ЕПИСКОП СРЕМСКИ УЧЕСТВОВАО У ПРОСЛАВЉАЊУ ПАТРОНА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ

ЕПИСКОП СРЕМСКИ УЧЕСТВОВАО У ПРОСЛАВЉАЊУ ПАТРОНА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У понедељак,  19. септембра / 2. октобра 2023. године, у порти Вазнесенског храма у Суботици литургијски је прослављен Патрон Епархије бачке – празник Преноса моштију светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких. На светој архијерејској Литургији началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејшем Патријарху српском су саслуживали: Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски г. Иларион из Руске Православне Цркве, Преосвећена господа епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, мохачки Дамаскин, умировљени епископи Георгије и Филарет; јеромонах Харитон (Павлица), настојатељ Светоархангелског манастира у Ковиљу, архимандрит Василије (Костић), протојереј-ставрофор Мирко Шипка, умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, инспектор Богословијâ Српске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епархије крушевачке, јеромонах Андроник (Дунаев), протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, протођакони Радомир Врућинић, Горан Ботошки, Иван Гашић и ђакон Мирослав Николић. После прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије произнео је беседу: „Браћо и сестре, где су двоје или троје у Моје Име сабрани ту сам и Ја, вели Господ. А, ево, ми, на данашњи дан, када славимо славу Епархије бачке, сабрали смо се у овом дивном благословеном граду на северу Бачке, у Суботици, са свих страна. Сабрали смо се у великом броју и ми који смо дошли, а и у име оних који нису данас са нама, у име наших ближњих; сабрали смо се у једној вери, у љубави и нади у једном Господу. И нема благословенијег сабора и чвршће заједнице, нема интензивнијег јединства од јединства које је резултат сабирања у једној вери у Христу. И ништа то није, слава Богу, ново за наш народ. Откада зна за себе, наш народ је имао храм као место свога сабирања. Наш народ је имао храм као место чувања себе и свога идентитета, као простор и место проналажења смисла постојања овде на земљи, без обзира да ли су спољашње околности повољне или не, али и као место сусрета са Живим Богом и сусретања нас једних са другима, као место на којем постајемо не само блиски са Богом него као место где постајемо једно са Њим и једно међу собом – штавише, постајемо Његово Тело. У храму Божјем сабирајући се пројављујемо и објављујемо свету, сведочимо да смо Црква – Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Зато је, браћо и сестре, данас за све нас велика радост што смо се сабрали у овоме граду да прославимо славу Епархије бачке и да прославимо свете новомученике бачке. Не само да их се сетимо као својих предака него да заједно са њима пројавимо и покажемо свету, посведочимо да смо заједно са њима на Крсту Христовом, али, исто тако, и у победи и Васкрсењу Христовом, јер то је наша вера – то је вера православна, то је вера хришћанска. Сва је у Крсту и Васкрсењу Христовом, сва је у том знаку, сва је у знаку парадокса – пораза и победе у исто време. Данас, сабрани овде, слушамо реч Христову, а она је истинита, она је праведна. И у данашњем Јеванђељу које смо чули Господ нас упозорава да онај ко хоће да иде за Њим, када узме Крст свој и пође за Њим, не треба да очекује једноставан и лак живот него да онај који је узео Крст свој и пошао за Христом, будући да се определио за Јеванђеље Његово, за заповести Његове, будући да зна да заповести Христове откривају истинску природу људску, истинску природу нашу, будући да зна да заповести Божје говоре о томе шта је здрав човек, који живот треба да се труди да води да би живео здраво, то значи духовно – и када се определи за Јеванђеље Христово, за заповести Његове, Господ упозорава да свако мора да зна да ће то бити, у најмању руку, сметња онима који се опредељују за другу врсту закона, за друга правила живота, који бирају да живе по својој острашћеној вољи и по своме острашћеном срцу. Њима ће сметати сви они који хоће да посведоче Христа, јер им смета Христос. И неретко ће сматрати провокацијом наш труд да живимо јеванђелски, да живимо по православној вери, да тако хоћемо да уредимо живот у својим породицама, у своме граду, да тако хоћемо да учимо своју децу, да их васпитавамо у школама у складу са речју Христовом. Не због тога што је то наша идеологија и због тога што хоћемо друге да поробимо том идеологијом него управо због тога што знамо да је реч Христова истинита и спасоносна, што знамо да реч Христова записана у Јеванђељу открива здраву природу људску, открива исправан начин живота који нас води у проналажење смисла постојања овде на земљи и отвара путеве духовне радости. Али, истовремено, ти путеви су путеви спасења. Тим начином живота у Цркви Христовој, где су двоје и троје и где смо сви ми сабрани ту је и Господ. Јеванђелски начин живота, хришћански подвиг, јесте сусрет са Богом, али и сусрет са собом и са ближњим, са онаквима какви треба да будемо. И зато, браћо и сестре, када се трудимо да живимо по Јеванђељу, ми се трудимо и због спасења других и из љубави према другима и никада не сматрамо да смо бољи од других независно да ли су они изабрали другачији начин живота, чак и независно онда када нам се противе, чак и онда када је реч о нашим ближњима, како каже данас у Јеванђељу: Устаће отац на сина или син на оца, браћа на браћу и сестре на сестре, тојест биће и има их, знамо то и међу нашом браћом и сестрама, који су изабрали широк пут и хтели би мало да разводне реч Христову, хтели би да је релативизују. Понекад кажу: „Треба да модернизујемо реч Христову, реч Јеванђеља!ˮ, а то у пракси значи да је се одрекнемо, а ми, трудећи се да читавим својим бићем живимо речју Христовом, заповестима Његовим и, знајући да има оних којима то смета, јер им смета Христос, молимо се и за такве. Молимо се Богу, да нам Бог дâ вере и за њих, јер знамо и то је у Јеванђељу записано, у

