АРХИЈЕРЕЈСКА БЕСЕДА НА ПАРАСТОСУ ПРЕД ХУМКАМА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, 3. СЕПТЕМБРА 2023. ГОДИНЕ

АРХИЈЕРЕЈСКА БЕСЕДА НА ПАРАСТОСУ ПРЕД ХУМКАМА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, 3. СЕПТЕМБРА 2023. ГОДИНЕ Постоје догађаји у људској историји које нико не може објаснити законима живота, логике или етике било које врсте. У нашој наближој и даљој прошлости, пуној стравичних догађаја, као и у историјама других народа, изузетно ретко су бележене трагедије какве су се одиграле на овим просторима, од 1941. године па до данас, када су нашим тлом дослово потекле реке људске крви која вапије ка своме Творцу. Не просторима мученичког и страдалног Срема забележене су овакве хумке, пред којима ми сваки дан стојимо, као сведоци посрнуле и спаљене људске савести. Оштрине нашег бола тим је већа јер ми ходамо по сремској земљи, која је натапана светом мученичком крвљу још од прогона римског цара Диоклецијана. Данас је, са канонског подручја наше Епархије, Царству небеском подарена блистава плејада мученика и Светих у Господу, који се, пред Његовим престолом, непрекидно моле за нас и децу нашу. Читав један мали градић, попут Сремских Карловаца, око осам хиљада српских душа, на најсвирепији  начин поклали су усташе и немачки нацисти. Заиста није запамћено, нити је познато овакво недело. Недужни људи, жене и деца на најсвирепији начин су масакрирани у Саборном храму и испред ове светиње, а Распетом Христу зликовци су се наругали и на улицама и трговима, кућама и подрумима овог, по много чему мученичког града, где се тих паклених дана ниво просуте крви подигао дословно до колена. Ни један стари или савремени мит о бесмислености, чудовиштву и монструозности злочина не би могао да се упореди са овом страшном и истинитом историјом. Нико жив не би могао објаснити разлоге због којих се то могло десити, од нажалост, такозваних хришћана, усташа и Немаца. И данас овде стојимо погружени у тугу и бол, питајући се како се могло догодити да стравична и ужасна смрт однесе толики број невиних људи, на челу са нашим драгим старцем и толико познатим уметником Савом Шумановићем, а да не остави на усташким и немачким починиоцима ових зверстава, ни најмањег трага или назнака било каквог кајања, моралне одговорности или трауме. У божанском Откровењу имамо сведочанство: „И отвори пети печат, видех под жртвеником душе покланих због Божије речи и због сведочанства које имаху.“ (Откр. 6, 9). У споменицама невиних жртава фашизма, нижу се дословно сва места данашње Епархије сремске, као и имена свештених мученика, јеромонаха Платона (Бондара) из Јаска, Кипријана (Релића) из Вере и Гаврила (Екленовића) из Привине Главе, затим осијечког јереја и катихете Војислава Војновића, крњешевачког пароха Блаже Голубовића, обрешког свештеника Војислава Зоњића, беочинског Озрена Јаношевића и опатовачког протојереја Емилијана Јосифовића. Међу онима који су тада понели трнов венац, истиче се име Светог Рафаила (Момчиловића) (1875–1941), академског сликара и игумана манастира Шишатовца. Да бисмо добили одговор морамо се обратити Светом писму, које једино може да одговори на сва питања човека и света. У својој божанској визији Свети еванђеллист и апостол Јован каже: „И видјех душе погубљених због сведочанства за Исуса и за Реч Божију, који се не поклонише звери и њеном лику, и који не примише жиг на своје чело и на своју руку, и поживеше и зацарише се са Христом“ (Отк. 20,4). Богу на истину, као „јагањци вођени на заклање“ и као „овце које су ћутљиве пред онима који их стрижу“ (Ис. 52, 7). Они одоше, али у исто време, ови мученици осташе са нама, али и генерацијама и генерацијама које буду дошле после нас. Надживеће сва „времена и љета“, пошто „поживеше и зацарише се са Христом. Освежавајући данас успомену на све пострадале, доживљавамо и осећања наше одговорности према њима, и свесни смо њихове опомене и великог питања које сви упућују нама, а то је: „Да ли смо ми достојни њихових жртава?“ Молитва је највећа снага и најснажнија духовна сила, која ће нам помоћи да их не заборавимо и да чујемо њихове небеске поуке. Нека им је свима вечна слава и хвала и Бог да им душе прости!   ЕПИСКОП СРЕМСКИ +ВАСИЛИЈЕ

