Предавање „Добротворна делатност у цркви – Јеванђеље у пракси” у Шиду У дане Великогоспојинског поста, на дан Светог мученика и архиђакона Лаврентија, 23. августа, после вечерњег богослужења, у црквеној ризници Владичанског двора у Шиду, одржано је предавање „Добротворна делатност у цркви – Јеванђеље у пракси”. Уважени гост и предавач био је протонамесник Лазар Мајсторовић, управник Добротворне установе Епархије бачке „Владика Платон Атанацковић” из Новог Сада. Овом приликом могли смо да чујемо колики је значај харитативне делатности Цркве, изражене кроз бригу о потребитима и старим лицима. Протoнамесник се такође дотакао и рада народне кухиње која функционише у оквиру ове добротворне установе, а која тренутно има 188 корисника које Црква уз несебичну помоћ добротвора, храни и помаже. Било је речи и о томе колико смо потребни једни другима, поготово људима који живе сами, а којима су неопходне реч утехе и подршка, које им наша Света Црква и дарује. Осврћући се на наслов предавања – „Јеванђеље у пракси”, предавач је нагласио да су апостоли, Свети оци и учитељи Цркве, увек бринули о својој заједници. Сведочећи своје лично искуство, уважени гост појаснио је чињеницу да друштвене мреже и модерна средства комуникације, никада не могу бити човеку оно што је Црква, а то је истинска заједница вођена Духом Светим који нас испуњава и оживотворава на чијем је челу Богочовек Христос. После надахнутог излагања у коме су објашњени основни постулати деловања ове установе и наведени бројни примери њених човекољубивих активности, попут бриге о новорођенчадима и народне кухиње, протонамесник Лазар је са радошћу одговарао на питања присутних.    Текст и фотографије: протојереј Милан Пршић

ОБНОВА ХРАМА У МОРОВИЋУ Делујући по речима Господа Исуса Христа „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21), окупили смо омладину нашег села и остварили сарадњу са фудбалским клубом „Јединство“, прихватајући се одговорности кроз јединство за обнову нашег храма Рођења Пресвете Богородице у Моровићу. У једном дану изведени су припремни радови за даљу обнову унутрашњости храма побеђујући бреме свакодневнице и подељености нашег друштва. Наша Света Црква кроз овај вид друштвене одговорности, чак и у малом Моровићу показује се као институција слободе и превазилажења различитости. Уз велику благодарност наших приложника и несебичну помоћ верника наше парохије, надамо се и радујемо наставку радова на нашем храму. Текст и фотографије: јереј Стефан Сремац

Преображење Господње у Обрежу Велики Господњи празник славног Преображења Његовог пред тројицом ученика на гори Тавору, свечано и торжествено је прослављен 19. августа 2025. лета Господњег, као храмовна и сеоска слава у Обрежу. У навечерје празника служено је празнично вечерње богослужење са освећењем петохлебнице, са почетком у 18 часова, којим је началствовао старешина манастира Светог апостола и јеванђелисте Марка, јеромонах Дамаскин (Тотић), уз саслуживање архијерејског намесника пећиначког протојереја Бојана Мијановића, пароха пећиначког и протојереја Миће Ристића, пароха доњетоварничког. Лепоти празничног богослужења допринело је појање јереја Милана Главашевића, пароха попиначког и сибачког, јереја Марка Јелисавца, пароха прховачког и сремскомихаљевачког, јереја Гвоздена Милановића, пароха купинског и господе вероучитеља Марка Ракића и Марка Палежевића. По свршетку богослужења, присутнима се обратио јеромонах Дамаскин празничном беседом. Заједничарење уз пригодно послужење за присутне уприличено је у парохијском дому трудом и љубављу кумова храмовне славе, верног народа и пароха. На сам дан празника служена је Света Литургија са почетком у 9.30 часова, којом је началствовао протојереј Ратко Нонковић, парох бешчански, уз саслуживање јереја Слободана Мицића, пароха обрешког, као и ђакона новопазовачког Александра Милановића. Богослужбене светолитургијске песме узносио је црквени хор из Сурчина и обрешки вероучитељи, као и верни благочестиви народ. Дирљиву и надахнуту празничну беседу произнео је протојереј Ратко Нонковић, говоривши о смислу овога великог дана и празника, неопходности нашег преображаја пре почетка следовања за Господом и ношења крста Господњег. Такође, честитао је домаћинима славу, а и свима присутнима празник, уз евоцирање успомена на време свог некадашњег службовања у Обрежу. Након Свете Литургије учињена је славска литија око храма, освећење грожђа, славских колача, кољива и вина. Славској литији придружили су се протојереј–ставрофор Жељко Кретић, парох шимановачки, протојереј Александар Урумовић, парох ашањски, духовски кум јереј Божидар Васић, парох огарски и преображењски кум, јереј Гвозден Милановић, парох купински. Овогодишњи кумови храмовне славе биле су породице јереја Гвоздена Милановића, Милана Орловића, Љиљане Влајковић, Јована Тодоровића, Милана Божића, Миладина Јовановића, Верице Божић, Љубише Јовановића, Андрије Пошарца, Илије Маријана, Зорана Диклића, Милоша Деврње и Дејана Јовановића. По одласку у центар села учињен је помен пострадалим Обрешцима у ратовима, који је уз пригодну беседу одслужио протојереј–ставрофор Жељко Кретић, а чланови локалне самоуправе положили су венац на спомен-обележје. Трпеза љубави настављена је у свечаној сали „Нова ренесанса“ (бивша Арена) у Обрежу, пожртвованим залагањем кумова храмовне славе, Светосавске омладинске заједнице у Обрежу, локалне самоуправе, верног народа и надлежног пароха.   Текст и фотографије: јереј Слободан Мицић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ На дан када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Преподобну мати Агелину Српску, 12. августа 2025. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Крушедолу служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије и Његово Преосвештенство Епископ западноевропски Господин Јустин. Манастир Крушедол подигао је Свети Митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица планирала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке. Велики кнез је услишио њену молбу и послао јој не само потребан новац, већ и четири товара скупоцене самуровине, као и писмо у ком је обећао даљу подршку.