СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На Госпојинске покладе и дан Светог праведног Евдокима и Свете мученице Јулите, 13. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Катедралном храму Светог оца Николаја. На свечаном богослужењу саслуживало је свештенство из Сремских Карловаца и других дијецеза наше Свете Цркве, већ други дан праћено складним појањем хора „Свете мајке Ангелине“ из Никшића. Катедрална црква Светог оца Николаја саграђена је у периоду од 1758. до 1762. године, за време управе митрополита Павла (Ненадовића), на месту ранијег храма, посвећеног истом Светитељу. Попут великог броја сремских светиња, веома слабо је позната историја старе цркве, око које је била окупљена женска монашка обитељ, пре турских освајања, а о њој данас понешто говоре још само различите легенде, брижљиво сачуване у усменом предању. О древности овог здања, сведоче поједини богослужбени предмети, као што је Јеванђеље из 16. века, у коме су забележене године 1559. и 1567, са натписом у коме се каже да га је за карловачку цркву Светог Николе израдио мајстор Пава. Њен изглед може се реконструисати на основу плана центра Карловаца из 1747. и опису из 1733. године, по којима се наслућује грађевина са основом у облику издуженог слободног крста са полукружном олтарском апсидом, сазидана од камена и ћерпича, са призиданим, високим звоником, пет већих и два мања прозора, кровом прекривеним црепом и неизоставном куполом над средишњим делом. Полако изједана током времена, у 18. веку постала је сасвим неподесна за своју химничну улогу цркве са архиепископском катедром, све док митрополит Павле (Ненадовић) није наредио да се сруши, позвавши православне вернике под хабзбуршким престолом да помогну подизање новог Саборног храма. По свој прилици, подигнута је по пројекту израђеном у Бечу, мада ни до данас није откривен архитекта, који је митрополитову одлуку да напусти традиционалан изглед српских православних храмова, остварио у овој упечатљивој, барокној катедрали. Митрополит Павле је, са другим члановима Архијерејског синода, осветио постављене темеље, 7. маја 1768. године, као што пише на каменој плочи, узиданој у северни звоник.

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ На празник Преподобне мати Ангелине Српске, 12. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Благовештења Пресвете Богородице у манастиру Крушедолу. Саслуживало је братство ове свете обитељи и свештенство из Епархије сремске, али и других дијецеза наше Свете Цркве, а благољепију овог богослужења нарочито је допринело хармонично појање хора „Свете мајке Ангелине“ из Никшића. На крају Евхаристијског славља, Преосвећени Господин Епископ је окупљени верни народ поучио о историјској и духовној улози  светородне деспотске династије Бранковића у бурној и страдалној прошлости српског народа. Манастир Крушедол подигао је Свети митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете Мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица намеравала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке. Велики кнез услишио је њену молбу и послао јој је не само потребан новац, већ и четири товара скупоцене самуровине, као и писмо којим јамчи даљу подршку.  

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василије, на дан Свете мученице Христине, Преподобног Поликарпа Печерског и Светих мученика Пребиловачких и Доњохерцеговачких, 6. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Господин Теодосије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у манастиру Гргетегу. Саслуживали су архимандрит Доситеј Миљков, настојатељ манастира Гргетега, протојереј-ставрофор Недељко Рашић, парох инђијски, јеромонах Теофил Катић, сабрат поменуте монашке обитељи, јереј Милован Дерета, парох батајнички и епархијски ђакон Горан Власац, секретар Црквеног суда Епархије сремске. По одслуженој Литургији, Преосвећени Господин Епископ је гргетешком сестринству и окупљеном верном народу упутио архијерејску беседу у којој их је упознао са упорним страдањем и трајањем српских светиња на Косову и Метохији, произневши своју наду да ће „Свемоћни Господ, који је светлошћу свог Васкрсења учинио да све постане сјајније и лепшше, поправити порушено у овом свету и изван човека и у човеку“.