Илочка берба грожђа

Илочка берба грожђа У храму Светог архангела Михаила и у црквеној порти, овога викенда, поводом 56. Илочке бербе грожђа, одржала се по први пут лепа манифестација концерт духовне музике и црквеног певања „Господ је пастир мој“. Том приликом, окупило се велико мноштво људи и мештана овог града, да чују учеснике програма: Црквени хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, Хор Богословије „Светог Арсенија Сремца“ из Сремских Карловаца, као и Јелицу Брестовац, академску глумицу. Илочка берба грожђа је једна од најстаријих манифестација на истоку Хрватске и ове се године обележава 56. пут. Уз богати програм који се нуди у винарским кућама, с различитим туристичким садржајима, у Илоку су у понуди и друге културно-друштвене манифестације, које обележавају ове свечане дане, На предлог пароха илочког, протојереја-ставрофора Предрага Азапа, у званични протокол манифестације уврштен је и овај концерт у храму Светог архангела Михаила, са жељом да црквено појање буде на благослов свим учесницима поменуте светковине, пред почетака бербе грожђа у граду Илоку. Овој свечаности су присуствовали и угледни гости: ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, архимандрит Стефан Вучковић, настојатељ манастира Велика Ремета, архијерејски намесник шидски протојереј-ставрофор Радомир Мишић, свештеник Предраг Милутин, парох бачкопаланачки, свештеник Ратко Нонковић из Вашице, те представници других верских заједница, др Јасмин Милић, бискуп Реформираме кршћанске цркве из Осијека и Душан Сајак, евангелички свештеник из Илока. Ректор Богословије је окупљенима пренео поздраве и благослове Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, рекавши да су „ови дани у септембру, дани када се прикупљају плодови човечијег рада, плодови виноградара и ратара, те је важно захвалити се Богу да нас одржи и сачува и испуни свим својим земаљским добрима“. За све учеснике и госте у порти храма припремљено је гастро-винско послужење, с најлепшим илочким винима и храном са роштиља.

Братски састанак свештеникa и вероучитељa Архијерејског намесништва пећиначког у Огару

Братски састанак свештеникa и вероучитељa Архијерејског намесништва пећиначког у Огару У навечерје празника Светог мученика Андреја Стратилата, 31. августа 2023. лета Господњег, Архијерејско намесништво пећиначко је одржало осмо редовно месечно састајање. Вечерње богослужење, у храму Преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског у Огару, служено је у 18 часова. Вечерњим богослужењем је началствовао јереј Слободан Мицић, парох обрешки, уз појање свештенства Архијерејског намесништва са вероучитељима и молитвеним учествовањем чланова Црквене општине и вернога народа. По завршетку вечерњег богослужења, служено је молепствије против помора стоке, пошасти која је дубоко погодила овај део Срема. Затим се архијерејски намесник присутнима обратио пригодном беседом.   У наставку је, у парохијском дому, одржан братски састанак свештенства и вероучитеља. Након прочитане молитве “Царе Небески”, браћа свештеници и вероучитељи са својим намесником, протонамесником Бојаном Мијановићем, парохом пећиначким и јерејем Божидаром Васићем, парохом огарским – домаћином овога братског састанка и координатором верске наставе за наведено намесништво – приступили су конструктивном дијалогу на разне актуелне теме и збивања у Архијерејском намесништву, уз разматрање минулих, као и наступајућих догађаја. Особито је изражена благодарност Његовом Преосвештенству Епископу сремском Господину Василију за сваки вид очинске подршке и  координатору за верску наставу Епархије сремске, проф. др Драгомиру Санду, као и његовом заменику господину Стефану Недићу. По завршетку братског састанка уприличена је трпеза љубави за све присутне, коју је за ову прилику припремио парох огарски са својом попадијом и парохијанима, у летњиковцу парохијског дома, у Огару.   Приредио: јереј Слободан Мицић прив. парох обрешки

