Манастир Грабово

               Кратка историја парохије

Још од како је остављен први писани траг о Грабову, описивано је као веома мало, сиромашно место. Од 18. века припада властелинству кнеза Одескалкија, а сачувани домовни протоколи сведоче да је реч о српском селу. У складу са жалосним стањем јавне безбедности у осамнаестовековном Срему, 1732. године, забележен је напад разбојника на Грабово, у ком су, годину дана касније, пописане само 32 главе породица. Ово насеље запажено је и током побуне против арендатора имања Марка Пејачевића, 1736. године, када је спаљена кућа сеоског кнеза. Од тада број грабовачких мештана благо је растао, све до почетка 19. века, када опет улази у дуг период стагнације и опадања. За време Другог светског рата потпуно је спаљено, а усташе су овде побиле око 150 људи. Делимично је обновљено колонизацијом становништва из сиромашнијих предела комунистичке Југославије. По речима надлежног пароха, сада „полако одумире“, а драматичнију депопулацију спречава само висок природни прираштај.

               Парохијски храм

               Храм посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу сазидан је у другој половини 18. века. Иконостас је резао Сава Љубинковић, а осликао Павле Чортановић, 1875. године. Иако у рату није озбиљније страдала, док је одлуком Закона о културним добрима (бр. 71, од 1994. године) стављена под заштиту државе, ова црква је већ више од сто година у традиционално „лошем стању“, како је окарактерисана још у Косовчевом опису, са почетка 20. века. Делимична рестаурација њене спољашњости извршена је 1971. године, за време баношторског пароха Божидара Шапоње. Поменуте зидарске радове извео је Крсто Гаврић из Тешња. Тешко оштећени кров поправљен је 2001. године и том приликом је замењена дотрајала и трула конструкција. Недопустиво прокишњавање заустављено је постављањем лима и „етернит-плоча“, а на заузимање Епископа сремског Господина Василија, 2005. године, беочинска општина је обезбедила неопходна новчана средства како би торањ и олтарска апсида били покривени бакром. На жалост, бакар је, исте јесени украден са крова цркве Светих архангела. Врхунац пропадања овог објекта догодио се 21. јануара 2009. године, када се изненада срушио трошни звоник. Садашњи торањ, зидан од 20. октобра исте године, осветио је Епископ сремски Господин Василије. Срећом, сачувана су стара звона, са ликовима Светог Саве, Светог великомученика Георгија и Светог архангела Гаврила, ливена 1925. године, захваљујући прилозима верних сремачких ратара, у време док је на челу овдашње црквене општине био Лаза Лазић.

               Оснивање монашке обитељи и обнова светиње

               Oва светиња je почетак 21. века дочекала у ужасном стању. Дрвена конструкција подупирала је напрсли свод грађевине, спречавајући га да се обруши на под, док је иконостасу очајнички била потребна детаљна обнова. Разуме се да није било ни Светих моштију и других реликвија у храму без антиминса, који је свештеник доносио на повремена богослужења. У олтарској апсиди била је очувана једино представа Христа Архијереја, док је мотив Васкрсења на фресци у ниши жртвеника, био једва препознатљив. У олтару су се налазили само један путир и два чирака мање материјалне вредности. У порти храма су и два видљива гроба. Испод споменика, 1861. године, подигнутог уз саму цркву, почивају бивши парох грабовачки и његова супруга, док стари, избледели натпис на другој плочи у порти није могуће растумачити.

У овој парохији матичне књиге венчаних, рођених и умрлих заведене су од 1805. до 1809. године. Пре Другог светског рата у Грабову је постојао и парохијски дом, који је спалила окупаторска војска. Православно гробље је национализовано и данас припада Месној заједници. Пре оснивања Епархије сремске, 1947. године, село је опслуживао парох, који је због сиромаштва општине, неретко био постављан из монашког реда. На пример, 1910. године, забележено је како већ скоро две деценије у Грабову служи јеромонах Серафим (Николић). У складу са том праксом, као и због жеље да мештани овог скромног и скрајнутог села имају достојну богомољу, Епископ сремски Господин Василије прогласио је грабовачку парохијску цркву за манастир, 14. јуна 2016. године и затим га поверио на старање крушедолском архимандриту Сави Јованчевићу, покренувши на тај начин импресивну обнову и изградњу светиње са окупљеном монашком обитељи.