Манастир Беочин

Време градње: не зна се поуздано, око XVI века.

Црква је посвећена празнику Вазнесења Христовог.

Године разарања: највероватније је манастир Беочин страдао током аустро-турских ратова 1683–1695.

Године обнављања: 1697. монаси се враћају за време патријарха Арсенија III Чарнојевића; обнављан је и током 1708, 1732–1740, 1760–1799, (велика обнова 1893. године, када и добија данашњи изглед), 1905. и последњи пут 1987.

Архитектура: Манастир Беочин је производ специфичних комбинација више стилских форми.

Иконостас: сликали су га 1756–1766. Јанко Халкозовић, Димитрије Бачевић и Теодор Димитријевић Крачун. Тронови су завршени 1791. и рад су дуборесца Аксентија Марковића.

Живопис/фреске: рађен је 1768-1777. Певнице је осликао Георгије Зограф, а на западном зиду изнад улаза у цркву налази се зидна слика, рад Јанка Халкозовића.

Ризница: манастир Беочин је опљачкан за време Другог светског рата, и његова ризница је делом враћена Музеју Српске православне цркве. У манастирском храму постављен је кивот са моштима Светог владике Варнаве Хвостанског и Беочинског.

Данас: манастирски комплекс чине црква, јужно и западно крило конака и оградни зидови на северној и источној страни, што се и непосредно може видети ако се посети виртуелна тура фрушкогорских манастира.

Слава: Спасовдан

Настојатељица: Игуманија Варвара Радосављевић

Све детаље о манастиру Беочин потражите овде