Починула у Господу монахиња Вера, сестра манастира Гргетега

Починула у Господу монахиња Вера, сестра манастира Гргетега Са вером у Васкрсење причешћена Светим Христовим тајнама починула је у Господу монахиња Вера (Радаковић), сестра манастира Гргетега, у недељу, 15. марта 2026. године. Монахиња Вера рођена је у Беркасову 23. марта 1953. године од оца Миленка Тадића и матере Мирјане, рођене Раданов, а на крштењу је добила име Ђурђица. Рођена је као слабовида и као таква завршила је средњу дактилографску и телефонску школу у Загребу. Од малена је васпитана у православном духу у богомољачкој породици. Цео свој живот посветила је служењу Светој цркви. По упокојењу родитеља ступа у монашко сестринство манастира Гргетега, где је по благослову Епископа сремског Василија, архимандрит Доситеј постригао у монашки чин са именом Вера у част Свете мученице Вере, на Велики понедељак, 25. априла 2019. године. Беспрекорна у послушањима, посебно у свакодневном читању акатиста Мајци Божијој, испред њене чудотворне иконе Тројеручице, проводила је своје монашке дане и са радошћу дочекала своју кончину окружена љубављу својих сестара у Христу. Монашко опело у скитском храму Светог Преображења, 17. марта у 10 часова, служили су архимандрит Доситеј, јеромонах Лазар из манастира Раваница, протојереј Недељко Рашић, протојереј Бранислав Миљковић, јереј Милош Лукић, јереј Александар Радановић и епархијски протођакон Горан Власац. Врло молитвено и свечано певао је октет Карловачке богословије под руководством професора Јована Стојановића уз молитвено присуство сестринства манастира Гргетега, Раванице и Свете Петке из Беркасова. Сахрањена је на монашком гробљу манастира Гргетега у гробу своје духовне мајке схимонахиње Јелисавете. Вечан помен незаборавној по смирењу и ревности монахињи Вери и царство јој небеско. Амин.   Текст и фотографије: монашко сестринство манастира Гргетега

Света тајна јелеосвећења у Јакову

Света тајна јелеосвећења у Јакову Света тајна јелеосвећења служена је у храму Вазнесења Господњег у Јакову, којом је началствовао протојереј Страхиња Голијан, намесник земунски, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милутина Илића, пензионисаног протојереја јаковачког, протојереја-ставрофора Драгана Гвозденовића, свештеника бољевачког, протојереја Александра Цвитановића, старешине храма Свете Петке у Сурчину, протојереја Предрага Симића, свештеника лаћарачког, протонамесника Милана Томашевића, свештеника сурчинског, јереја Немање Бошковића, свештеника бечменског и ђакона Василија Јосимовића из храма Свете Петке у Сурчину. У пуном храму саборна молитва узнета је за здравље свих присутних, а по завршеној Светој тајни верном народу обратио се пригодном беседом намесник земунски протојереј Страхиња Голијан, истичући да у савременом добу болест можемо назвати мучеништвом, те да је она благословена, наводећи старца Пајсија, као пример истога. Такође, истакао је да душу своју треба да чистимо од болести која се зове грех. Јереј Александар Симић у име своје и свога сабрата јереја Перице Влаинића захвалио се високопречасним и часним оцима за молитвено учешће у Светој тајни, надајући се да ће молитва бити Господу благоугодна и да ће спасити и оздравити све оне које море духовне и телесне немоћи.

Предавање протонамесника Радослава Радовановића у Сремској Митровици

Предавање протонамесника Радослава Радовановића у Сремској Митровици У трећој недељи Великог поста – Крстопоклоној, када Господ позива „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде”, протонамесник Радослав Радовановић одржао је Свету Литургију у сремскомитровачком Саборном храму Светог великомученика Димитрија и  богонадахнуту беседу којом је верни народ подсетио на спасоносну улогу Часног крста и жртве Господње у пружању охрабрења и утехе човеку у свакодневним невољама и болестима које га сналазе. Недељна празнична беседа настављена је на духовном предавању у сали парохијског Српског дома где је прота Радослав истакао да подвиг у духовном животу (пост, молитва, трпљење и борба са страстима) није сам себи циљ, већ средство за духовно преображење. Како учи Свети Серафим Саровски, крајњи циљ је стицање благодати Духа Светога, док Старац Пајсије Светогорац наглашава да човек приноси мали труд, а Бог дарује велику благодат. Подвиг тако постаје припрема душе да прими Божје присуство. У православној духовности важна је синергија — сарадња Бога и човека. Човек доноси добру вољу, труд и покајање, а Бог узвраћа силом, благодаћу и духовном утехом. Без личног труда нема духовног напретка, али без Божје благодати човек не може достићи пуноћу живота у Христу. Крст се представља као пут ка радости. Он се у животу јавља кроз болести, неправде, тешке односе и унутрашње борбе. Међутим, када се носи са вером и поверењем у Бога, крст постаје извор духовне снаге, мира и истинске радости. Посебно се наглашава смирење као темељ духовног живота. Гордост удаљава човека од Бога, док смирење отвара срце за деловање благодати. Зато Бог понекад допушта искушења како би човек научио дубље поверење и преданост. Као плод благодати јавља се унутрашњи мир, који није само психолошко стање, већ духовна стварност. Човек који се узда у Бога може осећати мир и у најтежим околностима, а тај мир постаје сведочанство живог присуства Духа Светога, рекао је отац Раде.

