Манастир Манђелос

               Предање о чудотворном извору

Манастир Светог Василија Острошког основан је у близини села Манђелоса, на потезу познатијем као Јоргованиште. Локално предање каже да су још антички Римљани користили овдашњи извор како би чистом водом снабдевали Сирмијум. Вековима касније, Турци су на том месту направили бању са лековитим блатом, о чему сведоче и остаци камених, муслиманских споменика. По другој легенди, на Врањашу је Преподобна мајка Ангелина напојила своје коње, док је из Крушедола путовала према Беркасову. Наводно, био је један од ретких извора који нису били инфицирани током „епидемије куге“ (вероватно се мисли на колеру), од 1738. до 1741. године. Вероватно је због тога постао предметом религиозних осећања, а довођен је и у везу са Светим бесребреницима и чудотворцима Козмом и Дамјаном.

               Оснивање манастира и подизање храма

               Благословом Епископа сремског Господина Василија (Вадића), 2008. године, одлучено је да се над врањашким извором изгради манастир. Идејно решење усвојено је 2010, да би грађевински радови били започети 2011. године, када је урађено и подно грејање, под надзором протојереја Јосимовића. Ктитори храма Светог Василија Острошког су Милан и Сенка Миланковић из места Бродац (Република Српска). Због заиста инспиративног подвига, на предлог Епископа  сремског Господина Василија, Свети Архијерејски Синод одликовао их је орденом Светога Саве. На месту данашњег манастира, преминула је њихова тринаестогодишња ћерка Милена, поставши на тако болан и трагичан начин његов оснивач.

               Храм је изграђен од дрвета, а његове зидове и иконостас осликао је Борислав Живковић. Богат дуборез на липовој иконостасној прегради извео је Драган Шапоња из Колута. Осветио га је Епископ сремски Господин Василије, на празник Светог Василија Острошког, 2014. године. Ова богомоља нема Светих моштију, као ни уметничких старина. Новоизграђени конак садржи монашке келије, владичански апартман, трпезарију, кухињу и котларницу.