Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину
Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину.
Катихета Бранислав Илић Осврт на збирку поезије „Зенит свјетлосне лучеˮ
Катихета Бранислав Илић: Осврт на збирку поезије „Зенит свјетлосне лучеˮ Како су величанствена дела Твоја, Господе! (ПС. 103) Ваистину су чудесна и величанствена дела Господња која су увек у служби спасења човека и васколике твари. У реду величанствених дела Господњих налази се и свештена истина да је Бог из човекољубља свог свакоме човеку подарио таленте или дарове. Људи имају различите дарове, а сви су Христови дарови неизмерно драгоцени – купљени су његовом крвљу. Довољан је један дар или талант, да би се са тим богатством живело читав живот и сву вечност. Али овај дар не треба да буде закопан у земљу. Усрђем и трудом може се постићи много у духовном животу. Као мајка хришћанка која је поникла у кршевитој, али духовно плодној и благословеној Далмацији, наша у Христу сестра Радмила Ђурђевић, препознала је у свом бићу оне дарове које јој је Господ подарио. Од Бога јој даровани талант није закопала и занемарила, већ га је вишеструко умножила и са љубављу Богу принела. Писањем поезије којом прославља Бога и свецелу творевину Његову, Радмила промишља о важним темама духовног живота сагледавајући их очима Јеванђеља. Хришћанин је песник, он је у песништву чак и када само воли. Песничка срца ту љубав пригрле, ставе је у срце, осећају је дубоко. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Према сведочењу Епископа зворничко-тузланског Фотија, Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит је поучавао да је немогуће бити хришћанин, ако ниси песник. То је хришћанско схватање песништва, као надахнућа од Бога, када човек химнама благосиља Бога и прославља све што је Он створио. Најдубља теологија је дата управо кроз песме, почевши од Старог Завета, Псалама, па до новозаветних химни, које врхуне у Химни љубави Светог апостола Павла. Прва збирка песама коју је објавила 2022. лета Господњег, носи назив: “Зенит свјетлосне луче”, и подељена је на две целине под насловима “Завјетно распуће” и “Магновење душе”. Књига је објављена у издању Друштва књижевника Косова и Метохије. У оквиру првог поглавља наведене збирке, Радмила поетски, са молитвом у срцу, промишља о нашем Српском Јерусалиму. Читајући њене прекрасне песме које се нижу једна за другом, постаје нам јасно да су ретки догађаји у историји једног народа који ту историју обележе за сва времена. Први је Светосавље као срж српског духовног бића и историјска мисао водиља, а други је Видовдан као завет и жртва који је одредио Србе као народ. У прошлости, а и у савременој историји, Србија је често на Видовдан морала да бира свој пут. Прошло је толико векова, а наш народ још увек живи, креће се и постоји, гледа кроз Видовдан, одмерава се Видовданом. Радмила поетски прониче у тајну Косовског завета и подсећа да су за нас Светосавски и Косовски завет одреднице благодарећи којима јасније и сигурније корачамо јеванђелским путем који води ка радости вечнога живота. Друго поглавље доноси нам ризницу дивних поетских стихова који сведоче о унутарњим вапајима Радмиле која се погледом душе уздиже до небеских висина. Разнолике су теме, али циљ и темељ је један – загледаност у Христа и вечност. Читајући редом песме које се налазе у овом поглављу спознао сам да је, заправо, време са Христом и у Христу, увод у вечност. Свет који губи веру и наду у вечност јесте свет суштински осуђен да хода по ивици провалије и да пати од одсуства Бога. Позвани смо да поново уперимо очи у наду, да поново живимо, јер ће наша нада бити испуњена присуством Божијим. Позвани смо да дамо смисао нади, живећи новим животом, који је у складу са Његовом вољом, у складу са вечношћу, о којој Радмила у свом поетском опусу пише и срцем промишља славећи Бога у кога је погледом душе загледана. Прошло је нешто мање од годину дана како сам на дар добио прву збирку поезије Радмиле Ђурђевић. Од тада редовно је увек и изнова читам трудећи се да следујем мисаону и освештану нит која је у Радмилиној поезији прецизна и недвосмислена. Док са љубављу пишем ове редове у жељи да укажем на значај прегалаштва и служења наше сестре која је достојна сваке хвале, полажем наду да ћу у скорије време своју библиотеку обогатити и новом збирком поезије Радмиле Ђурђевић (кратку вест о новој збирци види ОВДЕ) која је недавно угледала светлост дана, а којој ће, ако Бог да, бити речи и из мог пера. Полажемо наду на Господа, савршеног Уметника и Спаситеља нашег, да ће Радмила у предстојећем времену још више умножити од Бога јој даровани талант, те да ће још усрдније песмом славити Творца, а све нас који читамо њену поезију надахнути да заједно са свима светима прослављамо Бога, са вером да ћемо у погодно време бити удостојени да чујемо радосни глас љубави Божје који нас позива речима: “Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.” (Мт. 25, 21) У навечерје Митровдана, 2023. лета Господњег Катихета Бранислав Илић