Литургија пређеосвећених дарова и освећење крста у Вашици

Литургија пређеосвећених дарова и освећење крста у Вашици У петак, 13. марта 2026. године, треће седмице Васкршњег поста, у храму Светог великомученика Георгија у Вашици, служена је Литургија пређеосвећених дарова. Литургију су служили протонамесник Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки, који је началствовао светим сабрањем, јереј Дамјан Јеринић, парох бингулски, јереј Стефан Сремац, парох моровићки, протојереј-ставрофор Хаџи-Ђорђе Воларевић, умировљени архијерејски намесник шидски и ђакон при храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Ердевику, Бранислав Ристић. За певницом су појали свештеници Архијерејског намесништва шидског, предвођени својим намесником, протојерејем-ставрофором Радомиром С. Мишићем, као и ученице, чланице дечијег хора при храму у Вашици, док је за читање паримијâ био задужен протојереј-ставрофор Бојан Цветковић, парох беркасовачки. На Литургији су били присутни ученици Основне школе ,,Вук Караџић“ у Вашици и деца предшколског узраста, који су у  великом броју приступили светој тајни причешћа. У току богослужења, након заамвоне молитве, освећен је крст, који ће бити постављен на торањ храма, уместо крсног знамења које је страдало током олујног невремена које је задесило наше крајеве 2023. године. Освећење крста извршили су протојереј-ставрофор Хаџи-Ђорђе Воларевић и јереј Стефан Сремац. По завршетку Литургије, сабранима се обратио јереј Стефан Сремац, који је у својој проповеди нагласио изузетну важност присуства деце на богослужењима, следујући речима које је изговорио Сâм Господ Исус Христос: ,,Пустите децу да долазе к Мени, јер таквих је Царство Небеско“. Након богослужења за децу је припремљено послужење испред храма, док је за свештенство припремљена трпеза љубави у парохијском дому, трудом и љубављу старешине храма Светог великомученика Георгија, протонамесника Љубомира Воларевића.   Текст: вероучитељ Ненад СрбљанинФотографије: протонамесник Љубомир Воларевић и Марија Кртинић

Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Лазара у Шиду

Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Лазара у Шиду Треће седмице Великог поста ученици гимназије „Сава Шумановић”, предвођени својим вероучитељем, присуствовали су Литургији пређеосвећених дарова, богослужењу које се служи средом и петком у току Васкршњег поста. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Ђорђе Марић, а ученици су своје присуство потврдили заједничарењем у Светим тајнама Христовим, причестивши се телом и крвљу Господа Христа. По завршетку Свете Литургије, ученицима се беседом обратио старешина храма, захваљујући им на њиховом присуству, истакавши да сваки ученик учешће у Светим тајнама треба да разуме и прихвати као најлепши вид наставе, којом се човек васпитава како за овај живот, тако и за вечност. Свим ученицима захваљујемо на учешћу у богослужењу, желећи сваког јеванђелског добра од нашег Спаситеља Христа.   Текст и фотографије: вероучитељ мср Војислав Чавић

Исповест свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва сремскомитровачког

Исповест свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва сремскомитровачког У храму Светих сирмијских мученика у Сремској Митровици Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Василије служио је Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова током које је обављена исповест свештенства Архијерејског намесништва сремскомитровачког. Митрополиту су у олтару саслуживали протонамесници Андрија Авакумовић и Радослав Радовановић, ђакон Александар Цигановић и епархијски протођакон Горан Власац. Исповедник је био архимандрит Јустин (Стојановић) игуман манастира Беочин. Након исповести, којој је сваке године домаћин други храм на подручју намесништва, целукопуно активно и пензионисано свештенство и монаштво  околних манастира причестило се светим даровима. Причешћу су приступили сви вероучитељи и ученици веронауке. Добри домаћини молитвеног саборовања сремског Архијереја и свештенства били су јереји храма у митровачкој „Малој Босни” Далибор и Бранимир Чолић са архијерејским намесником протојерејем–ставрофором Савом Ракитом. После Свете Литургије, исповести и причешћа, Митрополит Василије обишао је радове на изградњи храма Свете Петке у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици. Тамо се у присуству управника Драгана Рацковића уверио да осликавање и обнова храма протичу у најбољем реду. 

