Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Високопреосвећени Митрополит Василије у посети Дечјем селу у Сремској Каменици

Високопреосвећени Митрополит Василије у посети Дечјем селу у Сремској Каменици Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, у пратњи ректора Карловачке богословије, протојереја-ставрофора мр Јована Милановића и свештенства Епархије сремске, посетио је јуче малишане без родитељског старања који бораве у установи за смештај деце и младих, Дечје село „др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици. У Дечјем селу борави око 100 деце, узраста од три до 25 година, смештених у 13 кућица, о којима брине 50 запослених. У част ове сретне пригоде уприличен је адекватан програм у којем су учествовали богослови Карловачке богословије и штићеници ове установе. Дечје село у Сремској Каменици настало је у великој породици СОС Дечјих села. Отворено је 1975. године као стото у свету и прво у Источној Европи. Изграђено је по угледу на друга Дечја села на темељним вредностима СОС Киндердорф организације, као што су одговорност, истрајност и пре свега посвећеност.

Докторска дисертација презвитера Петра Николића на тему: “Историја српског богослужења”

За целокупан богослужбени живот Српске Православне Цркве велику улогу имала је Карловачка митрополија, васпостављена почетком XVIII века на простору Хабзбуршке монархије и духовно неодвојива од Пећке патријаршије. Будући да су српска теологија и богослужење наведене епохе били предмет ранијих научних истраживања, драговољно сам прихватио предлог протојереја–ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића да се темељно и систематски истражи и разоткрије литургијски живот и литургијска теологија XIX века. Овако широко постављен задатак подразумевао је у самом старту консултовање обимне рукописне и штампане грађе у архивским фондовима и збиркама, посебно библиотекама. Напоредо с овим, размотрене су биографије бројних личности из различитих сфера јавног и црквеног живота које су драгоцено знање стечено на европским универзитетима и богослужбено искуство уткали у живу Христову Цркву. Следствено томе, неопходно је било сагледати различите аспекте и феномене веома сложеног историјског, политичког и верског организма Карловачке митрополије. Требало је одговорити на читав низ суштинских питања проистеклих из проблема са којима су се суочавали српски јерарси, ниже свештенство, монаштво и верни народ. Утицај руског и малоруског богословља на српско богослужење, изразито наглашеног у епохи XIX века, подразумевало је његово детаљније разматрање и темељнију анализу. С тим у вези, посебно смо имали у виду богослужбене књиге и непосредни утицај на литургијски живот и црквено школство, кроз њихов континуирани увоз, штампање и прештампавање. Преко Карловачке митрополије он се рефлектовао и на друге црквене области насељене Србима. Посебан изазов представљала је чињеница да су у целости или фрагментално литургијске књиге спорадично преписиване, све до друге половине XIX века. Њихово евидентирање и богословска анализа показаће да су оне у највећој мери преписиване са штампаних руско–малоруских предложака и настале из конкретних  парохијских или манастирских богослужбених потреба. Захваљујући развоју издавачке делатности, умножавању црквене периодике, богословске и савремене литературе, световном и теолошком образовању клира, омогућен је аналитички приступ, правилна процена и свеобухватни одговори на бројна и важна питања из комплексног и вишеслојног литургијског живота и православног богословља Карловачке митрополије XIX века. Резултат вишегодишњег истраживачког рада је докторска дисертација коју сам на Православном богословском факултету у Београду одбранио 5. јула 2022. године, пред комисијом: др Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београд, др Владимир Симић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За настанак дисертације од пресудне важности били су остварени контакти и консултације са бројним личностима. Њихови стручни савети, несебична љубав, помоћ и подршка допринели су њеној коначној форми. Стога, осећаје дубоког поштовања и захвалности изражавам запосленима у Архиву САНУ у Сремским Карловцима, управнику др Жарку Димићу и архиваторима Диани Милиновић и Слађани Ђурић. Потом, запосленима у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске у Новом Саду, службеницима Библиотеке Српске патријаршије у Београду МА Ирини Нешић и протођакону Ненаду Михајловићу, ђакону др Владимиру Радовановићу, управнику Музеја СПЦ, др Љиљани Пузовић у одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, проф. др Злати Бојовић, редовном члану САНУ, протојереју-ставрофору проф. Јовану Петковићу, умировљеном ректору Карловачке богословије, колективу Карловачке гимназије, Основне школе “Јован Дучић” у Петроварадину и Карловачке богословије “Свети Арсеније Сремац”, као и лекторки др Ружици Левушкин. Посебно се захваљујем литургичарима са ПБФ-а, редовном професору др Ненаду Милошевићу који ми је, кроз стручна предавања на основним и менторство на мастер студијама, усадио љубав према богослужењу и подстакао на бављење истраживачким радом. Нарочито сам захвалан Његовом преосвештенству епископу сремском господину Василију, на очинској бризи и духовном подстреку и благословима током свог богословског образовања. Истинску захвалност за стрпљење, подршку и подстрек током докторских студија дугујем својој супрузи Милани и синовима Оливеру и Младену. Најдубљу благодарност дугујем свом ментору протојереју-ставрофору проф. др Владимиру Вукашиновићу који је својом ерудицијом, саветима, разумевањем, стрпљењем и искуством највише допринео коначном уобличавању и садржају тезе.   презвитер Петар Николић О празнику Св. Никодима Српског, г. у Сремским Карловцима

