Управа храма Светог Георгија у Угриновцима, позива сав верни народ на предавање протојереја-ставрофора др Милоша Весина под темом: „Љубав и страх“, које ће се одржати у Дому културе у Угриновцима, у недељу, 22. јуна, са почетком у 19 часова.

НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ У НОВОЈ ПАЗОВИ На дан када наша Света Црква прославља Недељу Свих Светих, 15. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Новој Пазови. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Винко Мишановић, парох румски и протонамесник Сава Мишановић, парох новопазовачки. На почетку Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит извршио је мало освећење храма, а у току Евхаристијског славља произвео је протонамесника Саву Мишановића у чин протојереја, похваливши га због његовог труда уложеног у обнову храма и преданог рада на зидању Живе Цркве Христове и духовном уздизању повереног му стада. По завршеној Литургији, Високопреосвећени Митрополит Василије пресекао је колач и осветио жито, које су принели чланови дечијег хора и тако свечано обележили своју славу. Служеће свештенство и верни народ потом су позвани на трпезу љубави, уприличену трудом протојереја Саве Мишановића и Предрага Антонијевића.

ПОДЕЛА АНТИМИНСА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ШИДСКОМ У четвртак по Светој Педесетници, 12. јуна 2025. лета Господњег, а у навечерје празника Светог апостола Јерме и Светог мученика Ермија, у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Шиду служено је вечерње богослужење. Вечерњу службу предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Г. Василије, док су нашем архијереју саслуживали свештеници Архијерејског намесништва шидског, протојереј Бојан Цветковић, парох беркасовачки, јереј Мирослав Торбица, парох јаменачки и шидски ђакон Александар Јефтенић. Уз бројни верни народ, који је готово у потпуности испунио свети храм, на богослужењу су присуствовали и представници Општине Шид, на челу са председником Општине, господином Зораном Семеновићем. Високопреосвећени Митрополит је на крају вечерње службе изнео пригодну беседу, поучивши верни народ о значају празника Силаска Светог Духа на апостоле, у чијем се попразништву налазимо, а потом је појаснио и богослужбени значај антиминса, без кога савршавање Свете Литургије ни у ком случају није могуће. Након богослужења, у свечаној сали храма Светог великомученика кнеза Лазара приређена је трпеза љубави, трудом старешине храма, протојереја-ставрофора Ђорђа З. Марића и чланова Црквеног одбора. Непосредно пре свечане трпезе подељени су нови антиминси свим Црквеним oпштинама Архијерејског намесништва шидског, са потписом нашег Митрополита, којим се сведочи нераскидиво јединство сваког свештеника са својим надлежним архијерејем. По благослову нашег Митрополита, током послужења беседио је старешина храма, протојереј Ђорђе, који се захвалио нашем Архипастиру на показаној љубави, пожелевши му да још много лета, као и до сада мудро управља лађом Богом спасаване наше Епархије сремске.   Текст: вероучитељ Ненад Србљанин Фотографије: управа храма Светог великомученика кнеза Лазара у Шиду

