Огледи из прошлости Цркве (2), др Борис Фајфрић
ПРЕДГОВОР ,,Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, Онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи“ (1. Кор. 13, 1). Протонамесник др Борис Фајфрић, сумира свој истраживачки рад посвећен прошлости Цркве другом књигом огледа, које је у одређеном временском периоду, објављивао у стручним научним листовима. Сваки оглед је засебна целина, али када се прочита цела књига уочава се хронолошки низ, јер се нижу догађаји који се везују за почетке хришћанства, а завршавају се у савременом добу, тачније у двадесетом веку. Ова књига огледа, уваженог аутора, може послужити широкој читалачкој публици да се упозна са начином организације ранохришћанске црквене организације у Сирмијуму, да спозна какав је био монашки живот на Синају у периоду од 4. до 6. века. Сликовито су описана сва искушења оних који су се заветовали монашком животу у манастирима и у пустињском битисању. Занимљиви огледи су посвећени развоју и основним карактеристикама хришћанског богослужења, црквеној музици и појању. Истакнута су одређена правила које је ваљало поштовати и којих се морало придржавати када је реч о црквеном певању. Света Гора у хришћанском, посебно православном свету, увек је будила интересовање код верника, али и код оних који се баве изучавањем прошлости овог светилишта. Аутор ових огледа упознаје читаоце са постанком, опстанком и гашењем бенедиктинског манастира Амалфиона на овом светом месту који је постојао од 10. до 18. века. Списатељ се бави друштвеним условима који су чинили да овај сакрални објекат толико постоји и какви су односи били са православним светињама, а међу њима са односом са нашим Хиландаром. Шира читалачка публика ће бити упозната са настанцима, деловањем, сличностима и разликама у верском учењу, богослужењима и обичајима у Јерменској, Сиријско – јаковитској, Етиопској и Коптској цркви, али из погледа познатог црвеног историчара Викентија Фрадинског, који је предавао на Православном богословском факултету у Београду. Већи број огледа посвећен је развоју, проблемима, обичајима Српске православне цркве. Истакнута је улога Светог Саве као родоначелника наше Цркве. Није био лак пут којим је ходио наш светитељ да би Српска црква постала аутокефална, као ни рад на очувању православне вере у Рашкој и мисионарски пут након добијања аутокефалности. Требало се изборити и против латинског утицаја, појавом богумила, чинити све да се одређена народна веровања усагласе са црквеним канонима. Често постоје различита тумачења одрећених историјских збивања. Најчешће се сукобљавају веровања потекла у народу (митови и легенде) и утврђене историјске чињенице. Аутор се бави овим питањима посебно када је реч о улози Вука Бранковића у Боју на Косову и касније, ценећи, пре свега историјске изворе. Сва историјска збивања након Косовског боја теме су огледа који се баве владавином и сукобима Бранковића и Лазаревића (Ђурђа и Стефана), турским и угарским утицајима на српски двор, везе са ове две династије, улогама појединих чланова ових породица у друштвеним, посебно историјским приликама у Србији тога времена. Аутор истиче улогу сремских Бранковића у очувању духа Православља на територијама на којима су духовно деловали. Просветним радницима ће бити посебно интересантно огледи посвећени организовању рада и живота у Монашкој школи у манастиру Хопово. У школи су била детаљно прописана правила којих су се полазници морали придржавати. Наставни програми су били богати општеобразовним, духовним и предметима којима се афирмише практичан (економичан) рад. Утврђена су правила како се руководи школама, како се изводи настава и полажу испити, како се користи слободно време и школска библиотека, време богослужења, међусобни односи млађих и старијих, и друга правила и обавезе. Аутор ове књиге дарује читаоцима садржајан животопис епископа бачког Иринеја Ћирића. Животопис истиче улогу овог духовног пастира у сложеним историјским и геополитичким приликама, мисионарском раду и приликама у току Другог светског рата и у послератном периоду када је било покушаја да се стварају нове цркве на основу некаквих политичких директива како би се смањио утицај СПЦ. Таквих покушаја је било и када је реч о Руској православној цркви. Одређени текстови су посвећени и односима Српске и Руске цркве. Постојале су, после Другог светског рата узајамне посете и размене искустава. Аутор износи одређене чињенице из тог времена, које се односе на узајамне посете, а које нису биле познате тадашњој јавности. Послератни период није био лак за деловање СПЦ. Цркви су одузимана имања и