Освећење вртића „Коцкица 2“ у Руми

Освећење вртића „Коцкица 2“ у Руми Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, осветио је, 11. децембра 2024. године, новоизграђени објекат „Коцкица 2“, на позив управе Установе за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ у Руми, на челу са директорицом госпођом Сањом Шимић. Саслуживали су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Епархије сремске, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, протојереј-ставрофор Вујадин Савић, парох при храму Сабора српских Светитеља, јереј Стефан Недић, парох при румском Саборном храму и заменик председника Одбора, као и епархијски протођакон Горан Власац. Ово је важан корак који представља позитиван почетак, надамо се, успешне сарадње између Епархије сремске и Установе за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ из Руме. У вртићима на читавој територији румске општине смештено је око 1900 деце, у целодневном боравку и припремним предшколским групама, заједно са околним селима. У надахнутој архијерејској беседи, Високопреосвећени Митрополит поздравио је  запослене у предшколској установи, указавши им на одговорност и узвишеност њиховог посла и позива, јер нема важнијег задатка од извођења деце на прави животни пут. Благословивши најмлађе житеље општине Рума, истакао је како ће они читавог живота у свом срцу носити љубав и пожртвовање које су примили под овим коровом, као најважнију животну лекцију, а потом су деца извела пригодан програм, у оквиру ког су свом Архијереју и његовој пратњи поклонила цртеж и изрецитовала песму. 

ПРЕДАВАЊЕ УЧИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА У МОРОВИЋУ

ПРЕДАВАЊЕ УЧИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА У МОРОВИЋУ У оквиру семинара ,,Унапређење менталног здравља запослених“, у ОШ „Филип Вишњић“ у Моровићу запосленима ове образовне установе одржано је предавање на задату тему Министарства просвете, ,,О смислу и духовним вредностима“. Српски дом, као заједничка кућа црквеног и просветног беседништва, био је место сабрања овога скупа. Залагањем и трудом вероучитеља, господина Милорада Марковића, дошло је до координације парохије моровићке при храму Рођења Пресвете Богородице и ОШ „Филип Вишњић“ и свих њених подручних јединица, укључујући школе у Вишњићеву и Јамени, на вишем и заиста завидном нивоу. Парох моровићки, јереј Стефан Сремац, одазвао се позиву уважене директорице ове просветне институције, госпође Владице Стојаковић и одржао двочас, остављајући време за мноштво питања публике. Говорећи о Смислу, предавачи су се бавили еклисиологијом, а у оквиру историје Цркве, изнели су своја размишљања о датим и задатим вредностима духовноме човеку. Не искуључујући модернизам, они су беседили о духовном усавршавању модернога човека, који стреми ка Христу, а дефинишући школу као васпитну, али и као образовану институцију, искључили су могућност образовања деце без духовности.   Текст: вероучитељ Милорад Марковић

УПОКОЈИЛА СЕ СЛУШКИЊА БОЖИЈА ЈЕФИМИЈА

УПОКОЈИЛА СЕ СЛУШКИЊА БОЖИЈА ЈЕФИМИЈА Дан након прославе Светог Ваведења, 5. децембра 2024. године, примивши Свете тајне и са вером у васкрсење, уснула је у Господу монахиња Јефимија (Теофанов), сестра монашке обитељи манастира Гргетега. Монахиња Јефимија рођена је 1937. године, у Равном Селу у Бачкој и ступила је у монашко сестринство манастира Гргетега, где је и пострижена у чин мале схиме, 2004. године, од Епископа сремског Василија. Монашко опело и сахрана монахиње Јефимије служиће се у Преображенском скиту у петак, 6. децембра, у 11 часова. Вјечнаја Твоја памјат достоблажена и приснопамјатна сестро наша!! Извор: Управа манастира Гргетега Unregistered RawShooter essentials 2005 1.1.2 bld 14

