МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС О ЗЕМЉИШТУ У ВРДНИКУ Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије присуствовао је свечаном отварању Међународног конгреса о земљишту „Soil ReUnion“ у Врднику, који траје од 21. до 23. октобра 2025. године. Скуп окупља водеће научнике, истраживачке институције, међународне иницијативе, представнике привреде и стручњаке из различитих области од педологије и агроекологије, преко заштите животне средине и климатских промена, до иновација у пољопривреди и одрживог управљања природним ресурсима. Програм конгреса обухвата пленарна излагања, стручне сесије, радионице и теренске посете. Учесници имају прилику да представе резултате својих истраживања и остваре сарадњу на регионалном и националном нивоу кроз разноврсне тематске области, са циљем размене знања, искустава и најновијих научних сазнања о значају очувања и одрживог коришћења земљишта, као и подстицање сарадње између науке и привреде. Приликом отварања овако значајног конгреса, организованог уз подршку Епархије сремске, Високопреосвећени Митрополит Василије одржао је поздравну беседу и благословио његов рад:   „Даме и господо, Поштовани учесници овог научног скупа,   Драго Нам је због данашњег сабрања које се бави човеком као домаћином и заштитником природе. Као што сведочи Прва књига Мојсијева у Светом писму, новоствореног човека сам Господ је благословио речима: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом“. Дакле, први благослов који је наш Отац Небески даровао људском бићу и који се односио на његову власт над земљом, уједно је представљао и велику и свету обавезу, бригу и старање о читавој творевини. Од времена нашег постања, ми нисмо само деца природе, позвана љубављу Творца да уживамо у обиљу плодова земаљских, већ имамо и велику одговорност према њеној добробити. Древно учење Свете Цркве о човековој обавези према земљи која нас храни и облачи можда је данас актуелније него икада пре. У време великих климатских промена и страховитог загађења, када неконтролисано ширење цивилизације уништава велике екосистеме, за које знамо да су плућа и крвоток наше планете, потребно је гласније него икада пре подсетити децу 21. века на благослов и послушање од нашег Творца да чувамо и негујемо свет који смо од Њега добили. Српска Црква, на овим просторима Карловачка митрополија, била је стуб и тапија не само православља, већ и српског националног идентитета и шире, представљајући једину константу са нашом средњовековном историјом. У деценијама које су уследиле након Велике сеобе, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године, Црква је била једина српска институција у Хабзбушркој, а и Отоманској царевини. Управо због тих разлога, Цркви су и издате привилегије цара Леополда на којима је почивала сва аутономија Срба и на којима су изградили своје право на посебност и различитост. У том смислу, Карловачка митрополија је била уважавана од царева и велможа Хабзбуршке монархије, као и од свих сталежа Срба, који су се спасавали под њеним окриљем. Многи од њих били су ктитори Свете Цркве, често јој дарујући или завештавајући своју земљу, коју су спретни и мудри јерарси чували и умножавали на ползу и корист својих верних. Ми њихови наследници чинимо то исто. Од прихода са црквене земље, карловачки митрополити и епископи оснивали су фондове, подизали школе и болнице и полагали темеље првим српским организацијама и установама, учествујући тако у постепеној обнови наше државности. Након Другог светског рата, Црква је остала без своје имовине, све док крајем деведесетих година прошлог века није започет процес реституције, за који сада можемо са задовољством констатовати да се приближава свом крају. Како бисмо одговорно водили рачуна о шумским и пољопривредним поседима, који су нам поверени, Митрополија сремска је започела дугогодишњу сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство, пре свега тежећи да се очува квалитет земљишта које се издаје у закуп пољопривредним произвођачима. По упутствима стручњака из ове установе, у газдовању црквеном имовином примењивали смо два принципа. Први је да квалитет земљишта чувамо пажљивим избором закупца, који би морао представљати озбиљног домаћина и честитог човека, без обзира на висину закупа, који у овом послу није пресудан чинилац. Други принцип је да редовно и периодично вршимо узорковање, како би стручни људи из Института извршили потребне анализе и тако нам пружили што боље савете за одржавање и унапређење пољопривредног земљишта. Реч је о правилном коришћењу поседа, које укључује ђубрење или примену мера поправке, а Епархија сремска, преко запослених аргонома, контролише и надгледа примену стручних препорука на својим парцелама. На тај начин, ми не само да бринемо о добробити пољопривредних произвођача и српских домаћина који зарађују за живот на имањима Свете Цркве, већ и чувамо и негујемо наше окружење. Другим речима, подржавајући рад Института за ратарство, као научне институције, Ми испуњавамо жеље и наших ктитора и генерација архијереја који су се старали да се црквеним поседима правилно и прописно газдује, на општу ползу. Желимо свим учесницима ове конференције много успеха у свом професионалном раду. Нека је сретан и Богом благословен овај рад свима нама.“

ПАРАСТОС МИХАИЛУ ПУПИНУ У МАНАСТИРУ ВРДНИКУ На дан када наша Света Црква прославља Свету мученицу Харитину и Светог свештеномученика Дионисија Александријског, 18. октобра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије началствовао је вечерњим богослужењем у манастиру Раваници у Врднику, након чега је одслужен парастос Михаилу Пупину, великом српском научнику. Након богослужења, Високопреосвећени Митрополит Василије открио је спомен плочу у част Пупинове посете овој светињи, коју су припремили протојереј-ставрофор Душан Петровић, умировљени ректор Богословије Светог Арсенија, Драган Којић, умировљени директор Градске библиотеке у Новом Саду и архитекта Војислав Девић. Приликом овог радосног догађаја, Његово Високопреосвештенство је истакао: У овим временима, када се понекад чини да се наука и вера удаљавају, Пупинов пример нас враћа у равнотежу: наука истражује законитости света, а вера га осветљава смислом. Наука нас учи како, а вера зашто. Само у том загрљају разум и срце дају плодове достојне човека. Нека Господ благослови овај наш данашњи скуп и ову светињу која чува и духовно и културно благо нашег народа. Нека нам успомена на Пупина и његов долазак овде увек буде надахнуће да негујемо и науку и веру, да растемо у знању не губећи душу, да будемо савремени, а останемо своји на своме, славни Срби, као што је био Пупин. Слава Богу на овом дану и нека је вечни помен Михаилу Пупину, великом сину српског народа!

