Поклоничко путовање запослених из градске управе у Сремској Митровици

Поклоничко путовање запослених из градске управе у Сремској Митровици Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Одбор за верску наставу Епархије сремске за запослене у Градској кући у Сремској Митровици и градским управама организовао је поклоничко путовање у манастире Епархије милешевске и Митрополије црногорско- приморске. Љубазни домаћини у овим светињама били су и више него радосни што се спона између Епархије сремске и ове две дијецезе негује већ дуги низ година. Осамдесеторо запослених поклонило се манастиру Морачи, задужбини Стефана Вукана, а затим Светом Симеону у Дајбабама. Саборни храм Христовог Васкрсења био је незаобилазно свето место, на ком смо се присетили живота, рада и просвете митрополија Амфилохија и његове љубави према сваком човеку. Посебан благослов Светог Арсенија Сремца и посебну љубав између Срема и Црнче, осетили смо у манастиру Ждребаонику, где почивају нетљене мошти Светитеља. Тако окрепљени, стигли смо у поподневним часовима на бденијску службу у манастир Острог и на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.  Сутрадан, по савршеној Светој Литургији у Острогу, поклоници су се радовали у загрљају Светог Григорија куманичког у манастиру Куманици и Белог анђела у манастиру Милешева, где је игуманија мати Аквилина са протом Николом Перковићем, припремила обилно послужење, а по благослову Епископа милешевског господина Атанасија. Традиција која је успостављена да за запослене у јавним установама Одбор организује поклоњење светињама широм наше Цркве, биће настављена и у наредним годинама.   ђакон Стефан Недић, заменик председника Одбора за верску наставу Епархије сремске

Дар Архива Војводине фрушкогорским манастирима

Дар Архива Војводине фрушкогорским манастирима По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Архив Војводине у Новом Саду поклонио је библиотекама фрушкогорских манастира више од 200 наслова, које је у претходном периоду издала ова угледна институција. Треће недеље маја 2024. године, господин Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, са својим сарадницима, обишао је Раваницу у Врднику, Малу Ремету и Световаведењски манастир у Сремским Карловцима, где је настојатељима ових монашких обитељи, архимандриту др Клеопи, јеромонаху Лазару и монахињи Февронији, предао вредан дар. Господин директор Кузмановић, овом приликом посебно наглашава како 200 издања поклоњених манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима представљају основу на којој ће изнићи библиотека васпостављене монашке обитељи у изградњи, као и да се нада да ће у наредним недељама успети да преда поменута издања свим манастирима у Богом чуваној Епархији сремској.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ САВИНЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ САВИНЦУ У недељу, 19. маја, када наша света Црква празнује Пренос моштију Светог Саве Српског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење монаштва из Епархија сремске и жичке, служио је Свету архијерејску Литургију у фрушкогорском манастиру Савинцу. Након Евхаристијског славља, Његово Преосвештенство је осветио славске дарове, које су спремили кумови овогодишње манастирске славе, а потом је, трудом настојатељице ове монашке обитељи, уприличена славска трпеза љубави. Веома се мало зна о остацима средњовековног храма, у близини Лединаца. Постоје претпоставке да је реч о средњовековним манастиру Светог Саве или да је реч о цркви посвећеној Светом Георгију или Светом Прокопију. Преосвећени Владика Василије прогласио је средњовековну светињу за манастир Светог Саве и тако започео њену обнову, 2017. године. Од како је за настојатељицу васпостављене обитељи постављена монахиња Теодора Батинић, у оквиру овог манастира редовно се обављају сва типиком прописана богослужења.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у 2024. години, уместо првобитно најављеног свечаног отварања у Великој лаври Пећкој Патријаршији, – историјском, осмовековном седишту Архиепископâ и Патријараха српских, – услед понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију и архијерејима Српске Православне Цркве забране и онемогуће улазак на територију Косова и Метохије, отпочело је саборном архијерејском Литургијом и призивом Светога Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у уторак, 14. маја 2024. године. Литургијским сабрањем је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, уз саслужење присутних архијереја Српске Цркве из отаџбине и расејања, као и свих викарних архијереја. Истог дана, у крипти Спомен-храма Светог Саве, под сводовима параклиса посвећеног косовском мученику Кнезу Лазару, под председништвом Његове Светости и уз учешће епархијских архијереја Српске Православне Цркве изузев Епископа канадског Митрофана, одсутног из здравствених разлога, Сабор је отпочео са радом. На почетку прве радне седнице, Његова Светост Патријарх се обратио присутним епископима поздравним словом, пуним васкршње радости, али уједно и у контексту непријатних догађаја од претходног дана. Овим поводом, већ са свог првог заседања, Сабор је издао саопштење, апелујући на све међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Сабор сматра да питање Косова и Метохије представља најважније питање о којем је Сабор расправљао јер је наша Црква са својим народом на мученичком Косову и Метохији годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности. Стога и овом приликом дајемо подршку Епархији рашко-призренској, која, заједно са ставропигијалним патријаршијским манастиром у Пећи, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку. Са највећом забринутошћу констатујемо да данас косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва. Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору.   Иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, ми не можемо да равнодушно посматрамо све тежи развој догађајâ и с правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу. У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести. У истом духу настављен је рад и наредног дана заседања Сабора, када је посебна пажња посвећена теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима. Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су ”жалац у телу” наше Цркве. Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него и за извршитеље геноцида. На Сабору су саслушани и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода, епархијских архијереја, Великог црквеног суда, Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у току претходне године. Сабор је са очинском пажњом и бригом разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству. У том духу, формиране су четири нове епархије у Европи. Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове Светости епископ јегарски Нектарије. Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки  Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј. Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД. Сабор је, исто тако, одобрио нови статут Епархије диселдорфске и немачке. Сабор је, даље, сагледао пастирске и мисијске потребе и размотрио предлоге једног броја архијереја за избор и додељивање викарних епископа њиховим епархијама. Тим поводом Сабор је изабрао четири нова епископа: за викарне епископе Његове Светости изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички, и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски; за викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски; најзад, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички. Сабор се бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја. Посебну пажњу Сабор је посветио анализи стања и проблемâ црквене просвете, размотривши положај српских православних богословија, планове и програме истих, и начине и могућности њиховог унапређења. У ту сврху формирана је посебна саборска комисија. Овом приликом су за ректоре богословија Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу, и Светог Петра Цетињског на Цетињу изабрани досадашњи вршиоци дужности ректора ових школа: протојереј Дејан Крстић за ректора нишке и протојереј Благоје Рајковић за ректора цетињске богословије. Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини. Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са речи о правди пређу на конкретна дела правде, милосрђа и миротворства.