Крстопоклона недеља у Новом Сланкамену У трећу недељу Великог и Часног поста, Митрополит Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Новом Сланкамену. Сачекан од верног народа и свештенства Архијерејског намесништва сремскокарловачког, уверио се у лепоту нове фасаде којом је читав комплекс овог историјски важног храма, подигнутог у време после Великог рата, добио заиста величанствен изглед. У својој беседи Митрополит је истакао да свако треба да понесе свој крст тежећи тако да иде за Господом Христом. Светој служби Божијој присуствовали су и представници градске власти из Инђије, предвођени председником општине господином Марком Гашићем. Радујући се даљем напредовању ове црквене заједнице, после обеда послуженог у парохијској сали, вредни мештани Новог Сланкамена, испратили су Митрополита Василија за Сремске Карловце.

Починула у Господу монахиња Вера, сестра манастира Гргетега Са вером у Васкрсење причешћена Светим Христовим тајнама починула је у Господу монахиња Вера (Радаковић), сестра манастира Гргетега, у недељу, 15. марта 2026. године. Монахиња Вера рођена је у Беркасову 23. марта 1953. године од оца Миленка Тадића и матере Мирјане, рођене Раданов, а на крштењу је добила име Ђурђица. Рођена је као слабовида и као таква завршила је средњу дактилографску и телефонску школу у Загребу. Од малена је васпитана у православном духу у богомољачкој породици. Цео свој живот посветила је служењу Светој цркви. По упокојењу родитеља ступа у монашко сестринство манастира Гргетега, где је по благослову Епископа сремског Василија, архимандрит Доситеј постригао у монашки чин са именом Вера у част Свете мученице Вере, на Велики понедељак, 25. априла 2019. године. Беспрекорна у послушањима, посебно у свакодневном читању акатиста Мајци Божијој, испред њене чудотворне иконе Тројеручице, проводила је своје монашке дане и са радошћу дочекала своју кончину окружена љубављу својих сестара у Христу. Монашко опело у скитском храму Светог Преображења, 17. марта у 10 часова, служили су архимандрит Доситеј, јеромонах Лазар из манастира Раваница, протојереј Недељко Рашић, протојереј Бранислав Миљковић, јереј Милош Лукић, јереј Александар Радановић и епархијски протођакон Горан Власац. Врло молитвено и свечано певао је октет Карловачке богословије под руководством професора Јована Стојановића уз молитвено присуство сестринства манастира Гргетега, Раванице и Свете Петке из Беркасова. Сахрањена је на монашком гробљу манастира Гргетега у гробу своје духовне мајке схимонахиње Јелисавете. Вечан помен незаборавној по смирењу и ревности монахињи Вери и царство јој небеско. Амин.   Текст и фотографије: монашко сестринство манастира Гргетега

Света тајна јелеосвећења у Јакову Света тајна јелеосвећења служена је у храму Вазнесења Господњег у Јакову, којом је началствовао протојереј Страхиња Голијан, намесник земунски, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милутина Илића, пензионисаног протојереја јаковачког, протојереја-ставрофора Драгана Гвозденовића, свештеника бољевачког, протојереја Александра Цвитановића, старешине храма Свете Петке у Сурчину, протојереја Предрага Симића, свештеника лаћарачког, протонамесника Милана Томашевића, свештеника сурчинског, јереја Немање Бошковића, свештеника бечменског и ђакона Василија Јосимовића из храма Свете Петке у Сурчину. У пуном храму саборна молитва узнета је за здравље свих присутних, а по завршеној Светој тајни верном народу обратио се пригодном беседом намесник земунски протојереј Страхиња Голијан, истичући да у савременом добу болест можемо назвати мучеништвом, те да је она благословена, наводећи старца Пајсија, као пример истога. Такође, истакао је да душу своју треба да чистимо од болести која се зове грех. Јереј Александар Симић у име своје и свога сабрата јереја Перице Влаинића захвалио се високопречасним и часним оцима за молитвено учешће у Светој тајни, надајући се да ће молитва бити Господу благоугодна и да ће спасити и оздравити све оне које море духовне и телесне немоћи.

Предавање протонамесника Радослава Радовановића у Сремској Митровици У трећој недељи Великог поста – Крстопоклоној, када Господ позива „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде”, протонамесник Радослав Радовановић одржао је Свету Литургију у сремскомитровачком Саборном храму Светог великомученика Димитрија и  богонадахнуту беседу којом је верни народ подсетио на спасоносну улогу Часног крста и жртве Господње у пружању охрабрења и утехе човеку у свакодневним невољама и болестима које га сналазе. Недељна празнична беседа настављена је на духовном предавању у сали парохијског Српског дома где је прота Радослав истакао да подвиг у духовном животу (пост, молитва, трпљење и борба са страстима) није сам себи циљ, већ средство за духовно преображење. Како учи Свети Серафим Саровски, крајњи циљ је стицање благодати Духа Светога, док Старац Пајсије Светогорац наглашава да човек приноси мали труд, а Бог дарује велику благодат. Подвиг тако постаје припрема душе да прими Божје присуство. У православној духовности важна је синергија — сарадња Бога и човека. Човек доноси добру вољу, труд и покајање, а Бог узвраћа силом, благодаћу и духовном утехом. Без личног труда нема духовног напретка, али без Божје благодати човек не може достићи пуноћу живота у Христу. Крст се представља као пут ка радости. Он се у животу јавља кроз болести, неправде, тешке односе и унутрашње борбе. Међутим, када се носи са вером и поверењем у Бога, крст постаје извор духовне снаге, мира и истинске радости. Посебно се наглашава смирење као темељ духовног живота. Гордост удаљава човека од Бога, док смирење отвара срце за деловање благодати. Зато Бог понекад допушта искушења како би човек научио дубље поверење и преданост. Као плод благодати јавља се унутрашњи мир, који није само психолошко стање, већ духовна стварност. Човек који се узда у Бога може осећати мир и у најтежим околностима, а тај мир постаје сведочанство живог присуства Духа Светога, рекао је отац Раде.