СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАТАЈНИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАТАЈНИЦИ У батајничком насељу Шангај, 2. јула 2023. године, прослављена је храмовна слава Свети Јован Шангајски. Том приликом, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја Страхиње Голијана, архијерејског намесника земунског, протојереја-ставрофора Велизара Живановића, пензионисаног пароха карловачког и дугогодишњег секретара ЕОУ-а Епархије сремске, протојереја Драшка Тепавца, старешине земунског храма Светог оца Николаја, настојатеља манастира Раковца јеромонаха Евгенија и ђакона епархијског Горана Власца, батајничког др Николе Лукића и старопазовачког Стефана Гавровског. Верни народ исповедали су отац Маринко Стикић, парох при храму Светог Јована Шангајског и отац Младен Гардовић који службује и Ирској. Певницом је руководио професор појања у Карловачкој богословији, Јован Стојановић, док су за химничност богослужења заслужни чланови батајничког, новобановачког и хора основаног при цркви Светог Јована Шангајског, које су предводиле диригентица Марија Лукић и Драгана Кончаревић, вероучитељица у батајничким школама „Светозар Гладовић – Митраљета“ и „Бранко Радичевић“. Апостол је читао Милан Шево, вероучитељ у Основној школи „Бранко Радичевић“ и у школи у Бусијама. Славски колач и жито припремио је кум Жељко Зеленовић. После резања славских колача у славу и част Светог Јована Шангајског, Преосвећени Господин Епископ је поучио верни народ о житију овог Божјег угодника и савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког. За трпезом љубави појао је хор при цркви Светог Јована Шангајског, а грамате за делатну љубав и рад, овом приликом, добили су Дејан Вученовић, Мирко Цревар, Петар Вукобрат, Горан Манојловић и Драгутин Милошевић Моле, носилац Ордена Светог Саве.

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО ПОЛАЗНИКЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО ПОЛАЗНИКЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА У суботу, 1. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије примио је у својој резиденцији, полазнике школе црквеног појања „Корнелију у Спомен“. Ова манифестација се 31. пут организује у Сремским Карловцима и манастиру Великој Ремети, од 30. јуна до 7. јула ове године, а учесници школе појања извешће програм који је осмислила др Наташа Марјановић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. Мешовити хор ће наступити под диригентском палицом мр Вере Царине, једногласним појањем руководиће мср Марко Јовановић, а дечијим хором др Наташа Ђурагић. У свом обраћању полазницима школе црквеног појања, Његово Преосвештенство је подсетио присутне на живот и дело Корнелија Станковића, пожелевши им много среће и успеха на наступима током поменуте манифестације. Корнелије Станковић (Будим, 23. август 1831— Будим, 16. април 1865) био је први српски школовани композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац. Рођен је у српској грађанској породици у Табану, српској четврти Будима, од оца Георгија и мајке Софије. Оставши рано без родитеља, једно време је живео код старије сестре у Араду, где је похађао основну школу и два разреда гимназије. Потом је прешао у Сегедин, те код брата Јосифа у Табан, да би похађао и завршио гимназију у Пешти (1849). Захваљујући моралној и материјалној помоћи породичних пријатеља, брачног пара Јелене и Павла Риђичког од Скрибешћа, 1850. године отишао је на студије музике у Беч. Код угледног дворског оргуљаша, професора Конзерваторијума Симона Сехтера, међу чијим је ученицима био и Антон Брукнер, изучавао је хармонију и контрапункт и савладао основе пијанистичке технике. Интересовао се и за вино. Раскошан музички живот и подуке бечког професора обележили су најзначајнији део, али и завршетак Станковићевог школовања. Неизлечива болест, туберкулоза, младом уметнику је онемогућила жељено музичко усавршавање у Русији. Преминуо је у тридесет четвртој години, уочи Ускрса, 4/16. априла 1865. године. Сахрањен је на српском гробљу у Табану. Када је ово гробље исељено, његови посмртни остаци су пренесени на Будимско гробље, одакле су на иницијативу Музичког друштва „Станковић“ 1940. године пренети у Београд и 25. фебруара сахрањени на Новом гробљу, у Алеји великана, поред Стевана Мокрањца.