ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА На празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Лежимиру. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор проф др Драгомир Сандо, координатор Епархије сремске за верску наставу, протојереј-ставрофор Саво Ракита, архијерејски намесник сремскомитровачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, епархијски ђакон Горан Власац и ђакон Стефан Недић из Сремске Митровице. Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство је одслужио парастос пострадалима у трагичним догађајима из 1943. године и осветио плочу на храму Светог Георгија посвећену Лежимирским мученицима, а након тога је у парохијском дому, трудом домаћина јереја Милоша Марковића, пароха лежимирског, уприличена трпеза љубави. За време Другог светског рата, тачније, 26. новембра 1943. године и сремачко село Лежимир преживело је тешка страдања од стране SS добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген“ (нем. Prinz Eugen), као и усташа из Хрватске које су пратиле ову злогласну јединицу. Кренувши од Сремске Митровице да наплате одмазду за окупаторске војнике које је убио Марко Перичин Камењар, фашисти су упали у фрушкогорско село Лежимир, да казне и уплаше тамошњи народ. На Светог Јована Златоустог, 26. новембра, од самог уласка у село, када се иде из Сремске Митровице (данашње такозване Деонице), немачки тенкови су насумично пуцали на куће које су им нашле на путу, док је пешадија, пратећи тенковску дивизију, терала народ према центру села, где се и сада налази храм Светог великомученика Георгија. Преко 70 кућа је спаљено на Деоницама и околини овог насеља и ту је убијено неколико људи који су били сакривени у својим подрумима и пластовима сена, а међу њима и тринаестогодишњи непокретни дечак Синиша, који је остављен у свом дому, јер га његова породица, у страху и очају, истерана из куће пушкама, није могла повести са собом. Овај несретни дечак је, нажалост, изгорео у свом дому, а кроз тешко страданије земаљско, добио је венац славе и пресвете љубави Бога Живога. Тог 26. новембра сви мештани су утерани у храм, а у порти се тискало стотинак душа, док су се наоружани окупатори двоумили какву судбину да им намене. Немци и усташе су прво хтели да их заплаше обесивши о липу испред цркве једну партизанку, обучену у народну ношњу, као и убиством још неколико људи, који су страдали на бедемима богомоље. Затим су све заточене људе угурали у цркву и закључали врата. По речима сведока, тада је уследило највеће, најлепше и најбогоугодније свеноћно бденије, које је икада служено по нашим храмовима. Може се само замислити та молитва, прожета страхом и љубављу Бога Живога – вапај душе мушкараца, жена и деце, који су целу ноћ пробдели, на силу сабрани, под окриљем овог храма. У рану зору, 27. новембра 1943. године, донета је одлука да се сви заробљеници стрељају, као и да се погубљење изврши у самој цркви, да се народ не би разбежао. По сведочењу сада већ покојне бака Маре Живановић, која је славила Светог Алимпија, и читавог живота причала ову страшну причу, међу војницима који су терали народ, нашао се и чавалски Немац који је познавао своју земљакињу, иначе бака Марину мајку. Бака Мара, њен отац и баба са очеве стране, који су живели у трећој кући од цркве, били су отерани заједно са осталим народом, али их је чавалски Немац, који је већ имао чин у немачкој војсци, издвојио из жалосне групе и послао их својим кочијама у село Чавлу, како би их сачувао од одмазде. Попевши се на само брдо, које води ка селу Чавла, покрај православног гробља, они су гледали страдање и чули јауке и крике својих комшија, другова и пријатеља. Крвници су поставили митраљез на врата цркве, почело је пуцање, али обрушавање претхподно миниране богомоље, да би сви мртви и евентуално преживели били прекривени зидинама срушеног торња. У том страдању, нашла се и једна мала девојчица, која је, иако је била родом из Гругреваца, дошла у Лежимир да се сакрије код својих рођака Лаушевића. Ово дете је, такође, било рањено у пуцњави, али је успело да преживи крвави пир, јер ју је њена бака, сопственим телом, заштитила од метака и обрушавајућег камења звоника, а и била је толико трезвена, да је два дана лежала мирно, све док није чула потпуну тишину и мук. Сама се извукла из рушевине и потом се јавила првим комшијама, који су зацелили њене ране и сачували је. Управо је она на дар лежимирском храму касније приложила чираке, да се стално пале свеће за покој душе њене баке и свих страдалника – Мученика лежимирских. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, када је обнављана ова светиња и када је подизан нови торањ, на самом уласку у храм изведена је и монументална фреска, 2010. године, коју су мештани назвали: „Страдање Лежимирских мученика“, надајући се да ће се невини страдалници пред престолом Бога Живога молити „за све нас, у све дане живота нашега“. 