Торжества Светог Сергија Радоњешког у Епархији сремској Благословом Његове светости патријарха московског и све Русије Господина Кирила а на љубазни позив браће архијереја из наше Свете Цркве, Митрополит кузбаски Аристарх је у пратњи свештеника своје Епархије и то: протојереја Димитрија Мишкина, секретара Епархије, те јереја Ивана Пављука, личног секретара и јереја др Андреја Мојаренка, ректора Кузбаске богословије, посетио благословене крајеве Епархије сремске и Карловачку богословију у њој. Драги гост, Митрополит Аристарх је уочи празника Светог Сергија Радоњешког, који је велики светитељ Руске цркве и заштитник учитеља и ученика у Руској цркви, пристигао у Сремске Карловце 7. октобра т.г, где је заједно са Митрополитом сремским молитвено присуствовао на празничном вечерњем богослужењу у Саборној цркви Светог оца Николаја. После тога је послужена свечана вечера коју је поводом доласка драгих гостију организовала управа богословије, којој су присуствовали градоначелник Сремских Карловаца, господин Дражен Ђурђић, конзул Црне Горе у Србији госпођа Невенка Ћировић, директори карловачких школа, привредници и пријатељи као и професори Богословије. Пред самом трпезом Митрополит Аристарх је све узванице упознао са историјом своје Митрополије и својим животним путем. Након трпезе љубави, Митрополит се у Свечаној сали обратио младим богословцима сведочећи им о почецима свога богословског образовања у Московској духовној академији. Ујутру 8. октобра, двојица Митрополита су предводећи Свету Литургију у Саборној цркви у заједништву великог броја верника прославили Божијег угодника Светог Сергија Радоњешког. Уз саслужење свештенства Руске и Српске православне цркве те ђакона, причешћени Светим тајнама Христовим посведочили смо јединство у Господу који све у свему дела. На Светој Литургији певали су хорови Сретењског манастира и Карловачке богословије. На крају Свете Литургије Митрополит сремски Господин Василије уручио је свој дар Митрополиту Аристарху – панагију Пресвете Богородице заштитнице путника, на шта је Митрополит Аристарх одговорио пригодним даровима панагијом израђеном по узору на панагију коју је носио Свети Патријарх сверуски Тихон, исповедник вере и први патријарх после обнове патријаршијског достојанства у Руској цркви. Уручен је и крст ректору Богословије проти Јовану Милановићу. Након тога је настављено дружење у Епископској резиденцији те уприличен пријем код градоначелника господина Дражена Ђурђића. Свечани ручак уприличен је у трпезарији Богословије на ком је Митрополиту Аристарху, ректор Богословије уручио икону Светитеља Саве као знак сећања на овај дивни и благословени сусрет и догађај. У вечерњим сатима хор Сретењског манастира је одржао величанствени концерт на Видиковцу – брду изнад Карловаца. Сви су у радости овог дивног догађаја учествовали, надајући се дару још пуно оваквих сусрета.

Деца са Косова и Метохије у Бешки Културно-уметничко друштво ,,Јован Којић”  из Врбовца, са Косова и Метохије организовало је хуманитарни концерт у Бешки. На саму вест о доласку деце из овог КУД-а, колектив школе на челу са директорком Надом Џамић Шепа, родитељи и ученици отпочели су припрему за овај концерт, али и отворили врата својих домова да дочекају и на преноћиште приме децу са Космета. Концерт је одржан у суботу, 4. октобра  2025. године, у свечаној сали ове школе. Сала је била испуњена до последњег места и сви су уживали у наступу фолклорних и певачких друштава, која су донела дух Косова и Метохије у Војводину. Колико је све било прелепо и испуњено најчистијим емоцијама говори и то да, иако је концерт првобитно требало да траје сат времена, продужен је на дуже од два и по сата. У недељу сва деца окупила су се на месту где се најбоље упознајемо, у храму Божијем, на Светој Литургији, причешћујући се Светим Тајнама и доказујући речи Светог Максима Исповедника да је Литургија икона Царства Небеског.  У беседи свештеник Стефан истакао је пример љубави који су нам дала деца. Увече на концерту, већ после непуних сат времена малишани су се здружили, смејали и разговарали. Приступали су једни другима отвореног срца, без икаквог интереса и предубеђења, дајући оно највредније, а то је љубав. Затим су деца са Космета отпевали неколико песама, а највећи утисак на све оставила је рецитација песме Свети Стефан Дечански, девојчице Тијане. Гости су затим у пратњи свештеника и ђакона обишли архив храма где су се упознали са историјатом ове светиње и посетили су спомен собу Данице Јовановић, прве српске академске сликарке, стрељане заједно са бешчанским протом Светозаром Дујановићем за време Првог светског рата. Након тога уследила је заједничка трпеза у црквеној сали, припремљена љубављу и трудом свештенства и мештана Бешке. Дружење је настављено уз дивне народне и родољубиве песме и заједничким колом одиграним у порти храма. Гости су испраћени уз обећање да се сусрет мора што пре поновити.