Чудотворна икона у петроварадинском храму Покрова Пресвете Богородице

Чудотворна икона у петроварадинском храму Покрова Пресвете Богородице Дан пре празника Светог Саве, првог Архиепископа српског, 26. јануара 2024. године, у храм Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину донешена је мироточива икона Пресвете Богородице Умекшање злих срца, или још познатија под називом Богородица Седмистрелнаја. Уз велики напор старешине овог петроварадинског храма, јереја Бранислава Керечког, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, ова велика руска светиња је, из Београда, данас, у преподневним сатима, стигла на целивање и утеху верницима петроварадинске парохијске заједнице. Петроварадинци су поменуту светињу дочекали онако како то Царица Небеска заслужује, уз бело платно, посуто латицама мирисних ружа, али и сузе радоснице у очима верног народа, који се у овај храм слио из Епархије сремске, али и осталих дијецеза наше свете Цркве. Од раних јутарњих часова, храм и порта су били испуњени хришћанима који су очекивали долазак чудотворне мироточиве иконе. Икону су пронели свештенослужитељи Епархије сремске, предвођени архијерејским намесником подунавским, протојерејем-ставрофором Гавром Милановићем и потом је поставили на место за целивање. У пратњи иконе били су представници фонда Светог мученика Бонифација из Москве, на челу са председницом фондације, госпођом Наталијом Сергејевном Мезенцев. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Гавра Милановић, уз саслужење јереја Јована Рајака, старешине храма Огњене Марије на Парагову, настојатеља манастира Ђипша, јеромонаха Лукијана и ђакона Александра Цигановића. После Свете тајне Причешћа и поделе нафоре, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Гавро Милановић у надахнутој беседи. Текст и фотографије: Крсто Калинић

ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, 27. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживали су архимандрит др Клеопа Стефановић, архијерејски заменик у Епархији сремској, професор Богословије Светог Арсенија и настојатељ Световаведењског манастира, архимандрит Арсеније Матић, настојатељ манастира Бешеново и професор Богословије Светог Арсенија, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора, јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма и професор у Богословији Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суда. У току Литургијског славља, епархијски протођакон је прочитао посланицу Његовог Преосвештенства својим епархиотима, у којој очински моли младе људе да воде рачуна „на који ће начин потрошити свој кратки живот“, као и да добро размисле „пре него што направе погубан избор“ и „јуришом се баце у провалију пуну гордости и лудости, алкохола, наркотика и зависности од модерне технологије, укључујући и мобилне телефоне, као и сваког другог разврата, односно у хаотични кошмар, који се назива светом, у ком живимо“. У својој посланици, Преосвећени Владика је нагласио: „Наша света Црква је, не само најстарија институција код Срба, већ представља и једину константу наше мученичке историје. Након пада средњовековне државе, у вековима када су Срби били поданици иноверних царевина, Османске и Хабрзбурше, Црква је била искључиви извор њиховог идентитета, под чијим окриљем се развијао и комплетан политички и културни живот. Угледајући се на љубав и доброту свог првог Предстојатеља, инспирисани стиховима из Светог Писма: А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо (Гал. 5, 22–23), православни јерарси били су оснивачи првих болница, библиотека, школа и других просветних установа па чак и добротворних завода, банака, штедионица и задруга. Можемо слободно рећи да у свеукупној историји нашег народа није било личности са већим и трајнијим животним делом, јер установа коју је створио Свети Сава траје и данас и надживела је многе државе, институције и појединце. Свети Сава је био, у првом реду, велики хришћански и српски Светитељ. Из те његове светости произашли су сви други многобројни плодови његовог рада на пољу културе и просвете, уметности и књижевности, као и свестраног живота Цркве и државе, јер плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање (Гал. 22–23). Хришћанство вечито задржава својство новог – у сваком времену, јер нас стално препорађа и преображава. Због тога Светитељи Божији, својим примером и поуком, снажно покрећу духовни и морални препород људи свих векова и времена.“ По завршеној Светој Литургији, освећени су колачи и жита из свих просветних установа у седишту Епархије сремске, а потом је у Карловачкој гимназији одржана Светосавска академија. На овој лепој свечаности, ученицима, њиховим професорима и сабраном верном народу, Његово Преосвештенство је упутило архијерејску беседу, а потом је и поделио прву, другу и трећу награду за најбоље ђачке литерарне радове.