Манастир Велика Ремета

Време градње: по предању, крај ХIII или сам почетак ХIV века, први сигуран помен је из 1543. године, у ферману султана Сулејмана II.

Оснивач/ктитор: према предању, српски краљ Драгутин.

Црква је посвећена Светом Димитрију (26. октобар/8. новембар).

Године разарања: 1716. спалили га Турци приликом повлачења из Срема; у Другом светском рату манастир Велика Ремета је тешко пострадао тако што је спаљен иконостас, срушен део цркве и оштећени су конаци.

Године обнављања: 1722–1765, 1850, 1898–1901, 1951, 1959. и 1982. Свеобухватна обнова ове монашке обитељи изведена је под управом Епископа сремског Господина Василија.

Архитектура: првобитно је грађена у стилу „рашке школе“ али су обимни грађевински радови 1733–1753. учинили цркву потпуно барокном грађевином.

Иконостас: највероватније из 1739; са делимично спаљеног иконостаса мали број икона је спашен и однет у Загреб одакле је после Другог светског рата враћен Српској православној цркви; у обновљени храм постављен је нови, савремен иконостас.

Живопис/фреске: 1568; конзервација и рестаурација фрагмената фрескописа завршена је 1982.

Ризница: покрадена и уништена у Другом светском рату

Данас: манастирски комплекс чине црква и спратни конаци који затварају манастирску порту са све четири стране. Манастир Велика Ремета може се обићи на интернет страници портала наше Епархије, уколико се посети виртуелна тура фрушкогорских манастира.

Већи сабори одржавају се на Ивањдан (7. јул), Велику Госпојину (28. август), Митровдан (8. новембар) и у Другу недељу васкршњег поста.

Настојатељ: Архимандрит Стефан Вучковић

Све детаље о манастиру Велика Ремета потражите овде