МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС О ЗЕМЉИШТУ У ВРДНИКУ

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС О ЗЕМЉИШТУ У ВРДНИКУ Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије присуствовао је свечаном отварању Међународног конгреса о земљишту „Soil ReUnion“ у Врднику, који траје од 21. до 23. октобра 2025. године. Скуп окупља водеће научнике, истраживачке институције, међународне иницијативе, представнике привреде и стручњаке из различитих области од педологије и агроекологије, преко заштите животне средине и климатских промена, до иновација у пољопривреди и одрживог управљања природним ресурсима. Програм конгреса обухвата пленарна излагања, стручне сесије, радионице и теренске посете. Учесници имају прилику да представе резултате својих истраживања и остваре сарадњу на регионалном и националном нивоу кроз разноврсне тематске области, са циљем размене знања, искустава и најновијих научних сазнања о значају очувања и одрживог коришћења земљишта, као и подстицање сарадње између науке и привреде. Приликом отварања овако значајног конгреса, организованог уз подршку Епархије сремске, Високопреосвећени Митрополит Василије одржао је поздравну беседу и благословио његов рад:   „Даме и господо, Поштовани учесници овог научног скупа,   Драго Нам је због данашњег сабрања које се бави човеком као домаћином и заштитником природе. Као што сведочи Прва књига Мојсијева у Светом писму, новоствореног човека сам Господ је благословио речима: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом“. Дакле, први благослов који је наш Отац Небески даровао људском бићу и који се односио на његову власт над земљом, уједно је представљао и велику и свету обавезу, бригу и старање о читавој творевини. Од времена нашег постања, ми нисмо само деца природе, позвана љубављу Творца да уживамо у обиљу плодова земаљских, већ имамо и велику одговорност према њеној добробити. Древно учење Свете Цркве о човековој обавези према земљи која нас храни и облачи можда је данас актуелније него икада пре. У време великих климатских промена и страховитог загађења, када неконтролисано ширење цивилизације уништава велике екосистеме, за које знамо да су плућа и крвоток наше планете, потребно је гласније него икада пре подсетити децу 21. века на благослов и послушање од нашег Творца да чувамо и негујемо свет који смо од Њега добили. Српска Црква, на овим просторима Карловачка митрополија, била је стуб и тапија не само православља, већ и српског националног идентитета и шире, представљајући једину константу са нашом средњовековном историјом. У деценијама које су уследиле након Велике сеобе, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године, Црква је била једина српска институција у Хабзбушркој, а и Отоманској царевини. Управо због тих разлога, Цркви су и издате привилегије цара Леополда на којима је почивала сва аутономија Срба и на којима су изградили своје право на посебност и различитост. У том смислу, Карловачка митрополија је била уважавана од царева и велможа Хабзбуршке монархије, као и од свих сталежа Срба, који су се спасавали под њеним окриљем. Многи од њих били су ктитори Свете Цркве, често јој дарујући или завештавајући своју земљу, коју су спретни и мудри јерарси чували и умножавали на ползу и корист својих верних. Ми њихови наследници чинимо то исто. Од прихода са црквене земље, карловачки митрополити и епископи оснивали су фондове, подизали школе и болнице и полагали темеље првим српским организацијама и установама, учествујући тако у постепеној обнови наше државности. Након Другог светског рата, Црква је остала без своје имовине, све док крајем деведесетих година прошлог века није започет процес реституције, за који сада можемо са задовољством констатовати да се приближава свом крају. Како бисмо одговорно водили рачуна о шумским и пољопривредним поседима, који су нам поверени, Митрополија сремска је започела дугогодишњу сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство, пре свега тежећи да се очува квалитет земљишта које се издаје у закуп пољопривредним произвођачима. По упутствима стручњака из ове установе, у газдовању црквеном имовином примењивали смо два принципа. Први је да квалитет земљишта чувамо пажљивим избором закупца, који би морао представљати озбиљног домаћина и честитог човека, без обзира на висину закупа, који у овом послу није пресудан чинилац. Други принцип је да редовно и периодично вршимо узорковање, како би стручни људи из Института извршили потребне анализе и тако нам пружили што боље савете за одржавање и унапређење пољопривредног земљишта. Реч је о правилном коришћењу поседа, које укључује ђубрење или примену мера поправке, а Епархија сремска, преко запослених аргонома, контролише и надгледа примену стручних препорука на својим парцелама. На тај начин, ми не само да бринемо о добробити пољопривредних произвођача и српских домаћина који зарађују за живот на имањима Свете Цркве, већ и чувамо и негујемо наше окружење. Другим речима, подржавајући рад Института за ратарство, као научне институције, Ми испуњавамо жеље и наших ктитора и генерација архијереја који су се старали да се црквеним поседима правилно и прописно газдује, на општу ползу. Желимо свим учесницима ове конференције много успеха у свом професионалном раду. Нека је сретан и Богом благословен овај рад свима нама.“