СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КУЗМИНУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КУЗМИНУ На дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и празник Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2023. године, у храму Светих лекара и чудотвораца Козме и Дамјана у Кузмину, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију. Саслуживали су протојереј-ставрофор Рајко Цабунац, умировљени парох буђановачки, јеромонах Лазар Цветинчанин, настојатељ манастира Раванице у Врднику, јереј Бранко Цабунац, старешина кузминског храма и јереј Александар Балиновић, парох у Кузмину. Свечаном богослужењу су присуствовали и ученици и наставници овдашње основне школе. На име овог села први пут се наилази у историјским изворима из 1492, док је, 1546. године, ту становао локални спахија. Тешки услови за живот, могу се наслутити из записа из 1719. године, по коме је половину села тада добио кнез Одескалки, док је остатак препуштен хајдуцима. Разбојници су село опљачкали и запалили 11. априла 1732, а мештани су учествовали и у побуни против барона Марка Пејачевића, 1736. године. Као готово опустело место, Кузмин се спомиње 1742. године, што може представљати последицу смишљеног отпора обавезном примању војника „на квартир“. Такође, на испоруку дрвета Петроварадинској тврђави гледано је као на веома тешку и непријатну дужност, која је често обављана уз „егзекуцију“. Под Војну управу прелази 1745. године, након чега је забележен значајан пораст овдашњих становника. Током Другог светског рата, страдало је 275 мештана. Једнобродни, барокни храм Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана сазидан је између 1773. и 1783. године, за време владавине царице Марије Терезије и управе митрополита Павла Ненадовића. Барокно-рокајну иконостасну преграду и архијерејски трон осликали су Стефан Гавриловић и Григорије Давидовић Опшић, између 1797. и 1799. године. Часна трпеза од црвеног мермера набављена је 1808, док је црква освећена 1811. године. Унутрашње зидове живописао је Јован Клајић, 1855. године. Од како је захватио пожар, 1809, оправљана је више пута, 1810, 1838, 1840. и 1843. године. За време Другог светског рата, храм је запаљен, па је обнављан 1969, 1985, 1986, 1989. и од 1998. до 2000. године. Кров храма је реконструисан, постављени су нови прозори и јужна врата и ојачани су зидови брода, 2005. године. Санација оштећења од влаге започета је у јулу 2014. године.

ПРАЗНИК СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ У СРЕМСКОКАРЛОВАЧКОЈ ДОЊОЈ ЦРКВИ

ПРАЗНИК СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ У СРЕМСКОКАРЛОВАЧКОЈ ДОЊОЈ ЦРКВИ На дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и празник Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2023. године, у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник и парох сремскокарловачки, уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Петровића, умировљеног ректора Карловачке богословије, протојереја-ставрофора Бранислава Поповића, умировљеног пароха румског, протојереја-ставрофора Чедомира Грујића, умировљеног свештеника из Епархије банатске, јереја Бојана Нинковића, секретара Епархијског управног одбора Епархије сремске, јереја др Петра Николића, катихете у Карловачкој гимназији и ђакона Стефана Станојевића из Старе Пазове. Евхаристијском сабрању које су складним појањем улепшали ученици Богословије Светог Ареснија, уз мноштво сабраног верног народа, молитвено су присуствовали архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењског манастира и ђакон Марко Стефановић из Сремских Карловаца. По завршеном богослужењу, присутни народ се, са својим свештенством, упутио у Богословију Светог Арсенија, где су имали прилику да чују елоквентно предавање проф. др Мила Ломпара о животном путу и великом историјском значају Светог Петра Цетињског (1748–1830), православног митрополита и секуларног и духовног поглавара Црне Горе, Скендерије и Приморја, који је своју архијерејску хиротонију примио из руку митрополита Мојсија Путника (1728–1790) управо у карловачкој Доњој цркви.

Света тајна Јелеосвећења у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима

Света тајна Јелеосвећења у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима Уочи празника Светог Петра Цетињског, 30. октобра 2023. године, у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, празнично вечерње служили су јереј Сава Мишановић, парох новопазовачки и ђакон Марко Стефановић. У наставку вечерње службе, уз присуство великог броја верног народа, Свету тајну Јелеосвећења служили су: протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, умировљени парох румски, протојереј-ставрофор Чедомир Грујић, умировљени свештеник из Епархије банатске, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј Петар Божић, парох инђијски, протојереј Дарко Кончаревић, парох батајнички, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки и јереј Ђорђе Милидраг, професор Карловачке богословије Светог Арсенија. За певницом су појали јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гомназији и ученици Карловачке богословије. Пригодном беседом сабраним хришћанима се обратио протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, поучивши их о мистичној сили Свете тајне Јелеосвећења. По обављеном богослужењу, трудом домаћина и старешине Доње цркве, протојереја Слободана Вујасиновића, за служеће свештенство уприличена је трпеза љубави. Наступајући празник се, већ традиционално, веома свечано обележава у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, зато што је Свети Петар Цетињски, након синодалног избора за црногорског владику, управо у овој богомољи примио своју епископску хиротонију од митрополита Мојсија Путника и још тројице архијереја, 13. октобра 1784. године.