Посланица свештеницима:
Драга Нам братијо свештеници Цркве Христове,
У ове празничне дане, када се сав свет радује годишњици рођења Цара Небеског, Онога кога су чекала времена и људи, да безграничном милошћу разреши тешке окове смрти и греха и са љубављу поново усправи палу творевину, осећамо у себи побуде да вам упутимо следеће редове. У тренуцима када се припремамо за прослављање Рођења Господа нашег Исуса Христа, а пре него што, попут мудраца са Истока, срцем и мислима кренемо пред Витлејемску пећину, запитајмо се шта ми можемо понети на дар Богомладенцу. Будући да је он Бог и човек, у њему је сва пунина. Сиромаштво у ком се родио – скромност Витлејемске пећине, постеља од сламе, али и присуство пастира, доказују нам веома јасно да Бог воли скромност и сиромаштво и да му ништа материјално од нас не треба. Њему требају наша срца, наша вера, наша ревност и спремност да увек будемо на располагању свом ближњем. Стога, ми свештенослужитељи, који читавог свога живота, на првом месту кроз Свету Литургију, сведочимо мистични мир витлејемске ноћи, као и величину Христове жртве и љубави према нама, као једини задатак имамо да овом свету доносимо и објављујемо радост васкрсења. Опет се питамо шта ми, као служитљи олтара Божијег и као они који су позвани да проповедају Јеванђеље и шире мир у свету, уистину можемо понети Богомладенцу Христу. Ми вас, као ваш архипастир и духовни Отац, уверавамо да пред ту најузвишенију и најскромнију колевку, обасјану звездом Витлејемском, можете положити једино жар своје вере, који ће загрејати мржњом и равнодушношћу охладнели свет, снагу своје молитве која ће отопити лед срдаца многих људи и светлост Јеванђеља која ће обасјати многе мраком обавијене душе. Свако од нас који смо одабрали да послушамо позив Господњи и донели одлуку да постанемо Његови следбеници и сведоци, сада би, у тишини своје келије, када останемо сами са Богом и собом, морали да покушамо да надахнуће за своју узвишену дужност пронађемо у основним аксиомима наше вере. У Витлејему се родио Богомладенац, пунина мога живота, мога бића и читаве моје мисије. Он је хлеб од кога нећу огладнети једући га, Он је чокот од кога се прави најслађе вино, од ког пијемо и никада нећемо ожеднети. Он је пут, којим ако идемо, никада нећемо залутати. Он је живот и ако га следимо никада нећемо умрети. На крају, Он је истина, јер ко живи са Њим и у Њему, никада га лаж неће прекрити и помрачити. Има ли веће части од ове, него бити Његов и пребивати у Њему? Има ли боље вести да је пренесете својим ближњима? Нема. Драга братијо, у овим смутним и тешким временима, пуним искушења и изазова, позвани сте на истинску и недвосмислену ревност, ревност која не зна за компромисе. Црква од вас тражи да, посебно у ове дане, проповедате витлејемског Богомладенца, као једину и непобитну истину, која већ 2022. године спасава људске душе и даје им перспективу Царства Небеског. Немојте чекати да верници долазе код вас, него изађите из својих порти и потражите своје стадо. Много је око вас оних који су болесни – обиђите их. Много је оних који су сиромашни и који неће имати шта да ставе на божићну трпезу – помозите им. Многима су душе оптерећене сваковрсним гресима, тешким или лаким – у ревности исповедања, олакшајте им. Много је оних који су духовно гладни и који лутају странпутицама, нахраните их Хлебом живота. Много је оних који трају жељни живе речи, проповедајте им науку Христову. У ревности просијајте, будите со земљи и светлост свету. Олтару Господњем служите радосно и са истинском љубављу и захвалношћу, јер знајте да се тог посла ни анђели нису удостојили. Немојте затварати врата пред спасењем својих ближњима, држите храмове Божије отворене, је су оне Дом молитве и Нојева барка. Будите народу свом пастири добри, који ће га не само хранити, него и бранити и за њега страдати. Будите достојни свештеници Бога живих! Желећи вама и свима који су вам мили и драги свако добро од Богомладенца Христа, срдачно Вам честитамо Божић и наступајуће Ново лето милости Господње. Христос се роди – ваистину се роди! ЕПИСКОП СРЕМСКИ,
