ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА И ВЕРОУЧИТЕЉА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА И ВЕРОУЧИТЕЉА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ У петак пете седмице Васкршњег поста, 19. априла 2024. године, на празник Светог Евтихија, патријарха цариградског, у манастиру Привина Глава, посвећеном Светом архангелу Гаврилу, обављена је исповест свештенства и вероучитеља Православног архијерског намесништва шидског. Свету архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протонамесника Зорана Угрешића, пароха шидског, јереја Стефана Сремца, пароха моровићког и епархијског протођакона Горана Власца.За певницом су појали свештеници и вероучитељи шидског намесништва, предвођени високопречасним протојерејем-ставрофором Радомиром. С. Мишићем, архијерејским намесником шидским, док је за читање паримеја био задужен јереј Лазар Павић, парох адашевачки. Исповедник свештенства и вероучитеља шидског намесништва, по благослову Преосвећеног Владике Василија, ове године био је високопреподобни архимандрит др Клеопа (Стефановић), настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, архијерејски заменик Његовог Преосвештенства Епископа сремског и професор Карловачке богословије. Литургији пређеосвећених Дарова присуствовао је и бројни верни народ, који је заједно са свештеницима, монаштвом и вероучитељима, приступио Светој Чаши и причестио се Најсветијим Тајнама Тела и Крви Христове. Након Свете Литургије за свештенство и верни народ уприличена је трпеза љубави, трудом сестринства и настојатеља свете обитељи привиноглавске, игумана Макарија. За трпезом је, по већ устаљеном благословеном обичају, читано поучно слово, за духовно  укрепљење свих присутних, а за чије је произношење, по благослову Његовог Преосвештенства Владике Василија, био задужен јереј Мирослав Торбица, парох у Јамени.

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА На дан када наша света Црква прославља молитвену успомену на Свете мученике Агатопода и Теодула, 18. априла 2024. године, на молбу игумана Макарија, настојатеља манастира Привине Главе, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије замонашио је три искушенице ове монашке обитељи. Искушенице Јелена, Мира и Мара примиле су чин расе и камилавке и тако се за Царство Небеско родиле као Фотина, Ирина и Ана. Монаси из Привине Главе вековима су преносили традиционално веровање да је Свети деспот Јован Бранковић, заједно са својим братом, „Максимом архијерејем сербским“, око 1496. године обновио њихов, знатно старији, манастир. Ову светињу, посвећену Светим архистратизима Михаилу и Гаврилу, према истом схватању, основао је властелин Прива или Приба, у 12. веку, што објашњава и порекло њеног необичног имена. У прилог народном предању говоре и чињенице да се у близини манастира налазило Беркасово, утврђени посед Змаја Огњеног Вука, као и да је баш на том локалитету откривен непроцењиви „Чатовник с образи“, из личне књижнице деспота Ђурђа Бранковића. У турским пописима спомиње се, 1566–1569, као имућна монашка обитељ, на челу са игуманом Максимом, која поседује виноград, „ливаду од двоје кола сена“ и „њиву од два дана орања“, као и обрадиву земљу Мустафе Дервиша. У складу са жељама игумана Симеуна, у Привиној Глави је монах Тимотије преписао типик, 1607. године. На име овог манастира наилази се и у турском дефтеру из 1578. године. Пећки патријарх Пајсије посећује овај манастир, 1627, и ту налази поменуту деспотову књигу, богато осликану минијатурама, коју је понео у своју резиденцију, преповезао је, оправио и потом вратио, са својеручним записом из 1629. године. Она је ту била похрањена до избијања Хабзбуршко-турског рата, 1688. године, када је Привина Глава претрпела дивље пустошење. Извесни аустријски официр, приликом пљачке раскошне ризнице, препознао је вредност вешто илуминираног рукописа и тако је дело доспело у Баварску, где је касније преименовано у „Минхенски псалтир“.

ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНИКА И ВЕРОУЧИТЕЉА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ

ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНИКА И ВЕРОУЧИТЕЉА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ У среду, 17. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређeосвећених Дарова у храму Светог великомученика Георгија у Дивошу, на којој су се причестили сви свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва сремскомитровачког, као и сабрани верни народ. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, парох манђелоски, јереј Милош Марковић, парох лежимирски, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон Стефан Недић из храма Светог великомученика Димитрија у Сремскиј Митровици, уз молитвено учешће свог свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва сремскомитровачког. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, умировљени дугогодишњи свештеник храма Вазнесења Господњег на Клиси у Новом Саду. Заједничка трпеза љубави одржана је у наставку, у сали парохијског дома, око које су се потрудили свештеник Драган Вучић, са породицом, уз велику помоћ својих парохијана.   Јереј Драган Вучић