ЂУРЂЕВДАН У ДИВОШУ

ЂУРЂЕВДАН У ДИВОШУ На празник Светог Георгија, 6. маја 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овом великомученику у Дивошу, чиме је обележена и сеоска слава. Саслуживали су месни парох, јереј Драган Вучић и епархијски ђакон Горан Власац. Својим појањем, евхаристијско славље улепшали су ученици Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима и месни дечији хор, који је организовала супруга јереја Вучића. Након што је верном народу Преосвећени Господин Епископ упутио архипастирску поуку, пререзан је славски колач и одржан помен невино настрадалима у трагичним нападима ватреним оружјем на Врачару и у Младеновцу. По завршеном богослужењу, присутни су позвани у дивошки парохијски дом, на празнични ручак, како би уједно прославили и крсну славу свештеника ове парохијске заједнице. У историјским изворима, на први сигуран помен Дивоша наилази се 1704. године. Село је припадало Илочком властелинству. Граничарски капетан Мијат одузео је Дивошанима најквалитетнију земљу, док је њих саме протерао из села, 1714. године. Вероватно због сличних насиља, високих намета, али и економских и социјалних последица епидемије куге, неки мештани постајали су одметници од закона или су се исељавали у граничарску Чалму. Четири воденице овде су радиле 1743, а српска вероисповедна школа отворена је 1785. године. За време Другог светског рата, животе је изгубило 469 мештана. Депопулацију изазвану исељавањем немачког становништва, ублажио је долазак колонистичких домаћинстава. Прва дивошка богомоља била је саграђена од плетера, облепљена блатом и покривена трском, са Часном трпезом од камена и храстовом умиваоницом и крстионицом. Садашњи, барокни храм Светог великомученика Георгија подигнут је 1769, док му је звоник призидан после 1792. године. Иконостасну преграду осликали су Григорије Давидовић Опшић и Василије Остојић, 1786. године, а чистио је, крајем 19. века, Душан Алексић из Арада. Велику икону Другог доласка Христовог, 1796. године, израдио је Григорије Давидовић Опшић. Светињу је први пут обновио Димитрије Шуваковић, 1815, а веће интервенције су забележене 1863. и 1891. године. Спаљена је за време Другог светског рата, када је иконостас озбиљно оштећен. Реконструкција овог здања започета је 1984, а завршена је деведесетих година 20. века. У порти се налазе гробови деведесетогодишњег старца Фруше (1791) и његове супруге Росе, „господара Андреја и Јована Фрушића“ (1801), Константина Фрушића (1832), Павла Смиљанића, Павла Биклавца и још једног, неидентификованог угледника.

Први ниво Васкршњег квиза одржан широм Епархије сремске

Први ниво Васкршњег квиза одржан широм Епархије сремске Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, а у организацији епархијског Одбора за верску наставу, у суботу, 29. априла 2023. године, у свим епархијским активима одржан је други по реду Васкршњи квиз из познавања православног катихизиса – верске наставе. Трочлани жири оцењивао је регуларност ових дивних сабрања широм наше Епархије, а домаћини, парохијски свештеници, архијерејски намесници и координатори актива су се потрудили да све протекне у најбољем молитвеном реду и радосном духу. Идејни творци овогодишњег концепта и тема које су задаване ученицима били су протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, председник Одбора и дугогодишњи вероучитељ у Архиепископији београдско-карловачкој, и мр Драгана Тодоровић. Теме за ученике од првог до четвртог разреда биле су празници, славе и обичаји, док је за старији циклус основне школе било задато тумачење књиге „Нема лепше вере од хришћанске“. Средњошколци су имали задатак да припреме градиво из уџбеника проф. др Здравка Пене, „Православна вера“. Сви првопласирани, у три категорије, узеће учешћа у такмичењу на епархијском нивоу, које ће се одржати у седишту Епархије сремске, Сремским Карловцима, крајем маја месеца. Заправо, сви учесници и све екипе су овде победиле, заједно са својим катихетама, са којима су вредно и пожртвовано радили и тако принели Господу овај мали, али и велики подвиг, у славу и милост Његову. ЗЕМУНСКИ АКТИВ: Млађи узраст: ОШ „Станко Марић“, Угриновци ОШ „Светислав Голубовић–Митраљета“, Батајница ОШ „Душан Вукасовић–Диоген“, Бечмен Старији узраст: ОШ „Душан Вукасовић–Диоген“, Бечмен ОШ „Вук Караџић“, Сурчин ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“, Батајница ПЕЋИНАЧКИ АКТИВ Млађи узраст: ОШ „Душан Јерковић–Уча“, Карловчић ОШ „Слободан Бајић–Паја“, Огар ОШ „Слободан Бајић–Паја“, Доњи Товарник Старији узраст: ОШ „Душан Јерковић–Уча“, Карловчић ОШ „Слободан Бајић–Паја“, Доњи Товарник ОШ „Душан Јерковић–Уча“, Деч СТАРОПАЗОВАЧКИ АКТИВ Млађи узраст: ОШ „Растко Немањић–Свети Сава“, Нова Пазова ОШ „Бошко Палковљевић–Пинки“, Стара Пазова ОШ „23. октобар“, Голубинци Старији узраст: ОШ „Растко Немањић–Свети Сава“, Нова Пазова ОШ „Слободан Савковић“, Стари Бановци ОШ „Никола Тесла“, Нови Бановци Средње школе: ЕТШ „Вук Караџић“, Стара Пазова Гимназија „Бранко Радичевић“, Стара Пазова СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ АКТИВ Млађи узраст: ОШ „Јован Јовановић Змај“, Јарак ОШ „Јован Поповић“, Сремска Митровица ОШ „Свети Сава“, Сремска Митровица Старији узраст: ОШ „Слободан Бајић–Паја“, Сремска Митровица ОШ „ОШ „Бошко Палковљевић–Пинки“, Гргуревци ОШ „ОШ „Бошко Палковљевић–Пинки“, Сремска Митровица Средње школе: Економска школа „9. мај“, Сремска Митровица Митровачка гимназија, Сремска Митровица Медицинска школа „Драгиња Никшић“, Сремска Митровица ШИДСКИ АКТИВ: Млађи узраст: ОШ „Филип Вишњић“, Моровић ОШ „Вук Караџић“, Адашевци ОШ „Филип Вишњић“, Вишњићево Старији узраст: ОШ „Вук Караџић“, Адашевци ОШ „Сава Шумановић“, Ердевик ОШ „Сремски фронт“, Шид СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ АКТИВ Млађи узраст: ОШ „Доситеј Обрадовић“, Путинци ОШ „Ружа Ђурђевић–Црна“, Чортановци ОШ „Душан Јерковић“, Инђија Старији узраст: ОШ „Ружа Ђурђевић–Црна“, Чортановци ОШ „Петар Кочић“, Инђија ОШ „23. октобар“, Сремски Карловци Средње школе: Техничка школа „Михајло Пупин“, Инђија Гимназија, Инђија ССШ „Др Ђорђе Натошевић“, Инђија РУМСКИ АКТИВ Млађи узраст: ОШ „Змај Јова Јовановић“, Рума ОШ „Вељко Дугошевић“, Рума ОШ „23.октобар“, Кленак Старији узраст: ОШ „Змај Јова Јовановић“, Рума ОШ „Иво Лола Рибар“, Рума ОШ „Милица Стојадиновић-Српкиња“, Врдник Средње школе: Гимназија „Стеван Пузић“, Рума СТШ „Миленко Брзак–Уча“, Рума ССШ „Бранко Радичевић“, Рума