Храмовна слава у Купинову Благодат Пресветог Духа поново је сабрала своју верну паству на прославу храмовне славе Свете Тројице у селу Купинову. Новообновљена светиња купинска била је место духовног сабрања како верника самог села, тако и верних из околних места. Уочи самог празника служено је свечано вечерње богослужење са петохлебницом, којим је началствовао јереј Марко Јелисавац, парох прховачко-михаљевачки, уз саслуживање јереја Божидара Васића, пароха огарског. За благољепије појања на светом богослужењу били су задужени професор појања крагујевачке богословије, господин Иван Топић, вероучитељ Димитрије Милановић из Нове Пазове и надлежни парох купински јереј Гвозден Милановић, уз свесрдну помоћ купинских појаца. На сам дан празника Педесетнице Божанственом Литургијом началствовао је протонамесник Радоје Вукотић, бивши дугогодишњи парох купински, а садашњи парох и старешина храма Светог архангела Гаврила у Батајници, уз саслужење надлежног пароха купинског. Након заамвоне молитве читане су коленопреклоне молитве из Великог Требника. Док су се молитве читале, народ је клечећи слушао и правио венчиће од припремљене траве, којом је храм био украшен. Након читања молитава приступило се литијском опходу. Свештеници, кумови славе, као и сав верни народ, предвођени иконом, крстом, барјацима и рипидама обилазили су храм три пута, читајући Јеванђеља и молитве за сав народ. Уз молитве за здравље и напредак села, свештеник Радоје помолио се и за све преминуле свештенослужитеље и појце који су живели у Купинову од 1945. године. Након литије и повратка у храм освећени су славски дарови, које су припремили кумови славе. На самом крају Свете Литургије вернима се пригодном беседом обратио отац Радоје, истичући улогу Свете Тројице, као и данашњег празника Педесетнице, у домостроју спасења људског рода. Такође, вернима је поделио иконице са ликом Пресвете Богородице, чији се чудотворни појас налазио у нашој земљи. Након Свете Литургије уприличен је и свечани ручак у сали новог ловачког дома у Купинову, где се наставило са празничним расположењем и трпезом љубави.   Текст и фотографије: јереј Гвозден Милановић

ПРЕДАВАЊЕ ВИСОКОПРЕПОДОБНОГ АРХИМАНДРИТА ДИМИТРИЈА ИГУМАНА МАНАСТИРА ТУМАНЕ Парохија моровићка имала је част да угости високопреподобног архимандрита Димитрија игумана манастира Тумане, који је одржао предавање на тему „Наш однос са Светима у Христу”. Циљ овог духовног скупа је поред благослова Светога Зосима и Јакова, које је донео наш отац Димитрије био и својеврсно враћање тврђаве у Моровићу као духовне катедре, а кроз овај догађај и ваздизање лика и дела Светог Стефана Штиљановића деспота Моровићког. Захвалност за ово сабрање упућујемо Његовом Високопреосвештенству Архиепископу сирмијском и Митрополиту сремском Господину Василију на благослову, свештеницима који су служили вечерње богослужење високопреподобном архимандриту Атанасију игуману манастира Старо Хопово, протојереју-ставрофору Бранку Ћурчину и протојереју Бојану Мијановићу, архијерејском намеснику пећиначком, као и архијерејском намеснику шидском протојереју-ставрофору Радомиру Мишићу, који се обратио верном народу после вечерњег богослужења. Захвални смо и свештеницима који су били присутни на вечерњем богослужењу и на предавању, одборницима, као и верном народу који се у великом броју одазвао на ову духовну свечаност.   Текст: вероучитељ Милорад Марковић