Представљена књига ђакона Александра Цигановића, „Молитвени живот једног православног хришћанина“

Представљена књига ђакона Александра Цигановића, „Молитвени живот једног православног хришћанина“ У храму Светог првомученика и aрхиђакона Стефана у Сремској Митровици, у понедељак, 11. септембра 2023. године, уприличена је промоција књиге ђакона Александра Цигановића, „Молитвени живот једног православног хришћанина“. Том приликом, о издању су говорили протонамесник Андрија Авакумовић, домаћин и старешина „Мале цркве“ поред Саве и протојереј–ставрофор Душан Петровић, некадашњи ректор Богословије Светог Арсенија, а прочитани су и део рецензије архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља Световаведењског манастира у Сремским Карловцима и утисци јереја Бојана Крстановића из Епархије зворничко-тузланске. У уметничком делу програма присутнима су се представили Етно група „Српски дом“ и солисткиња Јована Брзак.

Света Архијерејска Литургија и саборно крштење у Пећинцима

Света Архијерејска Литургија и саборно крштење у Пећинцима „Идите и научите све народе, крштавајући их у име Оца и Сина и Сведога Духа!ˮ (Мт 28,19) У недељу по Воздвижењу, 1. октобра 2023. лета Господњег, свештени оци Архијерејског намесништва пећиначког, предвођени својим Архипастиром, Његовим Преосвештенством Епископом сремским Господином Василијем, сабрали су се у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, где су одслужили Свету архијерејску Литургију и у Светим тајнама Крштења и Миропомазања родили водом и Светим Духом још 53 чада наше Свете Цркве.       Светом aрхијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслуживање високопреподобног архимандрита Атанасија (Гатала), настојатеља манастира Старо Хопово, протојереја–ставрофора Милета Јокића, пароха у пензији, протојереја–ставрофора Милорада Симића, пароха у пензији и протонамесника Бојана Мијановића, архијерејског намесника и пароха пећиначког, као и епархијског ђакона Горана Власца и др Николе Лукића, ђакона батајничког. Лепоти богослужења допринели су својим појањем вероучитељи Марко Палежевић, Марко Ракић и Бојана Радивојевић са црквеним хором. У току Свете архијерејске Литургије у чин протојереја рукоположен је протонамесник Бојан Мијановић, архијерејски намесник и парох пећиначки. После архипастирске беседе Преосвећеног Господина Епископа, у којој је верни народ поучио о прочитаном одељку Светог Јеванђеља и говорио о значају молитве за сваког човека, додељен је орден Свете мајке Ангелине госпођици Милици Петковић, мајци четворо деце. У продужетку, вршене су Свете тајне Крштења и Миропомазања, у којима је узело учешће и свештенство архијерејског намесништва пећиначког, а потом је, у сали парохијског дома у Пећинцима, послужена богата трпеза љубави за све присутне.