Монашење у врдничкој Раваници

Монашење у врдничкој Раваници У навечерје празника Светог Јована Златоустог, у манастиру Врдник, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије обавио је монашење две Драгане и једне Фотине. Велики број свештенства и монаштва, родбине и пријатеља, вечерас, 25. новембра 2023. године, присуствовао је овом величанственом чину умирања и рађања. Како рече Преосвећени Владика Василије у својој беседи, „данас су умрле две Драгане и Фотина и родиле се Нектарија, Магдалина и нова Фотина“. Овом радосном приликом, треба посебно истаћи присуство гостију из мученичке многострадалне Украјинске Православне Цркве, на челу са Преосвећеним Епископом Никитом из Иванофранковске епархије. За певницом су појали Карловачки богослови, уз велику помоћ многобројног свештенства и ђаконства Епархије сремске. Како то правила наше Свете Цркве налажу „привођење“ пред Царске двери обавиле су схимонахиње из Гргетега и Раванице, а Преосвећеном Владици Василију су саслуживали су високопреподобни архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега, јеромонаси Павле и Лазар, настојатељи манастира Манасије и сремске Раванице, као и епархијски ђакон Горан Власац. После обављеног монашког пострига присутном свештенству, монаштву, родбини и пријатељима обратио се Епископ Василије надахнутом беседом о лепоти монашког живота. Преосвећени Владика се захвалио и гостима из Украјине на подвигу и смиреном трпљењу притисака са свих страна зарад јединства Православних Цркава. Честитања новопостриженим монахињама почињу са питањем: „Како ти је име сестро?“, уз уобичајен одговор: „Грешна монахиња… и име.“ Домаћин овог величанственог догађаја у нашој Цркви, јеромонах Лазар са нескривеном радошћу рече да је ово прво монашење у Раваници после тридесет година. Свечаност је настављена у манастирској гостопримници где је сестринство манастира поклонило одежду Преосвећеном Епископу Василију, у знак захвалности за љубав и бригу о овој светињи, а за присутне госте уприличена је богата трпеза љубави. За трпезом је беседио високопреподобни архимандрит Доситеј, настојатељ гргетешки, износећи своја сећања на давне осамдесете године прошлог миленијума, када је Епархију сремску преузео Владика Василије .   Текст, фотографија: Крсто Калинић

Света архијерејска Литургија у манастиру Фенеку

Света архијерејска Литургија у манастиру Фенеку На дан када наша Света Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, 24. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Фенеку. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега, архимандрит Стефан, настојатељ манастира Велика Ремета, архимандрит Макарије, настојатељ фенечки, протојереј Лазар Манигода из параклиса посвећеног Сретењу Господњем на Институту за мајку и дете, протојереј Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, јереј Лазар Војводић из КБЦ Бежанија, јереј Александар Симић, парох јаковачки, епархијски ђакон Горан Власац и јерођакони Нектарије и Марко, сабраћа манастира Фенека. Током Евхаристијског славља, јерођакон Нектарије рукоположен је у јеромонашки чин, а по обављеним богослужењима, трудом и љубављу фенечке монашке обитељи, за служеће свештенство и сабрани верни народ уприличена је богата трпеза љубави.

Слава храма Светог апостола и јеванђелисте Матеја у Сурчину

Српска православна парохија Сурчин и храм Светог апостола и јеванђелисте Матеја, позивају верни народ на прославу свог заштитника,  уторак 28. новембар – Празнично бденије, среда 29. новембар – Света Литургија.  

Сећање на пострадале у ратовима ХХ века

Сећање на пострадале у ратовима ХХ века Архијерејско намесништво румско Епархије сремске, заједно са Удружењем ратних војних инвалида Србије, као и Савезом удружења бораца народноослободилачког рата Србије организовало је служење молитвеног помена свих пострадалих током ратова двадесетог века. У Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми молитву је предводио архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, уз учешће свештенства поменутог намесништва, представника удружења, родбине и потомака жртава, као и верног народа који се окупио да узнесе молитве за душе оних који су свој живот положили за слободу и отаџбину. Поменуто је више од хиљаду имена, међу њима војсковођа, војника, отаца, мајки, браће и сестара и свих познатих жртава, али и оних познатих у Божјем памћењу. Присутнима се обратио прота Сретен подсетивши нас на важност окаквог окупљања и молитве чије се време служења одредило за прву суботу после празника Светог Стефана Дечанксог – славе општине Рума. презвитер Стефан Гавровски