ВАЗНЕСЕЊСКИ СЛАВОПОЈ У СУСЕКУ У недељу Педесетнице, 31. маја 2026. године, у храму Светог архангела Гаврила у Сусеку, служен је акатист Светом и животворном Духу, којим је началствовао свештеник Никола Ерцег. На јектеније је одговарао храмовни хор, а појање вечерњих химни је произнео Александар Пилиповић, ученик Карловачке богословије. После акатиста, одржана је смотра хорова под називом „Вазнесењски славопојˮ. Манифестацију је отворио у име домаћина Дечји црквени хор „Благовеститељ”, са четири композиције, „Хајде Јано”, у извођењу Софије Шијачки, Ленке Шовљански, Николине Гаврић и Софије Јуришић, „Весели се српски роде”, „Суза Косова” и „Једна земља један тим”, под диригентском палицом свештеника Николе Ерцега. У наставку програма наступио је црквени хор „Свети Цар Давид” из Сремске Каменице који је отпојао три песме „Одбогњених језика”, „Христе Боже” и „Вера наша”, под уметничком управом госпође Марине Ђурић. Следећи је наступао Дечији хор новосадске Црквене општине, који је отпојао седам песама „Прстију на руци”, текст Лидија Поповић, музика Милица Грубишић, „Богородице Дјево”, напев Вазнесењског манастира, „Ангел вопијаше”, Валаамски распев за дечји хорпод, „Љубав”, текст и музика Братислав Петковић, Миротворство, текст Жељко Поповић и Никола Нешковић, музика Милица Грубишић, Всего – то навсего, текст протојереј Андреј Логвинов , музика монахиња Јулијана (Денисова) и „Патријаршија”, протојереј Владан Симић, музика Милица Грубишић, под диригентском палицом госпође Милице Грубишић. Потом је наступао Хор и оркестар ученика веронауке „Растко Немањић”, Основне школе „Јован Јовановић Змај” из Сремске Каменице, који је отпојао три песме, „Химна Светом Сави”, „Свети Сава умна глава” и „Тамо далеко”, под диригентском палицом вероучитељице Маријане Ђерић. С обзиром да носе назив „Растко Немањић” извели су две песме које су посвећене Светом Сави. Песму „Тако далеко” извели су у част обележавања 110. година од искрцавања српске војске на Крф. Потом  је наступао Дечји црквени хор при храму Свете великомученице Марине у Сремској Каменици, који је отпојао три песме, „Химна Огњеној Марији” и „Глас Србије”, под диригентском палицом Јоване Перендије. Потом је наступио мешовити хор „Никола Ћириловић Ћира” при КУД – у „Бриле” из Беочина,  који је отпојао четири песме, „Поточара”, „Биљана платно белеше”, „Подмосковни вечери” и „Чије ово девојче”, под диригентском палицом Јевгеније Владимировне Којић. Потом је наступио мешовити хор „Свети Роман Слаткопојац” из Петроварадина, који је отпојао пет песама, „Оче наш (Кедров), „Тебе појем (Мокрањац), „От јуности (Јунек), „Тамо далеко” и „Друга руковет” (заједно са Хором “Слаткопојци”). Потом је наступила Анђела Кулић, извођач духовне и етно музике, која је отпевала седам песама, „Свих жалосних радост”, „Небо пирг”, „Архистратиг Божији”, „Радуј се Србине”, „Не од овог света”, „Изнад Косова” и „Погледај Господе”. Претпоследњи је наступао фолклор КУД – а „Велико коло” из Сусека, који су извели две кореографије, „Неготин” и „Ужице”,  под руководством Биљане Љубојевић. Последњи је наступио музички ансамбл „Фенечки бисери” из манастира Фенека, надомак Београда, који су љубављу према  Богу, роду и традицији створили јединствену атмосферу на овој манифестацији. Овај богати програм који представља сплет црквено – духовних песама водила је госпођица Софија Шијачки, чланица хора „Благовеститељ”. После завршног обраћања и речи благодарности упућених од стране јереја Николе Ерцега, старешине храма Светог архангела Гаврила у Сусеку, свим учесницима и присутном свештенству захвалио се на љубави коју су недвосмислено и радосно показали према Господу, Светом архангелу Гаврилу и једни према другима. Манифестација је затворена извођењем песме „Ој Косово, Косово” у интерпретацији музичког ансамбла „Фенечки бисери” и деце из свих хорова који су заједно на бини извели ову емотивну песму. Предивно вече изаткано у разбоју вишегласја успело је да извођаче и слушаоце уздигне у славословну уметничку раван, која децу Божју сабира кроз неуморно трагање за животним смислом и открива да само заједница људи са Господом и представља истинско живљење у историји и у вечности. Домаћини су сваком хоровођи уручили захвалницу, док је за све сабране приређено послужење. На крају овог лепог музичког догађаја, јереј Никола Ерцег, парох сусечки захвалио се Богу и свима који су на било који начин допринели у организацији и послужењу, а посебно родитељима деце из домаћег појачког састава са добротворима, Драганом и Миленком Шијачки, Марином и Томиславом Ковачићем.   Текст: Свештеник Никола Ерцег Фотографије: Драгана Шијачки, Тамара Васић, Николина Гаврић

