Упис у Богословију у 2023-24. школској години

Упис у Богословију у 2023-24. школској години

Mлади Илочани у посети православној цркви у Илоку

Mлади Илочани у посети православној цркви у Илоку Похвална и веома успешна сарадња православне Црквене општине у Илоку и Ивана Барбарића, вероучитеља католичког веронаука из илочке основне школе „Јулије Бенешић“, резултирала је, 26. маја, посетом ученика седмих разреда ове просветне установе православном храму Светог арханђела Михајла. С основним истинама хришћанске вере и историјом и приликама Православне цркве у региону, младе Илочане је упознао месни парох, протојереј-ставрофор Предраг Азап. Праксу међухришћанског дијалога остваривао је прота Азап и у Винковцима, где су, такође, долазили ученици винковачких школа у посету светом храму Српске Православне Цркве, чиме је пружан допринос изградњи и развоју мирног, толерантног и пријатељског суживота грађана из различитих етничких заједница на истоку Републике Хрватске.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАКОВУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАКОВУ На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 25. маја 2023. године, у цркви посвећеној поменутом благдану, у Јакову је прослављена храмовна слава. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење архимандрита Макарија (Ристића), настојатеља манастира Фенека, протојереја Страхиње Голијана, архијерејског намесника земунског и свештенства подручног намесништва. За време богослужења, Преосвећени Господин Епископ је поделио грамате и одликовања својим заслужним епархиотима. Том приликом, архијерејску грамату су добили Мара Радовановић, Милош Чакаревић, Зоран Бабић и Иван Миладиновић, док су орденом Свете мајке Ангелине одликоване Ирена Симић, Наташа Гвозденовић, Александра Шушњар, Јована Калабић, Тања Митрић, Ирена Мандић, Јована Михајловић, Милица Михајловић, Маријана Кнежевић и Бранка Огњеновић. Први помен Јакова потиче из 1404, да би 1715. године, ово место било оописивано као шанац. Прва школа овде је почела са радом 1792, а зграда за ту установу сазидана је 1869. године. Деопопулацију, започету ратним страдањима становништва, половином 20. века, зауставила су усељавања домаћинстава из Босне, Херцеговине, јужне Србије и Црне Горе. Прва богомоља у месту била је саграђена од плетера, 1750. године. Антиминс за цркву Вазнесења Господњег осветио је митрополит Павле Ненадовић исте године, док је здање троносао епископ Партеније Павловић, 26. јуна 1753. Подизање садашњег храма трајало је од 1807. до 1810. године. Иконостасну преграду израдио је Петар Јакшић из Земуна, од 1847, а осликао је Живко Петровић, од 1850. до 1862. године. За време окупације у Другом светском рату, ова светиња је минирана, 1. октобра 1943, док је звоник поново призидан између 1954. и 1957. године. Генерална обнова јаковачког храма трајала је од 1988. до 2003. године.

Храм Светих Кирила и Методија прославио своју славу

Храм Светих Кирила и Методија прославио своју славу Храм Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, са својим парохијанима, у радости је прославио своју славу и своје заштитнике. На молитви се окупио велики број верника, јер је на дан храмовне славе, Свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, који је, својим доласком, празновање учинио још величанственијим и лепшим. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, протојереј Слободан Вујасиновић архијерејски намесник сремскокарловачки и епархијски ђакон Горан Власац, а за певницом су била деца Дечјег црквеног хора Благослов и група која пева при храму, под вођењем диригентице госпође Тамаре Пајкановић. Славске дарове ове године су принели чланови породице Јовановић из Сремске Митровице, који су својом добротом и љубављу учинили да све буде достојанствено и како доликује српском домаћину. У својој беседи, Преосвећени Владика све верне је благословио и поучио како да не губе веру и наду у животу. Напоменуо да се у молитви обраћамо Господу да нам се пројаве мошти Светог Методија и додао да је у то име овај мали храм у Сремској Митровици и подигнут. Захвалио се кумовима и старешини, протојереју-ставрофору Сави Ракити и похвалио га „на таквој дивној и сложној заједници коју је оформио при својој цркви“ и дао му реч. У захвалној беседи, отац Саво се захвалио најпре Преосвећеном Епископу Господину Василију на очинској бризи и молитвама, браћи свештеницима, кумовима Звезвдану и Ани Јовановић и њиховој деци Мији и Матеју, свим присутнима и на крају Господу Богу „који нас је све окупио и дао ову велику празничну срећу и радост“. (Извор: храм Светих Кирила и Методија, Фотографије: Владан Делић из Београда)

ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У ЕРДЕВИКУ

ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У ЕРДЕВИКУ На празник Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. маја 2023. године, у цркви посвећеној поменутом Светитељу, у Ердевику, прослављена је храмовна слава. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Мишића, архијерејског намесника шидског, протојереја-ставрофора Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, јереја Дамјана Јеринића, јереја Милована Дерете, ђакона Бранислава Ристића и ђакона Марка Стефановића. Село је први пут поменуто у историјским изворима 1351. године. Било је расељено за време Бечког рата (1683–1699), а по повлачењу турске војске улази у састав Илочког властелинства. До краја 18. века, Ередвик остаје велико и, за тадашње прилике, имућно насеље, које ће се полако развијати и у наредним деценијама. За време Другог светског рата, овде је страдало 179 мештана, а депопулација, покренута исељавањем домаћих Немаца, делимично је ублажена колонизацијом домаћинстава из Босне и Далмације. Прва богомоља од плетера, са сводом од дасака, покривених шиндром, у Ердевику је забележена 1733. године. Садашњи храм Светог оца Николаја сазидан је 1804. године. Иконостас су саградили Јован Лашко и Сигисмунд Егерман, 1806, а осликао га је и позлатио Георгије Бакаловић, 1817. године. Архијерејски трон и певнице направио је „житељ дивошки“, Стеван Крачић, док је сликарске радове извео Григорије Гершић. Храм је обнављан 1820, а током Другог светског рата избегао је страдање. У целости је обновљен 1989. и 1999. године.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ БЕОЧИНУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ БЕОЧИНУ На празник Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 21. маја 2023. године, у храму Вазнесења Господњег у манастиру Беочину, служена је Света архијерејска Литургија. Свету архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Господа Епископи сремски и канадски, Василије и Митрофан, а саслуживали су протојереји-ставрофори Илија Проле и Михајло Марјанац, протођакон Радојица Жагран и епархијски ђакон Горан Власац. Евхаристијском слављу молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Господин Јефрем. Након евхаристијског славља, некадашњи ученици Богословије у манастиру Крки обележили су и 52. годишњицу матуре. За десет матураната и једног професора ове древне образовне установе, монахиње манастира Беочина приредиле су послужење, након чега је протојереј-ставрофор Крстан Дубравац својим некадашњим ђацима одржао симболичан час у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима. Свечани ручак приређен је у Карловачкој богословији, где су у пријатној атмосфери евоциране успомене на блаженопочивше патроне манастира Крке, епископа далматинског Стефана Боцу и тадашњег ректора, а каснијег митрополита дабробосанског Николаја Мрђу, као и на живот у овој монашкој заједници.