Манастир Обед

Предање и први помен

Традиционално је веровање да је храм манастира Обед подигла мајка Ангелина, 1486. године, користећи материјал са лађе којом је мошти свог канонизованог супруга допремила до деспотске престонице Купинова. Ипак, постоји још једно предање из 18. века, које као обедског ктитора именује њеног сина, владику Максима. Наводно је бивши деспот на овом месту основао мању монашку заједницу, посвећену Благовештењу и ту је, по истој легени, његова мајка примила анђеоски образ. У турским дефтерима, ова светиња помиње се 1556–1557. и 1578. године, као порески обвезник који је султановој благајни исплатио 180 акчи.

Стари храм

Ктитор старог храма начињеног од дрвета био је Лазар Чупић из Вуковара. У поузданим изворима, на овај сакрални објекат наилази се и 1723. године, када је његов антиминс посветио митрополит Викентије Поповић Хаџилавић. „Описи“ из 1753. и 1771. године, представљају је као мању богомољу са сводом и иконостасом од храстових дасака, подом од опеке и припратом, која је од наоса била одвојена дашчаном парапетном преградом. Пред храмом се налазио скроман конак, такође начињен од дрвене грађе, и оплетен прућем облепљеним блатом. Почетком 20. века, помињу се и монашке келије од набоја, које су нестале између два светска рата.

Садашњи храм и васпостављање манастира

На месту трошне, дрвене цркве, 1930. године, од трајног материјала, изграђено је једнобродно здање, са зиданим звоником, у ком су сачувани делови првобитног иконостаса. Другу половину 20. века, Благовештењски храм дочекао је у рушевинама. Потпуно је обновљен настојањима Епископа сремског Господина Василија и јереја Радоја Вукотића, пароха купиновачког. Живопис су урадили Лазар Лекић и Горан Десанчић. Ова светиња нема монашку обитељ, а опслужује је садашњи парохијски свештеник из Купинова.