Докторска дисертација презвитера Петра Николића на тему: “Историја српског богослужења”

За целокупан богослужбени живот Српске Православне Цркве велику улогу имала је Карловачка митрополија, васпостављена почетком XVIII века на простору Хабзбуршке монархије и духовно неодвојива од Пећке патријаршије. Будући да су српска теологија и богослужење наведене епохе били предмет ранијих научних истраживања, драговољно сам прихватио предлог протојереја–ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића да се темељно и систематски истражи и разоткрије литургијски живот и литургијска теологија XIX века. Овако широко постављен задатак подразумевао је у самом старту консултовање обимне рукописне и штампане грађе у архивским фондовима и збиркама, посебно библиотекама. Напоредо с овим, размотрене су биографије бројних личности из различитих сфера јавног и црквеног живота које су драгоцено знање стечено на европским универзитетима и богослужбено искуство уткали у живу Христову Цркву. Следствено томе, неопходно је било сагледати различите аспекте и феномене веома сложеног историјског, политичког и верског организма Карловачке митрополије. Требало је одговорити на читав низ суштинских питања проистеклих из проблема са којима су се суочавали српски јерарси, ниже свештенство, монаштво и верни народ. Утицај руског и малоруског богословља на српско богослужење, изразито наглашеног у епохи XIX века, подразумевало је његово детаљније разматрање и темељнију анализу. С тим у вези, посебно смо имали у виду богослужбене књиге и непосредни утицај на литургијски живот и црквено школство, кроз њихов континуирани увоз, штампање и прештампавање. Преко Карловачке митрополије он се рефлектовао и на друге црквене области насељене Србима. Посебан изазов представљала је чињеница да су у целости или фрагментално литургијске књиге спорадично преписиване, све до друге половине XIX века. Њихово евидентирање и богословска анализа показаће да су оне у највећој мери преписиване са штампаних руско–малоруских предложака и настале из конкретних  парохијских или манастирских богослужбених потреба. Захваљујући развоју издавачке делатности, умножавању црквене периодике, богословске и савремене литературе, световном и теолошком образовању клира, омогућен је аналитички приступ, правилна процена и свеобухватни одговори на бројна и важна питања из комплексног и вишеслојног литургијског живота и православног богословља Карловачке митрополије XIX века. Резултат вишегодишњег истраживачког рада је докторска дисертација коју сам на Православном богословском факултету у Београду одбранио 5. јула 2022. године, пред комисијом: др Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београд, др Владимир Симић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За настанак дисертације од пресудне важности били су остварени контакти и консултације са бројним личностима. Њихови стручни савети, несебична љубав, помоћ и подршка допринели су њеној коначној форми. Стога, осећаје дубоког поштовања и захвалности изражавам запосленима у Архиву САНУ у Сремским Карловцима, управнику др Жарку Димићу и архиваторима Диани Милиновић и Слађани Ђурић. Потом, запосленима у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске у Новом Саду, службеницима Библиотеке Српске патријаршије у Београду МА Ирини Нешић и протођакону Ненаду Михајловићу, ђакону др Владимиру Радовановићу, управнику Музеја СПЦ, др Љиљани Пузовић у одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, проф. др Злати Бојовић, редовном члану САНУ, протојереју-ставрофору проф. Јовану Петковићу, умировљеном ректору Карловачке богословије, колективу Карловачке гимназије, Основне школе “Јован Дучић” у Петроварадину и Карловачке богословије “Свети Арсеније Сремац”, као и лекторки др Ружици Левушкин. Посебно се захваљујем литургичарима са ПБФ-а, редовном професору др Ненаду Милошевићу који ми је, кроз стручна предавања на основним и менторство на мастер студијама, усадио љубав према богослужењу и подстакао на бављење истраживачким радом. Нарочито сам захвалан Његовом преосвештенству епископу сремском господину Василију, на очинској бризи и духовном подстреку и благословима током свог богословског образовања. Истинску захвалност за стрпљење, подршку и подстрек током докторских студија дугујем својој супрузи Милани и синовима Оливеру и Младену. Најдубљу благодарност дугујем свом ментору протојереју-ставрофору проф. др Владимиру Вукашиновићу који је својом ерудицијом, саветима, разумевањем, стрпљењем и искуством највише допринео коначном уобличавању и садржају тезе.   презвитер Петар Николић О празнику Св. Никодима Српског, г. у Сремским Карловцима

Освећење вртића „Коцкица 2“ у Руми

Освећење вртића „Коцкица 2“ у Руми Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, осветио је, 11. децембра 2024. године, новоизграђени објекат „Коцкица 2“, на позив управе Установе за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ у Руми, на челу са директорицом госпођом Сањом Шимић. Саслуживали су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Епархије сремске, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, протојереј-ставрофор Вујадин Савић, парох при храму Сабора српских Светитеља, јереј Стефан Недић, парох при румском Саборном храму и заменик председника Одбора, као и епархијски протођакон Горан Власац. Ово је важан корак који представља позитиван почетак, надамо се, успешне сарадње између Епархије сремске и Установе за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ из Руме. У вртићима на читавој територији румске општине смештено је око 1900 деце, у целодневном боравку и припремним предшколским групама, заједно са околним селима. У надахнутој архијерејској беседи, Високопреосвећени Митрополит поздравио је  запослене у предшколској установи, указавши им на одговорност и узвишеност њиховог посла и позива, јер нема важнијег задатка од извођења деце на прави животни пут. Благословивши најмлађе житеље општине Рума, истакао је како ће они читавог живота у свом срцу носити љубав и пожртвовање које су примили под овим коровом, као најважнију животну лекцију, а потом су деца извела пригодан програм, у оквиру ког су свом Архијереју и његовој пратњи поклонила цртеж и изрецитовала песму.