Питомци 40. и 41. класе Средње школе унутрашњих послова ,,Јаков Ненадовић“ у посети сремскокаменичкој цркви

Питомци 40. и 41. класе Средње школе унутрашњих послова ,,Јаков Ненадовић“ у посети сремскокаменичкој цркви Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Г. Василија, а захваљујући управама СШУП и Црквене општине у Сремској Каменици, као и плану и програму православне веронауке за средње школе, којим је у полугодишту предвиђен и по један час практичне наставе, у два термина, 4. и 6. марта 2026. године, око 220 питомаца прве и друге године, присуствовало је Пређеосвећеној Литургији и приступили су Светом причешћу у храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици. У среду, 4. марта, Литургију су служили игуман Јустин (Стојановић) и протојереј-ставрофор Јовица Јовановић, а у петак 6. марта, јереј Милош Маријанац. После отпуста Литургије, сав присутни народ, а посебно школску децу поздравио је и поучио сремскокаменички парох и старешина цркве протојереј Жељко Кусић, пожелевши будућим полицајцима-чуварима реда, мира и поретка, свеколики напредак у стицању знања и вештина и Божији благослов, као и да Господ благослови њихов труд поста и заједничке молитве. За присутне је црквена општина припремила пригодно послужење, а као успомена на овај дан заједништва, испред цркве је обављено заједничко фотографисање.   Текст и фотографије: свештенослужитељ манастира Беочина и вероучитељ у СШУП игуман мр Јустин (Стојановић)

Духовно вече при храму Светог оца Николаја у Шиду

Духовно вече при храму Светог оца Николаја у Шиду У навечерје друге седмице Часног поста, верни народ Шида имао је благослов да присуствује предавању високопречасног протојереја-ставрофора оца Бранка Ћурчина. Предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет владике Николаја“, одржано је по благослову Mитрополита сремског Господина Василија, а трудом и љубављу високопречасног протојереја Милана Пршића, у гостопримници цркве Преноса моштију Светог оца Николаја. Говорећи о значају богомољачког покрета за очување православне вере код српског народа, прота Бранко је окупљени народ Божји најпре упознао са историјским чињеницама које се везују за само порекло богомољачког покрета. Иако формално основан крајем друге деценије 20. века, богомољачки покрет своје зачетке има већ средином 19. столећа, када се и формирају прве заједнице побожних хришћана с намером да  изучавају Божанску реч Светога писма. Ове заједнице најпре су се формирале на тлу Војводине, да би се доцније прошириле и на многе друге крајеве српских земаља. Премда је намера ових заједница била благочестива, временом се појавила бојазан од стварања секташког начина поимања хришћанства и од отпадања од званичне заједнице Цркве, окупљене око тела и крви Спаситеља Христа. Из тог разлога, Црква је настојала да богомољачки покрет дела само под надзором парохијских свештеника и надлежних епископа, на чијем тлу су богомољачки покрети настајали. Највећи допринос на пољу оцрковљења богомољачког покрета дао је Свети владика Николај Велимировић, чији је ауторитет у многоме допринео очувању православног и црквеног духа унутар богомољачког покрета. Залагањем светога владике, богомољачки покрет је уоквирен и формално, кроз статут чија су правила сви чланови били дужни да поштују. Зарад промовисања црквеног духа под окриљем богомољачког покрета, залагањем владике Николаја сазивани су такозвани црквено-народни сабори, који су чували јединство Свете  Цркве. Правила статута, како је отац Бранко нагласио, најбоље је дочаравала дивна песма „Помози нам вишњи Боже…“ која је сматрана својеврсном химном богомољачког покрета. Дакле, од верника при богомољачком покрету очекивала се пуноћа живљења у Господу Христу, полажући сваку наду и уздање у Божију милост и помоћ. Такође, својеврсна жила куцавица богомољачког покрета било је и ревновање у Христу, где се од сваког верника очекивао подвиг поста и молитве, који би био један мали принос Богу од стране човека. У ту сврху, високопречасни предавач је нагласио значај и улогу коју пост и молитва имају у сваком периоду живота Цркве, јер су били насушна потреба хришћана у свим епохама. Сходно томе, и од нас верника 21. столећа очекује се да следујемо нашим светим прецима и да исказујемо љубав према Богу, вршећи благочестиво дело поста и молитве. Неопходно је разумети смисао труда и подвига чланова богомољачког покрета и њихов живот схватити као свети пример. Дочим, требали бисмо се чувати да њихов начин живљења и исповедања вере омаловажавамо и доживљавамо их људима зилотског и фанатичног настројења. Према речима оца Бранка, богомољачки покрет је доста дуго времена био од велике важности за живот Цркве, будући да је активно доприносио заједници, а многе породице које су биле његови чланови, изнедриле су велики број свештеника и монаха. Сходно томе, сваки верник требао би следовати њиховом примеру, и у мери својих могућности и снага принети Богу жртву  подвига. На самом крају предавања, верни народ Божји заједно са својим свештеницима, запојао је добро познате стихове химне богомољачког покрета, молећи Господа да непоколебиво ходи утабаним стазама наших светих предака.   Текст и фотографије: вероучитељ мср Војислав Чавић

