Патријаршијски двор

Време градње: у јуну 1892. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, почела изградња овог велелепног здања, која се даље одвијала импресивном брзином. Груби радови трајали су до јуна 1894, а коначно је завршен и опремљен 1896. године.

Дворска капела је посвећена Светом великомученику Димитрију.

Године разарања: током Другог светског рата, Патријаршијски двор је потпуно опљачкан, а по ослобођењу, овде су, уз резиденцију епископа сремског, биле смештене световне установе.

Године обнављања: након што је Епископ сремски Василије успео да из великог дела двора исели Архив Војводине, кренула је његова обнова, која и данас траје.

Архитектура: Патријаршија је сазидана у „стилу италијанских палата“, на источној страни Трга Бранка Радичевића, северно од Саборне цркве Светог оца Николаја. Има основу ћириличког слова Ш и три једнака дворишна крила, с тим што је средње продужено за квадратни габарит, прекривен полулоптастом куполом са лантерном на темену, испод које је смештена дворска капела. Капела има крстасту основу, са куполом над средишњим делом, а изграђена је у неовизантијском стилу, по мотивима древног источника православне духовности, цркве Свете Софије у Цариграду.

Иконостас и живопис капеле: у пандантифима, испод куполе, 1896. године, Урош Предић је извео ликове Јеванђелиста, у олтарској апсиди Свету Тројицу, док је лунету на западном зиду испунио лепим, „интимним“ приказом Тајне вечере. На једноставном, делимично позлаћеном иконостасу, са истуреним средњим делом, представљени су Свети архиђакон Стефан, Богородица са Христом, на царским дверима сцена Благовести, затим Исус Христос и Свети великомученик Димитрије. Изнад царских двери постављена је Молитва у Гетсиманском врту, а на архијерејском престолу, први српски просветитељ, Свети Сава.

Ризница: одлуком Светог Синода Српске Православне Цркве и благословом Епископа сремског Господина Василија, основана је Ризница Музеја Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима, која је симболично отворена, 1998. године, у присуству патријарха српског Павла и других чланова Светог Архијерејског Сабора. Уметнички и богослужбени предмети, који су изложени у седам музејских одаја, потичу из Епархија сремске, далматинске, славонске и осјечкопољске и барањске.

Дворана: свечана дворана, на спрату, у којој је испред престола наткривеног раскошним балдахином од црвеног, златом извезеног баршуна, посетиоце примао патријарх, смештена је на првом спрату, над самим улазним холом. На источном зиду ове простране сале уграђена су два бела камина, изнад којих су постављена велика огледала, док су се, око трона, налазиле бисте двојице заслужних поглавара Карловачке митрополије, патријарха Георгија (Бранковића) и митрополита Стефана (Стратимировића), радови Ђорђа Јовановића. Слава: Свети великомученик Димитрије

Резиденција Епископа сремског и летња резиденција Патријарха српског