвала вам што сте својим доласком увеличали наше епархијско славље, показујући да у Цркви нема туђих и далеких, него да смо сви удови једног Тела Христовог. Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богомспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу Истине Христове. Данас када прославља своју Славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја. Сабор Српске Православне Цркве, вођен Духом Светим, маја 1991. године, у време светопочившег патријарха Павла, препознао је потребе народа са ове стране Дунава за васпостављањем засебне црквено-администартивне јединице – Епархије осечкопољске и барањске. У том богоугодном делу посебну ревност Цркви Христовој и истинску христолику ширину, дајући делове својих епархија, показали су Њихова Преосвештенства тадашњи Епископ сремски Василије, Епископ славонски Лукијан и Епископ бачки Иринеј. Ваша Високопреосвештенства, драги учитељи, Имајући све ово у виду, у знак наше трајне љубави, поштовања и неизмерне благодарности за овај историјски и канонски принос Цркви Христовој, изузетна нам је част и духовна радост да највишим одликовањем Епархије осечкопољске и барањске наградимо вас као најзаслужније за њено васпостављање. Ваша дела су уписана у историју ове епархије, а ваша љубав у срца нашег свештенства и народа.   ИЗВОР: СПЦ ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА