СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У ПЕЋИНЦИМА „Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам. Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим и онима који се обраћају срцем к њему. Да, близу је оних који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!“ (Пс 85, 7-9) У навечерје празника Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, 13. новембра 2025. године, у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, служена је Света тајна јелеосвећења. На позив домаћина, архијерејског намесника и пароха пећиначког, високопречасног протојереја Бојана Мијановића, бројни свештенослужитељи олтара Божијег одазвали су се на ову Свету тајну, како би једнодушно узнели Господу молитве за све оне, које море духовне и телесне немоћи. Свету тајну јелеосвећења служили су високопречасни протојереји-ставрофори Миодраг Лујић, парох старопазовачки, Данило Стегњајић, умировљени парох голубиначки и Ђорђе Марић, парох шидски, те часни јереји Слободан Мицић, парох обрешки, Саша Милијашевић, парох старопазовачки, Стефан Сремац, парох моровићки и Александар Богићевић, парох лаћарачки, као и ђакон др Никола Лукић. Чињеница да је Свети храм готово био мали да прими све верне душе, које су пришле своме Господу, вапећи за помоћ у мукама и тегобама, најбоље говори о томе да је душа хришћанска у времену подељености жељна јединства и једнодушја, које налази искључиво у љубави Божијој и у окриљу своје мајке Цркве, која надилази сваку разлику међу својом децом, љубећи све подједнако и бринући за све подједнако. На концу ове Свете тајне, беседом поуке, утехе и охрабрења, сабранима у храму се обратио ђакон др Никола Лукић, доцент на Православном богословском факултету у Београду, чије је речи народ са највећом пажњом примао у своје срце и ум. Домаћин овог насушног и Богу угодног сабрања, високопречасни протојереј Бојан Мијановић, заблагодарио је од срца служашчој братији, високопречасном протојереју-ставрофору Зорану Јовићу, архијерејском намеснику старопазовачком, свештенослужитељима који су се у великом броју окупили и сабраним верницима у храму, на труду и љубави, коју су још једном посведочили својим присуством, а затим и позвао децу Божију да љубав према своме Родитељу, сведоче међусобном љубављу и праштањем. Освећеним јелејем, верни народ су помазивали протојереј-ставрофор Зоран Јовић, протојереј Недељко Ковач, јереји Милорад Бојчић, Милан Главашевић, Јован Стегњаић, Марко Јелисавац и Гвозден Милановић.   Текст и фотографије: јереј Божидар Васић, парох огарски

Прослављен патрон Верске службе Војске Србије На празник Светог краља Милутина и Светог Варнаве Хвостанског, 12. новембра 2025. године, у Световазнесенском храму манастира Беочин литургијски је прослављен небески патрон Верске службе Војске Србије. Са благословом и у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита сремског г. Василија, надлежног архипастира, светом Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, уз саслужење преосвећене господе епископа мохачког Дамаскина и липљанског и војног Доситеја. Удела у саслуживању узели су и: архимандрит Доситеј, духовник манастира Гргетега; протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; архимандрит Јустин, духовник манастира Врдника; протојереј Предраг Докић, главни војни свештеник; уз војно свештенство, монаштво Епархије сремске и верни народ. После свете Литургије освештани су славски дарови као знак благодарности Богу, а потом се пригоднoм беседом обратио Епископ липљански и војни г. Доситеј. За истакнути рад на васпостављању и развоју Верске службе унутар Војске Србије из редова христољубивог војинства медаљом Светог Варнаве одликовани су: протојереј Предраг Докић, мајор, главни војни свештеник; протојереј Слађан Влајић, потпуковник; протојереј Стеван Стевановић, мајор; протојереј Немања Петровић, мајор; јереј Саша Совиљ, капетан прве класе; заставник прве класе Дејан Петровић. Медаља Светог Варнаве уручена је и некадашњим трудбеницима у знак признања за посвећеност и подршку војно-пастирској служби: протојереју Ђорђу Стојсављевићу, мајору у резервном саставу и шефу Кабинета Патријарха српског; пуковнику у пензији проф. др Бориславу Гроздићу; пуковнику у пензији Стевици Карапанџину; потпуковнику у пензији Славољубу Марковићу; заставнику прве класе у пензији Милету Даљевићу; заставнику у пензији Зорану Таушану.  На предлог Епископа војног и одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве 2023. године установљена је Mедаља – Kрст Светог Варнаве Хвостанског, Исповедника вере, као признање за животно сведочење Јеванђеља у јавној сфери. Ово новоустановљено високо одликовање по први пут данас је додељено заслужним појединцима. У наставку свете Литургије, свештена беочинска обитељ добротом и љубављу игуманије Варваре угостила је све сабране под омофором Светог Варнаве на овај незаборавни небоземни скуп.   ИЗВОР: ТВ ХРАМ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ВРДНИКУ На дан када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Преподобномученицу Анастасију Римљанку, 11. новембра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Врднику. Саслуживали су протојереј-ставрофор Рајко Цабунац, протојереј-ставрофор Недељко Рашић, јереј Горан Душанић, јереј Илија Алексић и ђакон Марко Стефановић. Богослужењу су, поред вероучитељице и полазника верске наставе у Врднику, молитвено присуствовали и Отац Лазар, настојатељ манастира, заједно са сестринством те монашке обитељи. Код Свете Анастасије постоје извесна неслагања око тога да ли се она сматра сирмијумском или римском мученицом. У Јеронимовом мартиријуму стоји да се она поштује као сирмијумска мученица, а слично говори и римски мартиријум. О њеном култу и поштовању не постоје никакве сумње, а све дилеме историчара односе се на околности из њеног живота, јер се он описује у четири различите пасије, које, поред историјских чињеница, садрже и легенде. Света Анастасија је пострадала за време цара Диоклецијана. Док је она још увек била на слободи, многи хришћани су већ били ухапшени и убијени. У Пасији се спомињу мученици који су потопљени и посечени мачем, вероватно мислећи на сирмијског епископа Иринеја и његовог ђакона Димитрија. Све се то дешавало за време илирског перфекта Проба, у чије је време Анастасија одлазила у римске тамнице, обилазећи затворене хришћане.

Слава Богословије у Сремским Карловцима На празник Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 2025. године, у Саборном храму Светог Николаја у Сремским Карловцима Светом Литургијом је прослављена слава Карловачке богословије која носи име тог великог Божјег угодника, другог Архиепископа српског. Светом архијерејском Литургијом je началствовао Високопреосвећени Митрополит преспанско-пелагонијски г. Петар, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита сремског г. Василија, Преосвећеног Епископа осечкопољског и барањског Херувима, многобројног свештенства, монаштва, ђаконства, верног народа, ученика и професора Богословије на челу са ректором, протојерејем-ставрофором Јованом Милановићем.   ИЗВОР: СПЦ