Распоред богослужења о храмовној слави, Ваведење Пресвете Богородице у Бешкој

Распоред богослужења о храмовној слави, Ваведење Пресвете Богородице у Бешкој.

Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима

Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима На дан када наша Света Црква прославља Светог Некатрија Егинског, 22. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Преосвећеном Владици су саслуживали протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењског манастира и професор Богословије у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Јован Петковић, умировљени ректор ове образовне установе, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник подунавски, протонамесник Даниел Кобиљски, парох сивачки из Епахије бачке, јереј Ђорђе Милидраг, парох сремскокарловачки и професор у Богословији Светог Арсенија, јереј Томислав Ђурић, парох из Кришковаца у Епархији бањалучкој и епархијски ђакон Горан Власац. За торжественост и химничност Свете Литургије у значајној мери је заслужан и хор „Свети Арсеније“ из сремскокарловачког Саборног храма Светог оца Николаја. По обављеном богослужењу, присутни су позвани на послужење у будућој манастирској трпезарији, а потом и на трпезу љубави. Кумови ове славе били су породица Малиновић, док је, за следећу годину, ова почаст додељена протонамеснику Даниелу Кобиљском из Сивца у Епархији бачкој. Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит пентапољски, као и православни теолог. Проглашен је за Светитеља. Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини. Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису „Пут на Синај“. Године 1889. изабран је за митрополита пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по ком се и назива Егински. Умро је у Атини, 8. Новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. Године, од стране Цариградске патријаршије. Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Светог Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео. Његовим молитвеним заступништвом дешавала су се чуда и исцељења, а део моштију Светог Нектарија Егинског чува се у Световаведењском манастиру у Сремским Карловцима. Филм о његовом животу из 2021, „Божији човек“ имао је велики успех у биоскопима у Грчкој. 

Аранђеловдан молитвено прослављен у Илоку

Аранђеловдан молитвено прослављен у Илоку Празник Сабора Светог aрхангела Михаила – Аранђеловдан, иначе храмовна слава илочког православног храма, молитвено је прослављен 21. новембра 2023. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви посвећеној овом празнику, у присуству бројног верног народа, началствовао је парох илочки, протојереј-ставрофор Предраг Азап, а саслуживао му је умировљени свештеник Бранко Денчић из Банатске епархије. Том приликом, за певницом су певали Стефан и Алекса Азап, а кум овогодишње славе био је Славко Велемир, са супругом Светланом и њиховим синовима. Прота Азап се захвалио свим пријатељима илочке парохије што су дошли у свети храм да поделе духовну радост на овако велики дан, истакавши како су „анђели увек уз Цркву Божију“. Топле речи посебне благодарности прота Азап је упутио кумовима храмовне славе. На крају Свете Литургије, ову свечаност су својом песмом улепшали етно певачи Вања и Ђорђе Туропољац из Сремске Митровице.

Свети архангел Михаило, слава манастира Бешенова

Свети архангел Михаило, слава манастира Бешенова На празник Светог aрхангела Михаила, 21. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Бешенову. Преосвећеном Владици су саслуживали архимандрит Стефан, настојатељ Велике Ремете, архимандрит Арсеније, настојатељ бешеновачки и професор Карловачке богословије, јеромонах Василије, настојатељ манастира Светог Василија Острошког на Врањашу, протојереј-ставрофор Маринко Радмило, умировљени парох нирнбершки, јеромонах Митрофан, сабрат монашке обитељи у манастиру Бешенову и епархијски ђакон Горан Власац. Након што је пререзан славски колач, присутни хришћани су позвани на трпезу љубави, припремљену трудом бешеновачког братства. Оснивање манастира Бешенова, посвећеног Светом архангелу Михаилу, предање такође приписује Светом краљу Драгутину. Мата Косовац је записао како се у овој фрушкогорској богомољи чува „један стародневни крст из 1297. године“, који је био израђен на тако вешт начин да су га неки угледни путници „искали за музеум у Беч“. На том распећу писало је како су га Бешенову поклонили извесни Лаза и Атанаско, мада је касније откривено да су га они заправо „откупили“ тек 1659. године. Везу ове грађевине са Немањићима, Косовац је видео и у избору њеног небеског заштитника, Светог архангела Михаила, који је био патрон српске светородне династије. С друге стране, на самом храму је била забележена година 1467, која се данас углавном тумачи као време у ком је живописан. Током Другог светског рата, Бешеново је опљачкано и минирано, паљено и на крају потпуно сравњено са земљом, у мају 1944. године. Очувани делови Алексићевог иконостаса пронађени су у бешеновачкој парохијској цркви, 1946. године и пребачени су у Музеј црквене уметности у Сремској Митровици.