Манастир Кувеждин

Време градње: по предању, 1520.

Оснивач/ктитор: по предању, српски војвода и деспот Стефан Штиљановић.

Први писани помен: у катастраском дефтеру за 1566 – 67, као „манастир Свети Сава , друго име Кувеждин близу села Вођинци“.

Црква је посвећена Светом Сави (14/27. јануар) и његовом оцу Светом Симеону Мироточивом.

Године разарања: 1688. разорен, манастир Кувеждин разорен је од стране Турака, приликом њиховог повлачења; опљачкан 1941. од стране усташа, а потом и миниран и разрушен, 1944. године.

Године обнављања: 1743. се поправља јужни конак; 1754. малтерише се црква и споља и изнутра и уређује трпезарија. 1770. дограђују се конаци, 1779–1780. засводе се тремови и гради се мала гробљанска капела, а 1810. изграђен је спрат на јужном конаку. Делимична обнова цркве изведена је 1973-1975, а потпуна 1994, 1997. и 2006. године.

Архитектура: мирна и једноставна линија, класицистички симболи и орнаменти комбиновани са барокним схватањем организације простора.

Иконостас: иконе на иконостасу сликао је 1772. Јанко Халкозовић. Овај иконостас продат је парохијској цркви у Опатовцу 1853. када је израђен нови за који је дуборез радио Георгије Девич, а иконе сликао Павле Симић. Сачуванe су 22 од 48 икона.

Живопис/фреске: 1853. осликана је унутрашњост цркве руком Павла Симића.

Свете мошти: Према визитацији од 1771. Кувеждин од светих моштију има један прст од руке Светог митропиолита Петра Кијевског.

Данас: до Другог светског рата манастир су чинили црква са звоником, три крила конака, коридор са западне стране и економске зграде, а 1944. све је то срушено да би се данас се манастир из рушевина поступно враћао старом лику. Црква је грађевински обновљена као и оба крила конака. Даљи радови су у току, а манастирски комплекс може се детаљно упознати ако се посети виртуелна тура фрушкогорских манастира.

Од 1923. до 1941. године манастир је био женски, а сада га обнављају монаси.

Настојатељ: Игуман Варнава Лукић 

Слава: Свети Сава (14/27. јануар)

Све детаље о манастиру Кувеждин потражите овде