Света архијерејска Литургија у манастиру Беочину

Света архијерејска Литургија у манастиру Беочину На празник Светог великомученика и победоносца Георгија (Ђурђевдан), 06. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Г. Василије, служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Беочину, тачније у капели, која се налази у склопу парка непосредно уз јужну страну манастирских конака, која је посвећена Светом Георгију. Господину Митрополиту саслуживали су манастирски свештенослужитељ игуман Јустин (Стојановић) и епархијски протођакон Горан Власац. За певницом су одговарали карловачки богословци, а поред монахиња манастира, на челу са игуманијом Варваром (Божић), служби је присуствовало мноштво верника. После заамвоне молитве, испред храма је извршен чин благосиљања славских дарова, славских колача и кољива. На крају службе, Високопреосвећени обратио се речима пастирске поуке, подсетивши све на значај хришћанског мучеништва као новог семена из чије проливене крви су се рађали нови чланови Христове Цркве. Пример томе јесте и Свети великомученик Георгије, који је страдао у време богоборног цара Диоклецијана (303 године). Црква и хришћанство су слободу добили Миланским едиктом 313. године у време цара Константина Великог, а многи римски императори  рођени су управо на простору данашње Србије. На овом сабрању молили смо се у дивном храму који је саздан и украшен почетком протеклог века, старањем ондашњих манастирских настојатеља, који у његовој крипти Васкрсење чекају, некадашњи манастирски настојатељ, касније епископ задарски Димитрије Бранковић (Темишварац), такође заслужни манастирски настојатељ архимандрит др Јоаким (Чупић) и дугогодишњи старатељ манастира у тешким годинама владавине комунистичког режима, теолог Душан Дожић, синовац патријарха српског Гаврила. Манастирски парк у Беочину је врло специфичан, јер је пројектован и засађен по узору на парк у Версају надомак Париза. Пројектовали су га пејзажни архитекти из Француске, кад су боравили у овом крају после Првог светског рата. Данас је овај парк у Србији један од ретких сачуваних паркова са столетним четинарским стаблима, која опстају упркос старости и угрожености од стране биљних штеточина. Капела је сазидана по пројекту ондашњег дворског архитекте Владимира Николића.