Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИМАНДРИТ САВА

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИМАНДРИТ САВА На празник Светих Кирика и Јулите, у поподневним часовима, упокојио се у Господу архимандрит Сава, умировљени настојатељ манастира Крушедола. Заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 30. јула, са почетком у 8 часова, а монашко опело у 10 часова у манастиру Крушедолу. „У блаженом уснућу вечни покој подај, Господе, новопредстављеном слузи Твоме Сави архимандриту, и учини му вечан спомен.“ Архимандрит Сава (Јованчевић) је рођен 25. јануара 1958. године у Крупи у Далмацији. Монашки живот заволео је још као дете, редовно одлазећи у манастир Крупу. У манастир Гргетег ступа 1985. године, а потом је прешао у манастир Крушедол где постаје искушеник. Ту бива замонашен 6. јануара 1986. и истом приликом произведен за чтеца и ипођакона. Већ следеће године 22. марта бива рукоположен у чин ђакона, а потом и јеромонаха 23. децембра руком Епископа сремског Василија. Године 1997,  произведен је у чин синђела, а 12. августа 2003. у чин игумана. Достојанством архимандрита одликован је 12. августа 2009, на прослави уприличеној поводом пет векова постојања манастира Крушедола. Тим поводом, на предлог архимандрита Саве, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је манастир Орденом Светог Саве првог реда. Са сестринством које му је било поверено, архимандрит Сава прелази у манастир Ђипшу, пар месеци након одлуке Епископа сремског о поновном претварању Крушедола у мушки манастир, 4. априла 2011. године. Управа над фрушкогорском „царском лавром“ поново му је поверена у фебруару 2014. године. Током свог вишедеценијског монашког живота, архимандрит Сава је оставио неизбрисив траг у новијој историји манастира Крушедола. Са великим смирењем и неуморном ревношћу, посветио се обнови и одржању манастирског имања. Његов рад није био само физички труд, већ прави монашки подвиг – сведочанство да је сваки посао урађен са молитвом и благодарношћу Богу на корист ове светиње. Последње године свог овоземаљског живота посветио је обнови манастира Грабово, улажући сву своју преосталу снагу, духовно искуство и очинску љубав у васкрсење ове светиње остављајући је иза себе на корист и духовну утеху верујућем народу. „Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем. Блажени су који уче сведочанства Његова, свим срцем тражећи Га.“

Храмовна слава у Сусеку

Храмовна слава у Сусеку У недељу 8. по Педесетници, у недељу у којој се сећамо Светих и богоносних Отаца наших првих шест Васељенских Сабора, 26. јула 2026. године, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, у Сусеку прослављена је храмовна слава. Свету Литургију служио је Високопреподобни архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета уз саслужење јереја Јеремије Дегенека, пароха нештинског и јереја Николе Ерцега, пароха сусечког. После заамвоне молитве извршен је чин благосиљања славских дарова које су принели породица Нићетић, овогодишњи кумови, а за следећу годину кумство је преузела породица Каменаровић. У надахнутој беседи после прочитаног јеванђелског одељка Високопреподобни архимандрит Стефан говорио је о небеским силама и архистратигу Гаврилу. Благољепију Свете Литургије допринели су вероучитељица Љубица Ковачевић, чланови дечјег хора храма Светог архангела Гаврила из Сусека уз помоћ карловачког богослова Александра Пилиповића, као и помоћника у олтару Лазара Радишића, Јована Ђекића, Луке Страке и Николе Лаловића. Отац Никола изразио је велику захвалност братији, свештеницима Архијерејског намесништва подунавског који су се одазвали позиву на заједничко обележавање храмовне славе и који су заблагодарили Богу и архангелу Гаврилу са парохијанима, гостима из Бусија, Шангаја, Батајнице и Сурчина, који су и овај пут донели добро расположење, радост, музику и песму и својим присуством увеличали навечерје и сам дан празника. Такође, парох сусечки изразио је посебну захвалност својим парохијанима, који су велика подршка храму Светог архангела Гаврила у свим активностима, а нарочито породици Бајатовић, госпођи Данијели и господину Душану, који својом несебичном љубављу и подршком помажу многе храмове, породице, појединце, институције, али и храм Светог архангела Гаврила у Сусеку. Велику захвалност отац Никола изразио је и овогодишњим кумовима, породици Нићетић, Александри и Душану на труду, љубави, жртви коју су показали према својој Цркви. Јереј Никола захвалио се и члановима црквеноопштинског Управног одбора, Душану Бајатовићу,  Ненаду Беговићу и Браниславу Бегојевићу, који међусобном сарадњом и заједничким залагањем, помажу у реализацији бројних циљева у добробит храма Светог архангела Гаврила у Сусеку. Захвалност је упућена и директорици Основне школе „Јован Поповић” у Сусеку, госпођи Бојани Драшко, уз чије залагање храм остварује добре резултате на релацији школа – Црква и заједничким деловањем бдије над младим људским душама и брине о њиховом васпитно образовном узрастању. Старешина сусечког храма Светог архангела Гаврила истакао је велики допринос својих парохијана који својим доброчинством помажу да црквена заједница у свим данима реализује своје потребе, како материјалне, тако и оне које подразумевају било коју врсту помоћи да би се одржали бројни догађаји у храму Томиславу Ковачићу, Милени, Горану и Зорану Вучинићу, Славку Радишићу, породици Богојевић Милану, Браниславу, Љубици и Живко, Јовану Парошком, Невенки Шодић, Емини и Николи Дејановић, Јулки Јуришић, Лазару Николчићу, Јелени Каменаровић, удружењу жена „Велико срце”, винарији „Ачански” и винарији „Шијачки”.