Храмовна слава у Сремској Митровици Храм Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици прославио је у недељу, 24. маја 2026. године, своју крсну славу посвећену Светој солунској браћи Кирилу и Методију који су у деветом веку ширили писменост и јеванђељску истину међу словенским народима. По предивном пролећном дану на молитвеном евхаристијском слављу сабрало се мноштво верног народа и гостију, који су примили Свету тајну причешћа. Светом Литургијом, у олтару најмлађег од четири православна митровачка храма, началствовао је протојереј-ставрофор Гавро Милановић, пензионисани парох сремскокаменички, а саслуживали су протојереј Миле Савичић и јереј Петар Перенчевић. Кумови овогодишње славе били је породица Ерак, док се из певнице дивним појањем оглашавала певничка група „Благослов”, под диригенстком палицом Тамаре Пајкановић. У својој празничној беседи прота Гавро Милановић говорио је о чувању вере, јер је овогодишњи недељни празник посвећен и Светим оцима Првог васељенског сабора правослaвне цркве чија је мисија чувања и ширења вере идентична деловању Светих Кирила и Методија. Након Свете литургије начињена је свечана литија око храма и парохијског дома. На трему испред храма у црквеној порти освећени су славски дарови и пререзан колач након чега се присутнима као домаћин обратио протојереј–ставрофор Саво Ракита. Он је пренео молитвене поздраве и честитке Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија и захвалио свим парохијанима који су дали допринос у изградњи и улепшавању храма. Празнично и слављеничко расположење пренето је у светосавски парохијски дом где је припремљена прва славска трпеза љубави. Овогодишње молитвено славље имало је посебну димензију јер је уприличено на десетогодишњицу освећења Храма Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици. Изградња храма почела је 2013. године да би три године касније у присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија и Његовог Високопреосвештенства Митрополитита милешевског Господина Атанасија на Светој архијерејској Литургији црква била и освештана. На име личног доприноса, труда и бриге око подизања храма, сремски архипастир је тада након чина освећења протојереју Сави Ракити уручио напрсни крст и достојанство протојереја–ставрофора. Подизање храма посвећеног Светој солунској браћи иницирао је управо Митрополит Василије због чињенице да су Кирило и Методије баш на овим просторима ширили хришћанство на народном словенском језику и писму, након чега се један од равноапостолних просветитеља, Свети Методије, како се верује, овде и упокојио. У протеклих десет година храм је окупио бројну и благочестиву парохију која је предвођена својим старешином, протојерејем-ставрофором Савом Ракитом додатно унапређивала његову лепоту и садржаје. Данашњи изглед фрескама осликаног храма предивне унутрашњости са уређеном портом и светосавским парохијским домом привлачи многобројне вернике из свих парохија са подручја града Сремске Митровице и околине. У овом храму поред молитвеног мира верници проналазе и многобројне душекорисне садржаје кроз заједничка дружења и традиционалне духовне, спортске и културне манифестације које свеке године окупљају мноштво народа, а нарочито деце.   Текст: Дејан Мостарлић Фотографије: Фото „Ципар“ (Саша Нинковић)