Moнaшење у манастиру Велика Ремета

монашење у манастиру велика ремета У навечерје празника Светог Григорија Паламе, у суботу, 11. марта 2023. године, у манастиру Велика Ремета замонашен је искушеник Срећко Живић. Чин монашења, за време бденија у манастирском храму Светог великомученика Димитрија, обавио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. После монашења одслужено је јутрење, а затим је приређена трпеза љубави за велики број присутног народа. Његово Преосвештенство је новом житељу монашке обитељи на Светој Фрушкој гори доделио име Мојсије, по великом етиопском подвижнику, молитвенику и аскети, Светом Мојсију Муринском, чији се спомен прославља 28. августа, по јулијанском календару. Свети Мојсије Мурински (330–405, такође познат и као Мојсије Црни, Мојсије Разбојник, Мојсије Етиопљанин, Мојсије Јаки) био је хришћански монах, који је живио у Египту, у четвртом веку. Према предању, по сталешкој припадности и карактерним одликама, био је роб велике физичке снаге и тешке и сурове нарави, који се, након што га је његов господар отерао, придружио разбојничкој дружини у долини реке Нил и на крају постао њен вођа. Вршећи разбојништва са својом дружином, Мојсије је проливао крв и чинио многе грехе, безакоња и насиља, тако да, по речима Светог Јустина Поповића, „постаде чувен по свирепости својој и страшан свима“. Међутим, једног дана велики грешник Мојсије раскаја се за своја зла дела, а затим остави разбојничку дружину и повуче се у пустињски манастир, где је добровољно узео на себе завет безусловне послушности. Годинама се кајао за раније почињене грехе, проливао je сузе и ревносно вршећи сва послушања и послове, он заиста постаде изврстан монах. Затим је, после неког времена, отишао у отшелничку келију и живео усамљеничким животом, „очишћујући своја ранија безакоња“. По пријему свештеничког чина преподобни Мојсије се подвизавао још петнаест година, све док није навршио седамдесет пет година од рођења. Имао је седамдесет пет ученика, и скончао је мученички, након што су варварски разбојници напали његов манастир, 405. године. Страдао је зато што је, са седморицом монаха, одлучно одбио да напусти своју монашку обитељ, уз речи: Ја већ много година очекујем дан када ће се испунити на мени реч Владатеља мог, Господа Христа, који је рекао: Сви који се маше ножа, од ножа ће погинути (Мт. 26, 52).