објекти, а прославе црквених празника нису ни близу добијале значај који припада традицији Српске цркве. И у тим сложеним временима црквени великодостојници су се борили да се очува традиција и дух Православља. Аутор предочава одређена документа и посланице којима се сведоче напори да Православље мора да опстане и да чиста вера чува биће од зла. Црквени обичаји и празници уткани су у народну традицију. Списатељ детаљно описује све одлике старозаветних, новозаветних и ранохришћанских обичаја. За сваки празник и обичај наводи се порекло, начин обележавања, веза са Црквом и народним обичајима. Ово поглавље побудиће интересовање свих верника и оних који желе да сазнају много тога што се није знало, а везано је за ваљано и правилно обележавање празника и крсних слава. На крају сваког огледа аутор се позива на бројне изворе и литературу што показује систематичност којом се водио пишући ово интересантно дело, које у појединим деловима може да припадне уџбеничкој литератури. Стил на који аутор пише близак је сваком читаоцу без обзира да ли је верник или само заинтересован за проучавање црквене историографије. Зато га треба препоручити широј читалачкој публици и поштоваоцима истраживачког рада, а који се односи на црквену историју. проф. Душан Лукић
Празник Светог Стефана Српског (Слепог) у Купинову
Празник Светог Стефана Српског (Слепог) у Купинову Празник Светог Стефана Српског (Слепог) и Светог апостола Јакова свечано и светолитургијски је прослављен 22. октобра 2024. године, у Купинову. У манастиру Свете мати Ангелине Српске у Купинову новопостављени парох купински – јереј Гвозден Милановић у духовној радости дочекао је пристигло свештенство и верни народ. Светом Литургијом, са почетком у 9 часова, началствовао је архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић, парох пећиначки. Саслуживали су му протојереј–ставрофор Данило Стегњајић, парох у пензији, протојереј–ставрофор Милорад Симић, парох у пензији, протојереј–ставрофор Жељко Кретић, парох у Шимановцима, протојереј Мићо Ристић, парох у Доњем Товарнику, јереј Милан Главашевић, парох у Попинцима и Сибачу, јереј Слободан Мицић, парох у Обрежу, јереј Божидар Васић, парох у Огару, јереј Марко Јелисавац, парох у Прхову и Сремским Михаљевцима и јереј Гвозден Милановић, новопостављени парох у Купинову. Лепоти светог богослужења умилним појање допринели су протојереј Александар Урумовић, парох у Ашањи, вероучитељи Архијерејског намесништва пећиначког – господа Марко Палежевић и Марко Ракић, купински појци и сав верни народ. Међу присутнима били су и црквени одборници на челу са председником, господином Зораном Пекићем и претходним председником црквене општине, господином Илијом Маријаном, председник општине Пећинци господин Синиша Ђокић, као и представнице Удружења жена „Света мајка Ангелина“ из Купинова. При крају Свете Литургије освештани су славски дарови и нове свештеничке одежде Архијерејског намесништва пећиначког – дар Општине Пећинци целокупном свештенству овог намесништва. По завршетку Свете Литургије, присутнима се обратио архијерејски намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, надахнутом беседом о Светим Бранковићима и благослову и великом значају манастира Свете мајке Ангелине, у ком се и око њега сабирају хришћани. Такође, архијерејски намесник је заблагодарио Општини Пећинци и председнику општине Пећинци, господину Синиши Ђокићу на дарованим одеждама, а потом је представио присутнима новопостављеног пароха купинског, јереја Гвоздена Милановића и његову попадију и објавио да ће по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија празник Светог Стефана Српског убудуће бити слава Архијерејског намесништва пећиначког. Трпеза љубави служена је у новом ловачком дому у Купинову. Текст: јереј Слободан Мицић, парох обрешки
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У недељу, 20. октобра 2024. године, када наша Света Црква молитвено слави успомену на Свете мученике Сергија и Вакха, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Драгиша Стефановић, архијерејски намесник први шабачки, протојереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора, јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма, протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суда и ђакон Марко Стефановић из сремскокарловачког Саборног храма. Лепоти богослужења и веома химничној, свечаној атмосфери током приношења Евхаристијске жртве допринело је појање хора Светог Јована Богослова из шабачког Саборног храма, где наступају и три крстоносна протојереја, Драган Петровић, Војислав Петровић и Тома Лукић.
