Манастир Јазак

Време градње: према предању, крај XV или почетак ХVI века.

Оснивач/ктитор: по предању, деспот Јован Бранковић, млађи син деспотице Ангелине и деспота Стефана.

Црква је посвећена Силаску Светог Духа (50. дан после Васкрса – Педесетница, Духови).

Први писани податак: Рукописни Триод Кијевске библиотеке, 1522.

Године разарања: 1773. уредбом Марије Терезије стари манастир Јазак је расељен па се, препуштен зубу времена, претворио у рушевину. Нов манастир Јазак страдао је у пожару и разарању 1942–1945.

Године обнављања: 1736. градња нове цркве и пространих конака. Јужно крило конака, звоник и храмовно кубе грађени су 1759–1805. Прва велика обнова 1846, затим 1926–1930. и последња савремена обнова после разарања у Другом светском рату.

Архитектура: изградњом високог звоника уз западни зид традиционално решеног корпуса црквене грађевине извршена је барокизација манастрског комплекса.

Иконостас: барокни иконостас за нову цркву рађен је 1759–1769, а иконе за њега сликао је Димитрије Бачевић. Царске двери и крст са старог иконостаса, рађеног највероватније 1522, пренети су у Нови Јазак.

Живопис/фреске: црква старог Јаска била је живописана; црква новог Јаска била је бело окречена до 1899. када је Павле Чортановић урадио уљне зидне слике.

Свете мошти: у манастиру се од 1705. налазе мошти Светог цара Уроша, последњег српског владара из династије Немањића.

Данас: манастирски комплекс чине црква са звоником, тространи конаци и високи оградни зид који затвара манастирску порту, северно од манастира су остаци старог Јаска који је био посвећен Ваведењу Богородице (21. новембар/4. децембар). Детаљно упознавање са овом монашком обитељи могуће је уколико се посети виртуелна тура фрушкогорских манастира.

Данас је Јазак женски манастир, на челу са игуманијом Параскевом (Драпшин).

Слава манастира Јазак су Духови (Тројице) – 50. дан после Васкрса.

Све детаље о манастиру Јазак потражите овде