У ове празничне дане, када се сав свет радује годишњици рођења Цара Небеског, Онога кога су чекала времена и људи, да безграничном милошћу разреши тешке окове смрти и греха и са љубављу поново усправи палу творевину, осећамо у себи побуде да вам упутимо следеће редове. У тренуцима када се припремамо за прослављање Рођења Господа нашег Исуса Христа, а пре него што, попут мудраца са Истока, срцем и мислима кренемо пред Витлејемску пећину, запитајмо се шта ми можемо понети на дар Богомладенцу. Будући да је он Бог и човек, у њему је сва пунина. Сиромаштво у ком се родио – скромност Витлејемске пећине, постеља од сламе, али и присуство пастира, доказују нам веома јасно да Бог воли скромност и сиромаштво и да му ништа материјално од нас не треба. Њему требају наша срца, наша вера, наша ревност и спремност да увек будемо на располагању свом ближњем. Стога, ми свештенослужитељи, који читавог свога живота, на првом месту кроз Свету Литургију, сведочимо мистични мир витлејемске ноћи, као и величину Христове жртве и љубави према нама, као једини задатак имамо да овом свету доносимо и објављујемо радост васкрсења. Опет се питамо шта ми, као служитљи олтара Божијег и као они који су позвани да проповедају Јеванђеље и шире мир у свету, уистину можемо понети Богомладенцу Христу. Ми вас, као ваш архипастир и духовни Отац, уверавамо да пред ту најузвишенију и најскромнију колевку, обасјану звездом Витлејемском, можете положити једино жар своје вере, који ће загрејати мржњом и равнодушношћу охладнели свет, снагу своје молитве која ће отопити лед срдаца многих људи и светлост Јеванђеља која ће обасјати многе мраком обавијене душе. Свако од нас који смо одабрали да послушамо позив Господњи и донели одлуку да постанемо Његови следбеници и сведоци, сада би, у тишини своје келије, када останемо сами са Богом и собом, морали да покушамо да надахнуће за своју узвишену дужност пронађемо у основним аксиомима наше вере. У Витлејему се родио Богомладенац, пунина мога живота, мога бића и читаве моје мисије. Он је хлеб од кога нећу огладнети једући га, Он је чокот од кога се прави најслађе вино, од ког пијемо и никада нећемо ожеднети. Он је пут, којим ако идемо, никада нећемо залутати. Он је живот и ако га следимо никада нећемо умрети. На крају, Он је истина, јер ко живи са Њим и у Њему, никада га лаж неће прекрити и помрачити. Има ли веће части од ове, него бити Његов и пребивати у Њему? Има ли боље вести да је пренесете својим ближњима? Нема. Драга братијо, у овим смутним и тешким временима, пуним искушења и изазова, позвани сте на истинску и недвосмислену ревност, ревност која не зна за компромисе. Црква од вас тражи да, посебно у ове дане, проповедате витлејемског Богомладенца, као једину и непобитну истину, која већ 2022. године спасава људске душе и даје им перспективу Царства Небеског. Немојте чекати да верници долазе код вас, него изађите из својих порти и потражите своје стадо. Много је око вас оних који су болесни – обиђите их. Много је оних који су сиромашни и који неће имати шта да ставе на божићну трпезу – помозите им. Многима су душе оптерећене сваковрсним гресима, тешким или лаким – у ревности исповедања, олакшајте им. Много је оних који су духовно гладни и који лутају странпутицама, нахраните их Хлебом живота. Много је оних који трају жељни живе речи, проповедајте им науку Христову. У ревности просијајте, будите со земљи и светлост свету. Олтару Господњем служите радосно и са истинском љубављу и захвалношћу, јер знајте да се тог посла ни анђели нису удостојили. Немојте затварати врата пред спасењем својих ближњима, држите храмове Божије отворене, је су оне Дом молитве и Нојева барка. Будите народу свом пастири добри, који ће га не само хранити, него и бранити и за њега страдати. Будите достојни свештеници Бога живих! Желећи вама и свима који су вам мили и драги свако добро од Богомладенца Христа, срдачно Вам честитамо Божић и наступајуће Ново лето милости Господње. Христос се роди – ваистину се роди! ЕПИСКОП СРЕМСКИ,