СЛАВА ДВОРСКЕ КАПЕЛЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ
СЛАВА ДВОРСКЕ КАПЕЛЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима прослављена је слава дворског параклиса посвећеног Светом великомученику Димитрију. Свету Литургију, са освећењем славских дарова, служили су свештенослужитељи Сремске и Бачке епархије, уз молитвено учешће професора и ученика Карловачке богословије, као и мноштво верног народа. Патријаршијски двор у Сремским Карловцима подигао је, 1894. године, патријарх српски Георгије Бранковић. Овај велики јерарх и неимар посветио је дворски параклис својој крсној слави – Светом Димитрију. Капела има крстасту основу, са куполом над средишњим делом, а изграђена је у неовизантијском стилу, по мотивима древног источника православне духовности, цркве Свете Софије у Цариграду. У пандантифима, испод куполе, 1896. године, Урош Предић је извео ликове Јеванђелиста, у олтарској апсиди Свету Тројицу, док је лунету на западном зиду испунио лепим приказом Тајне вечере. На једноставном, делимично позлаћеном иконостасу, са истуреним средњим делом, представљени су Свети архиђакон Стефан, Богородица са Христом, на царским дверима сцена Благовести, затим Исус Христос и Свети великомученик Димитрије. Изнад царских двери постављена је Молитва у Гетсиманском врту, а на архијерејском престолу, први српски просветитељ, Свети Сава. У капели је направљено и шест једноставних архијерејских столова, за све епископе Карловачке митрополије. На Часној трпези ове светиње и данас се чува дарохранилница са високим распећем и посветом, коју је наручио патријарх Георгије, 1895. године.
ОДРЖАНА ЈОШ ЈЕДНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ЛАЋАРКУ
ОДРЖАНА ЈОШ ЈЕДНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ЛАЋАРКУ У понедељак, 6. новембра 2023. године, на иницијативу Светосавске омладинске заједнице Лаћарак, а у сарадњи са Црвеним крстом Сремска Митровица и Месном заједницом Лаћарак, одржана је акција добровољног давања крви у сали Месне заједнице. Радујемо се акцијама које нас очекују и надамо се све већем одазиву наших мештана.
Посета удружењима ратних војних инвалида у Руми
Посета удружењима ратних војних инвалида у Руми Просторије удружења основаних ради побољшања положаја бораца, војних и цивилних инвалида рата и породица палих бораца посетили су свештеници Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић и презвитер Стефан Гавровски. Том приликом свештеници су обишли прву меморијалну просторију на овим просторима која чува фотографије погинулих Румљана током ратова двадесетог века и одржали састанак са представницима удружења, поводом предстојеће славе – Светог великомученика Димитрија. Током разговора договорено је да се одржи парастос жртвама са помињањем свих имена пострадалих. У наредним данима одредиће се тачан датум служења парастоса. презвитер Стефан Гавровски
Освећени крст и звона за храм у КПЗ у Сремској Митровици
Освећени крст и звона за храм у КПЗ у Сремској Митровици На дан Светог великомученика Артемија и Преподобног Герасима Кефалонијског, посетом нашег Архијереја Епископа сремског Господина Василија, уприличена је духовна радост међу зидовима највећег затвора на Балкану – Казнено поправног завода у Сремској Митровици. У затвореном делу завода у току је реконструкција православног храма чија је заштитница Света Петка. Након Другог светског рата, са храма је срушен звоник, однешена су звона те се, благословом нашег Епископа и трудом и залагањем управника КПЗ-а Александра Алимпића, кренуло у обнаваљање храма и изграђен је нови звоник. Овом приликом, наш Епископ је посетио нашу установу и извршио чин освећења крста за звоник и звона. Епископу су саслуживали високопречасни протојереји-ставрофори: Јован Милановић – ректор Карловачке богословије, Саво Ракита – архијерејски намесник сремскомитровачки, Мирослав Јосимовић – старешина храма у Манђелосу и Гвозден Арамбашић – старешина Саборног храма сремскомитровачког, као и епархијски ђакон Горан Власац. За певницом су били протојереј Владимир Недељковић, јереј Далибор Чолић – затворски духовник, јереј Бранимир Чолић, господин Стефан Недић – заменик координатора за веронауку Епархије сремске и Бранислав М. Павков – затворски катихета. Велику част и задовољство својим доласком указали су нам директор Управе за извршење кривичних санкција, господин Дејан Царевић, саветник Милан Танасковић, као и управници затвора у Зрењанину, Сомбору, Новом Саду и Пожеравцу. У присуству великог броја осуђених лица и медија, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије је осветио крст и звона, а потом се очинским речима обратио присутнима. Након освећења, управник КПЗ-а господин Александар Алимпић је, у част Преосвећеног Епископа Василија и директора управе, приредио заједничку трпезу љубави, током које је Преосвећеном Епископу уручио капитално дело – монографију ,,Трагом митровачке казнионе“, чији је коаутор заменик управника КПЗ-а господин Небојша Драгановић. Бранислав Павков, затворски катихета