СЛАВА СВЕШТЕНСТВА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ
СЛАВА СВЕШТЕНСТВА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ Свештенство и верни народ Православног архијерејског намесништва шидског прославили су, 17. октобра 2024. лета Господњег, своје небеске покровитеље, Свете Стефана и Јелену (у монаштву Јелисавету) Штиљановић, по предању препознате за последње носиоце и чуваре српске државотворне идеје тога времена (средина 16. века). Домаћин овогодишње славе била је Српска православна Црквена општина у Моровићу, престоном месту деспота Стефана Штиљановића, на челу са својим парохијским свештеником, јерејем Стефаном Сремцем. Прослава ових великих угодника Божијих нашега рода почела је у навечерје њиховог празника, 16. новембра, у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу, вршењем Свете тајне Јелеосвећења, коју су служили: протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, православни архијерејски намесник шидски, протојереј Бојан Цветковић, парох беркасовачки, јереј Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки, јереј Гостимир Душанић, парох илиначки, јереј Дамјан Јеринић, парох у Бингули, јереј Мирослав Торбица, парох јаменачки, јереј Лазар Павић, парох адашевачки и ђакон при храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Ердевику, Бранислав Ристић. На Јелеосвећењу учешће је узело мноштво верног народа, који су, дубоко свесни значења и важности ове Свете тајне, дошли да се помоле за здравље, како своје, тако и својих најближих, са надом да ће Господ, посредством Светих Штиљановића, услишити њихове молбе. По завршетку богослужења, богонадахнуту беседу о самом чину Свете тајне Јелеосвећења, као и о животу Светог Стефана и Свете Јелене Штиљановић, произнео је јереј Лазар Павић, парох у Адашевцима, након чега је у „Српском Дому“ приређена трпеза љубави.На сам дан празновања Светих Штиљановића, 17. октобра, у моровићком храму служена је Света Литургија. Сабрањем је началствовао православни архијерејски намесник шидски, протојереј-ставрофор Радомир Мишић. Високопречасном проти Радомиру су, у приношењу евхаристијске жртве, саслуживали: протојереј-ставрофор Милорад Душанић, умировљени парох моровићки, као и јереји Бранислав Лукић, парох у Бачинцима и Гибарцу, Гостимир Душанић, парох илиначки, Горан Душанић, парох жарковачки, Мирослав Торбица, парох јаменачки и Лазар Павић, парох адашевачки, који су и сами пореклом из Моровића и који су своје духовно узрастање започели управо под сводовима Богородичиног храма у свом родном месту. За појање на Светој Литургији били су задужени вероучитељи Шидског намесништва и ученици ОШ „Филип Вишњић“ у Моровићу, које је за то припремио њихов катихета, господин Милорад Марковић. Поред верног народа, молитвено учешће на Светој Евхаристији узели су и остали свештеници Православног архијерејског намесништва шидског, представници Општине Шид, на челу са председником Општине, господином Зораном Семеновићем, као и директорка, наставно особље и ученици основне школе у Моровићу. За време причастена, беседу о данашњем празнику изнео је протојереј Никола Гвозденовић, парох у Товарнику и Шидским Бановцима, још једном подсетивши све на величину и значај Светих деспота Штиљановића. По завршетку Свете Литургије, сабраном народу се обратио високопречасни прота Радомир Мишић, заблагодаривши свима који су узели учешће на данашњем светом сабрању, а нарочито ученицима који су својим појањем допринели да празнично богослужење буде још лепше и торжественије. Након тога учињен је литијски вход до Крста у порти храма, где извршен обред благосиљања славских дарова, које је за ову годину са својом породицом припремио домаћин славе, јереј Стефан Сремац. Након богослужбеног дела, за свештенство и сав сабрани верни народ у просторијама „Српског Дома“ уприличена је трпеза љубави, припремљена приљежношћу надлежног пароха, оца Стефана, као и чланова Црквеног одбора парохије у Моровићу. Текст: Ненад Србљанин