Недеља православља у Дивошу

Недеља православља у Дивошу У прву недељу Васкршњег поста, у Недељу православља, 1. марта 2026. године, у Архијерејском намесништву сремскомитровачком, у парохији Дивош, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Василије, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија уз саслуживање протојереја Предрага Симића, пароха лаћарачког, јереја Дејана Цвијетиновића, пароха сремскомитровачког, јереја Јовице Михајловића, пароха мартиновачког, јереја Драгана Вучића, пароха дивошког и епархијског протођакона Горана Власца. Након Свете архијерејске Литургије Митрополит је осветио новоизграђени парохијски дом у Дивошу уз молитвено учешће архијерејског намесника сремскомитровачког, протојереја-ставрофора Саве Раките, протојереја-ставрофора Мирослава Јосимовића, пароха манђелског и протојереја Предрага Симића, пароха из Великих Радинаца. После освећења парохијског дома уприличен је свечани ручак.

Предавање протонамесника Радослава Радовановића у Сремској Митровици

Предавање протонамесника Радослава Радовановића у Сремској Митровици У Недељу православља, 1. марта 2026. године, после Свете Литургије у Саборном храму Светог Димитрија у Сремској Митровици, протонамесник Радослав Радовановић, у просторијама Српског парохијског дома одржао је предавање са темом „Пут светлости”. У данима Часног поста на путу унутрашњег преиспитивања и духовног уздизања православних верника природно је да се запитамо: како се у нашем времену живи вера? Како човек данас, окружен буком света, може пронаћи пут који води ка Божијем Царству?  – Одговор нам Црква даје не само кроз књиге и проповеди, већ пре свега кроз људе, кроз свете и праведне који су живели међу нама или у нашем времену. Они су као светионици на обали бурног мора. Њихов живот није био без искушења, али је био испуњен светлошћу која показује пут. Недеља православља нас подсећа да истина вере није само у речима, већ у животу. Икона није само слика — она је сведочанство да се Божија благодат може пројавити у човеку, а најлепше иконе Христове у сваком времену јесу свети људи. Када помислимо на наше савременике који су живели јеванђелски, многи се сећају смирености и простоте патријарха Павла. Његов живот није био испуњен величином овога света, већ тихом верношћу Богу. Ходао је пешке, живео скромно и увек подсећао да човек може бити велики само ако је испуњен љубављу и смирењем. Слично сведочанство дају и велики духовници нашег времена, као што су Старац Пајсије Светогорац и Свети Порфирије Кавсокаливит. Они нису освајали свет силом, већ молитвом, љубављу и стрпљењем. Код њих су долазили људи из свих крајева, тражећи реч утехе, савет или само поглед који доноси мир. Многи су сведочили да су у њиховој близини осећали присуство Божије. Шта нас уче такви људи? Пре свега да светост није нешто недостижно и далеко. Светост није резервисана само за давна времена. Она је могућа и данас, у нашим породицама, на нашим улицама, у нашим храмовима. Светитељи нису били људи без слабости, већ људи који су своје срце стално окретали Богу. Такође, уче нас да пут светлости почиње малим корацима, молитвом, праштањем, стрпљењем и добротом. Често мислимо да су велика дела потребна да бисмо угодили Богу, али Свети оци нас уче да је највеће дело — чисто срце. На послетку, они нас подсећају да човек никада није сам на свом путу. Црква је заједница светлости: заједница светих, живих и упокојених, који се моле једни за друге. Када се угледамо на њих, ми заправо идемо за Христом, јер су они свој живот учинили живом иконом Његове љубави. Зато је Недеља православља празник победе не само истине вере, већ и светлости која се пројављује у људском животу. Ако желимо да пронађемо пут ка Божијем царству, погледајмо оне који су тим путем већ ходили. Њихов живот нам тихо говори, пут постоји, светлост постоји и свако од нас може кренути њиме.   Текст: протонамесник Радослав Радовановић