Редован годишњи сабор вероучитеља Епархије сремске

Редован годишњи сабор вероучитеља Епархије сремске Другог дана Успења Богородичиног, у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници, а у сусрет почетку нове школске године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије благословио је и узео учешћа у молитвеном и радном делу сабрања вероучитеља. Том приликом, проф. др Дарко Танасковић, наш истакнути универзитетски професор, исламолог и дипломата говорио је вероучитељима студиозно, темељно и отворено о питањима која су везана за верску наставу у Србији, али и земљама где је био на дипломатским службама. Др Катарина Диклић, директор ОШ „Вук Караџић“ из Сурчина је, као доктор педагошких наука, подстакла вероучитеље и нагласила улогу њиховог рада у развоју детета, као и доприноса у педагогији и методичким практикумима. Испред Министарства просвете, сабраним вероучитељима и директорима обратио се др Предраг Вајагић из новосадске Школске управе, пожелевши им пуно успеха у даљем раду и истакавши да је плодовита сарадња између Школске управе и Одбора за верску наставу на изузетно високом нивоу. Домаћин предавач, председник Одбора за верску наставу Епархије сремске, протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо говорио је на тему корелације и међупредметног повезивања у верској настави са свим могућим школским предметима у разредној настави другог и средњошколског циклуса. Трудом и љубављу старешине храма, протојереја-ставрофора Споменка Грујића, уприличен је ручак и послужење за све присутне. Такође, свима је дарована књига „Батајници на дар“, аутора Предрага Пузића. Одлуком Епархије сремске и катихетског одбора, од ове године успостављено је признање за најуспешније школе са територије Епархије по питању организације и функционисања верске наставе. То значи да се признање додељује директорима школа у којима се највише ученика опредељује за верску наставу, као и вероучитељима, који у тим образовним установама раде. За ову, прву годину то су следеће школе: ОШ „Слободан Бајић Паја“, Сремска Митровица – директорица Марија Хан; вероучитељи: јереј Милош Марковић, Урош Стефановић и Милан Бараксадић ОШ „Вељко Дугошевић“, Рума – директорица Јасмина Вукановић; вероучитељи: Маринко Симић и Марко Лајешић ОШ „Филип Вишњић“, Моровић – директор Владица Стојаковић; вероучитељи: Милорад Марковић и Душан Мијатовић Медицинска школа „Драгиња Никшић“, Сремска Митровица – директор Ђуро Маричић; вероучитељ Златко Голубовић ОШ „Вук Караџић“, Сурчин – директорица др Катарина Диклић; вероучитељи: др Невенка Пјевач, Николина Маркош и Александра Савановић Преосвећени Владика је заблагодарио свима на овом сабрању и подсетио све колеге на важност и одговорност савршене салитуршке службе, каква је катихетска.

Велика Госпојина у Љукову

Велика Госпојина у Љукову У љуковачком храму, 27. августа 2023.године, са почетком у 18 часова, служено је празнично вечерње са петохлебницом, којим је почела прослава храмовне славе – Успења Пресвете Богородице. Вечерњом службом је началствовао протојереј-ставрофор др Борис Милинковић, парох инђијски при храму Ваведења Пресвете Богородице, уз саслужење протејереја Драгољуба Јанковића, пароха крчединског при храму Светог Николаја Мирликијског, и јереја Милана Ковачевића, пароха петроварадинског при храму Светог Варнаве Хвостанског. За појницом су појали професор Богословије Светог Арсенија, јереј Станко Лакетић, парох сремскокарловачки при Саборном храму Светог оца Николаја, јереј Стефан Тубић, парох темерински при храму Светог великомученика Георгија, као и богослови из наше епархије. Након надахнуте беседе оца Бориса о послушању Пресвете Богородице и Њеној улози у спасењу људског рода, уприличено је послужење у порти храма и у сали Дома културе. На сам празник, 28. августа 2023. године, са почетком у 9 часова, служена је Света Литургија којој је началствовао протојереј-ставрофор Јован Веселиновић, свештеник у пензији, уз саслужење протојереја Јовице Гачића, пароха бешчанског при храму Ваведења Пресвете Богородице и јереја Милоша Лукића, пароха инђијског при храму Светог великомученика Георгија. За певницом су појали вероучитељи и богослови наше епархије. У част Пресвете Богородице, срца верног народа, пригодном беседом, загрејао је отац Јовица Гачић. Након Свете Литургије извршен је литијски опход око храма и освећење славских дарова. За кумство следеће године се прихватила госпођа Славка Кајганић са породицом. Напослетку, деца нашег села, чланови Културног уметничког друштва „Чигра“ су игром и песмом у порти храма улепшали овај догађај, након чега је уприличена заједничка трпеза у сали Дома културе. Надлежни парох љуковачки, јереј Александар Раденовић исказује благодарност Богу на дивном дану, верном народу на сабрању и свим доброчинитељима за помоћ и организацију.   текст и фотографије: јереј Александар Раденовић