ПОМЕН БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

ПОМЕН БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ На дан када наша света Црква молитвено обележава успомену на Светог мученика Агапија, 28. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је помен Бранку Радичевићу на Стражилову. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац. Поред истакнутих српских песника, умировљеног судије, господина Слободана Милошевића и других угледних званица, Бранковом помену је присуствовао и председник Владе Аутономне Покрајине Војводине, господин Игор Мировић. Ово богослужење обављено је у склопу прославе 200 година од рођења једног од највећих српских песника, романтичара, која ће бити сачињена од уметничких програма, изложби, песничких вечери и округлих столова, а започета је Свечаном академијом, одржаном на малој сцени „Пера Добриновић“ у Српском народном позоришту у Новом Саду. Након помена, Његово Преосвештенство се присутнима обратило следећим речима: „Окупили смо се да молитвено обележимо јубиларну 200. годишњицу од рођења једног од највећих уметника наше историје – Бранка Радичевића. Његово име не само да представља синоним за српску поезију и Сремске Карловце уопштено, већ је дословно постало нераскидив део нашег културног наслеђа и традиционалног уметничког израза душе Србинове. Своје стихове Бранко није писао само хармоничним реченицама, већ их је дословно ткао од снова и емоција, на тако вешт и аутентичан начин, да ће његово велико дело представљати инспирацију читавог низа генерација читалаца, укључујући и данашњу. Зато о његовим песмама не можемо говорити као о самој књижевност, кад их неодољиво осећамо као икону туге и радости, надања и чежњи. Његова поезија је била и остала израз чисте и невине, младалачке љубави према ближњим и даљњим људима, свом страдалном народу и раскошној природи која нас окружује, а надасве према нашем Творцу, који нам је и подарио овај недокучиви свет у ком живимо и трајемо. У Књизи Постања, пророк Мојсије је забележио да је наш Господ учинио да из земље никну „свакојака дрвета, лијепа за гледање и добра за јело“, што само по себи сведочи о духовној потреби за естетиком, коју кроз неговање благољепија и данас осетимо у нашој светој Цркви. Богослужбена употреба уметности нарочито је видљива управо у Бранковим Карловцима, где је тадашњи патријарх српски, Георгије Бранковић, у првој деценији 20. века, од славног Паје Јовановића наручио четири величанствене иконе, које и данас стоје и красе певнице Саборног храма и које представљају Свете који су Господа величали управо уметничким стваралаштвом. Поред градитеља величанствених храмова, цара Соломона, у Старом завету и краља Милутина, код Срба, овде су сјајно насликани и цар Давид и Свети Јован Дамаскин, као аутори духовне поезије, у чијој се надземаљској лепоти наслађивало небројено мноштво спасених душа. Ми у Бранковим песмама не видимо само трагедију прераном смрћу угашеног талента, или полетног романтичара надахнутог рококоом, већ радосно осећамо човека вере, прожетог и надахнутог љубављу према Богу, која води у живот вечни. Зато данас када смо се окупили око његових земних остатака да прославимо живот и наслеђе Бранка Радичевића и да се помолимо за његову душу, ми би требали да се обавежемо да ћемо наставити његову мисију неговања богоугодне лепоте речи српске и српског писма, као и да не дозволимо да наша срца икада охладне према нашем Творцу и свима око нас. Бог да му душу прости и вечан покој слузи Божијем Алексију – нашем драгом и незаборавном Бранку.“

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У РУМИ

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У РУМИ У среду друге недеље Васкршњег поста, 27. марта 2024. лета Господњег, на празник Светог Бенедикта Нурсијског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Станко Тркуља, парох хртковачки, јереј Ђорђе Санчанин, парох при храму Вазнесења Господњег у Руми и епархијски протођакон Горан Власац. Сведочећи заједништву и саборности Свете Цркве, свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва румског, приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике, за исповедника је био одређен архимандрит Нектарије (Татарин), настојатељ манастира Средиште(Епархија банатска). Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство се обратио пригодном беседом свештенству и верном народу, поучавајући их о значају Свете тајне Исповести и Причешћа, као највеће благодати која нам је дата, охрабривши присутне да, исповеђени и причешћени, наставе ток Свете четрдесетнице. У наставку, у парохијској сали уприличена је трпеза љубави, трудом домаћина сабрања протојереја-ставрофора Винка Мишановића, заједно са његовом „домаћом Црквом“ и браћом и сестрама из ове духовне заједнице. У току заједничарења, прочитано је поучно и дивно слово професора Богословије у Сремским Карловцима, јереја Ђорђа Милидрага, на тему „Требник”. На крају литургијског, духовног и молитвеног сабрања, свима присутнима се обратио архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, заблагодаривши пре свега Преосвећеном Владици на архипастирском благослову, духовном бодрењу и љубави коју показује према свима нама, затим исповеднику архимандриту Нектарију који је понео на себе бреме наших сагрешења, проти Винку домаћину сабрања, као и свештенству и вероучитељима који су узели учешћа у духовној смотри и сви заједно, окупљени око свога Оца и Архипастира, сведочили пуноћу евхаристијске заједице. Текст: Презвитер Марко Јањић, парох малорадиначки, павловачки и катихета у Руми. Фото: Милан Романовић, студент Богословског факултета, Вукашин Малешевић, ученик средње школе у Руми