ГОДИШЊИ ПАРАСТОС БЕОЧИНСКОЈ ИГУМАНИЈИ ВАРВАРИ Дана 12. јуна 2025. године у Световазнесењском манастиру Беочину служена је Света Литургија, а затим парастос и помен на гробу блаженопочившој игуманији Варвари (Радосављевић), а поводом годишњице од њеног упокојења. Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Бранко Поповић, манастирски свештенослужитељ игуман Јустин (Стојановић) и ђакон Марко Стефановић из Сремских Карловаца. За певницом су одговарали протонамесник Милош Илић и студенти Богословског факултета, Драган Варечка и Лазар Ковачевић из Сусека. Литургији је присуствовало мноштво верног народа. После парастоса присутнима се обратио протојереј Бранко, који је евоцирао успомене на блаженопочившу игуманију. После помена на гробу, за присутне је у манастирској трпезарији приређена трпеза, на којој су се присутнима обратили игуман Јустин и гргетешки архимандрит Доситеј (Миљков), који је посебно говорио о личним искуствима и монашком подвигу и врлинама мати Варваре, са којом је неколико првих година манастирског живота провео заједно са будућим беочинским сестрама под окриљем манастира Гргетега. Блаженопочивша игуманија Варвара (Радосављевић) рођена је 21. новембра 1939. године у селу Причевић код Ваљева, у кући побожних и вредних домаћина, од оца Милоша и мајке Тонке. Одрасла је са сестрама и братом у духу богомољачког покрета, чији је оснивач био владика Николај Велимировић, потоњи светитељ. Следећи стазу монашког подвига својих сестара, монахиња Марине и Екатерине, она креће за њима у манастир Ћелије код Ваљева, где са непуних 12 година (1950) она постаје искушеница овог манастира. Под будним оком знамените игуманије Саре Ђукетић, вредно извршава сва послушања, заједно са тридесетак богочежњивих монахиња и искушеница. Духовно их васпитава и подиже архимандрит др Јустин Поповић, прогнани професор београдског Богословског факултета. У том окружењу мати све сигурније корача подвижничким путем. После искушеничког стажа, примила је монашки постриг по чину одјејанија расе и камилавке из руку, тада епископа шабачко-ваљевског Јована Велимировића 1961. године. Посебно се истицала у савлађивању молитвеног правила и црквеног поретка и типика. У томе посебно долази до изражаја њена љубав за црквено појање, које усавршава лепотом свога умилног гласа. У месецу августу (8.8.1968) са својим сестрама прелази у клир Епархије сремске, где су неколико година боравиле у  манастиру Гргетег, а затим краће време у манастиру Врднику, одакле са својом сестром, монахињом Марином, током 1975. године прелазе у манастир Беочин (придружујући се својој сестри игуманији Катарини, која је у манастир Беочин прешла претходне године). У манастиру Беочину је 1980. године примила други степен монашког пострига по чину мале схиме из руку, тада епископа сремског др Андреја Фрушића. Манастир Беочин се у то време налазио у изразито лошем стању. Тих месеци се из конака исељавала плућна болница, иза које остаје само по неки гвоздени кревет, болеснички орман и плехани тањир. Сестрински подвиг и почетак рада на обнови монашког живота у Беочину био је веома тежак. Од бројног растиња рашчишћава се манастирско окружење. Делови конака се оспособљавају за пристојан боравак. Ретки верни Беочинци прилажу по који килограм брашна, кромпира и друго поврће. Недостатак новца надокнађује се свакодневним одласком у надницу, ради окопавања винограда и других радова. На сунцу и киши, монахиње проводе дан са парчетом хлеба. Понеки газда, да не знају млађи чланови породице, учесници НОБ-а, по повратку са њиве пакује им парче сира, сланине или пасуљ и лук. Сестре благодаре за ту љубав, док их преморене дочекује мати Марина са неком чорбом од коприве или поврћа. Мати Варвара је била и возач, те је са скромним возилом, популарним ,,фићом“ доприносила обнови манастира и потребним набавкама. Раних деведесетих година, наступа време промена. Народ се све бројније враћа вери својих предака. Број крштених и венчаних се повећава. Упоредо, изводе се неопходни радови на обнови манастирске цркве, конацима и економским зградама. Приложници се јављају са жељом да манастир поново засија својом лепотом. Све бројније ходочаснике, монахиње подсећају на духовну и културну улогу Беочина, као трећег у рангу фрушкогорских светиња, после знаменитог Крушедола и Гргетега. Истовремено, монахиње са поносом истичу да је Беочин дао нашој Цркви карловачког патријарха Лукијана Богдановића, више епископа и бројне архимандрите. Након смрти њене биолошке сестре, игуманије Екатерине (19. 11.2019) Епископ сремски Василије поверио јој је послушање настојатељице- игуманије беочинске монашке обитељи, које је савесно и пожртвовано обављала. Последњих седам ипо месеци свога овоземаљског живота провела је у болести, као последици вишедеценијског напора, рада и труда. О својој игуманији су бринуле монахиње. Упокојила се мирно, у својој монашкој келији, у поподневним сатима, 19. јуна 2024. године. Заупокојеном Литургијом која је служена 21. јуна, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије уз саслужење великог броја свештеника Епархије сремске, свештеномонаштва и ђаконства. За певницом су појали свештеници, професори и студенти богословских факултета. После Литургије присутнима се обратио протојереј Бранислав Поповић и у надахнутој беседи говорио о животном путу сестара Марине, Екатерине и Варваре. Након беседе и кратке паузе настављено је са опелом, да би на крају Митрополит сремски Господин Василије са пуно емоција говорио о игуманији Варвари.  Игуманија Варвара је сахрањена са северне стране манастирске порте, поред својих телесних сестара, де чекају васкрсење мртвих и да својим крсним знамењима на гробовима и надаље буду вечити чувари свога љубљенога Беочина. игуман Јустин (Стојановић)