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИДУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИДУ На празник Светог мученика Платона и Светих мученика Романа и Варула Отрока, 1. децембра 2024. године, у првој недељи Божићног поста, Свету архијерејску Литургију у шидском храму Преноса моштију Светог оца Николаја служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, са свештенством Архијерeјског намесништва шидског. За певницом су појали ученици Карловачке богословије, а црква је била испуњена верним народом, међу којима су били и представници локалне самоуправе, на челу са председником Зораном Семеновићем. Светој Литургији је присуствовао и велики број ђака шидских основних и средњих школа, који су заједно са својим наставницима и професорима приступили Светој тајни Причешћа.   Текст: Управа Парохије храма Преноса моштију Светог оца Николе у Шиду

Традиционални хуманитарни турнир ученика веронауке

Традиционални хуманитарни турнир ученика веронауке Почетак Божићног поста права је прилика да се пружи појачана и додатна брига свом духовном, али и телесном здрављу. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија, ученици који похађају православну веронауку у сремскомитровачким основним и средњим школама, од 27. до 29. новембра 2024. године, у ПСЦ „Пинки“ играли су неколико десетина хуманитарних утакмица малог фудбала. То је била прилика да се прикупљањем средстава помогне рад широког спектра услуга јединствене ШОСО „Радивој Поповић“ у Сремској Митровици и њених ученика. Организатор овог, сада већ, традиционалног турнира, је Одбор за верску наставу Епархије сремске, са тимом вредних вероучитеља нашег града, који су запослени у основним и средњим школама, а волонтерски реализују посебни програм радионица веронауке предшколцима у вртићима ПУ „Пчелица“. У турниру је учествовала 21 екипа ученика основних школа, као и 19 екипа средњошколаца, подстичући и проносећи вечиту латинску крилатицу да је у „здравом телу, здрав и дух“. Велику захвалност Одбор за верску наставу дугује управи Града Сремска Митровица, Градској управи за културу, спорт и младе, управи ПСЦ „Пинки“ и директорима образовних установа нашег града. Пласман – основне школе: ОШ „Слободан Бајић Паја“; ОШ „Јован Поповић“; ОШ „Свети Сава“; Средње школе: Митровачка гимназија – одељење II/С; Медицинска школа „Драгиња Никшић“; Митровачка гимназија – одељење I/1.   Текст: Јереј Стефан Недић, заменик председника Одбора за верску наставу Епархије сремске

ГАСНИ ГЕНЕРАТОР У МАНАСТИРУ ВЕЛИКА РЕМЕТА

ГАСНИ ГЕНЕРАТОР У МАНАСТИРУ ВЕЛИКА РЕМЕТА На први дан Божићног поста, када наша Света Црква прославља Свете мученике Гурија, Самона и Авива, 28. новембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије пустио је у погон најсавременији гасни генератор, који ће манастир Велику Ремету снабдевати гасом, а делом и производити струју за потребе ове монашке обитељи. Том радосном приликом, Високопреосвећени Митрополит Василије одликовао је господина Драгана Јокића орденом Светог Арсенија Сремца, за делатну љубав према Српској Цркви и Епархији сремској, исказивану током скоро четири деценије његовог рада, док је осталим добротворима овог великог пројекта поделио архијерејске грамате.

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПЕТКОВИЦИ

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПЕТКОВИЦИ На дан када наша Света Црква прославља Светог Јована Златоустог и уочи молитвене успомене на Светог апостола Филипа и Светог Григорија Паламу, 26. новембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је вечерње са петохлебницом у манастиру Петковици. У наставку богослужења, Високопреосвећени Митрополит је у чин мале схиме замонашио овдашњу искушеницу Винку, наденувши јој име Пелагија, а затим је окупљеном сестринству упутио очинске речи о спасоносном монашком подвигу.

УПОКОЈИЛА СЕ СЛУШКИЊА БОЖИЈА МЕЛАНИЈA

УПОКОЈИЛА СЕ СЛУШКИЊА БОЖИЈА МЕЛАНИЈA У навечерјe празника Светог апостола Матеја, примивши Свете Тајне и са вером у васкрсење, уснула је у Господу монахиња Меланија (Николић), сестра и ктитор Спасопреображенског скита манастира Гргетега. Монахиња Меланија рођена је 1937. године у сремском селу Сибачу и ступила је у сестринство манастира Гргетега, где је пострижена у чин мале схиме, 2002. године, од Епископа сремског Василија. Монашко опело и сахрана монахиње Меланије служиће се у Преображенском скиту у суботу, 30. новембра, у 11 часова. Памјат вјечнују будет праведник! Управа манастира Гргетега