Патријарх Порфирије у Карловачкој богословији: Свако наше дело треба да буде молитва
Патријарх Порфирије у Карловачкој богословији: Свако наше дело треба да буде молитва Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету Литургију на празник Светог Стефана и Преподобне Јелисавете Штиљановић, у капели посвећеној Светом Арсенију Сремцу, II Архиепископу српском у Карловачкој богословији. Пре Литургије, Патријарх Порфирије освештао је капелу која је обновљена поводом великог јубилеја ове школе – 230 година постојања. Светој Литургији молитвено су присуствовали Митрополити: сремски Василије и средњезападноамерички Лонгин, професори и ученици Богословије. Патријарх српски у беседи је рекао да богословља нема без молитве, јер молитва је општење, заједничарење са Христом, са Оним који зна Бога и који нам открива Бога. Молитва не само као упућивање речи у висине Божије, него молитва као потпуни цео живот, молитва као живот по Јеванђељу, молитва у којој је све што чинимо у славу Божију, молитва која је све што јесмо у славу Божију, молитва која је другим речима богословље. Читав живот наш треба да постане молитва. Сваки човек, независно од тога да ли је свештено лице или није треба да буде молитвеник. Сваки човек је позван да буде богослов. То јест, све оно чиме се бавимо, било да смо учитељи, било да смо лекари, инжењери, уметници, било чиме да се бавимо и било шта да смо, свако наше дело треба да буде молитва, то јест богослужење, то јест света Литургија. Кад није тако, онда је без смисла, то јест кад није у славу Божију. Стицање имања треба да буде молитва, градитељство треба да буде молитва, треба да буде у славу Божију, да буде у складу са заповестима Божијим, где у корену и темељу стоји двоједина заповест о љубави – Воли Бога читавим својим бићем и ближњега свога као самога себе. Сви смо позвани да будемо богослови, и то животом. Наравно да је неопходно, потребно и важно да имамо знања и информације, да знамо да произнесемо оно у шта верујемо, али све то ако није утемељено на животу који је богослужење, који је молитва, може да буде погубно, погрешно и пропаст за оног који поседује знања, имања, славу и лепоту и било шта што је од овога света уколико није утемељен у молитви, уколико му корен није молитва, богослужење, то јест уколико то што имамо, што јесмо, што говоримо, не чинимо у славу Божију, нагласио је Његова Светост. Добротвори обнове капеле Светог Арсенија су: протојереј Зоран Пајкановић, господа Винко Вујасин, Зоран Лемић, Вица Зељковић, Младен Милановић и Стефан Крнета, као и црквене општине из Швајцарске. Вест преузета са: тв храм
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАЛОЈ РЕМЕТИ
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАЛОЈ РЕМЕТИ На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2024. године, у манастиру Мала Ремета служена је Света архијерејска Литургија, чиме је прослављена слава ове монашке обитељи. Свету Литургију служили су Њихова Високопреосвештенства Архиепископ вроцлавско-шћећенски Господин Георгије и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење монаштва и свештенства из Српске, Руске и Пољске Цркве. Торжеству Евхаристијског славља допринело је појање карловачких богослова, заједно са њиховим професорима, Јованом Стојановићем и Иваном Неђићем. На крају богослужења, Високопреосвећени Митрополит Василије поклонио је панагију Архиепископу Георгију, док је монашку обитељ даривао иконом Покрова Пресвете Богородице. По освећењу славских дарова, трудом архимандрита Нифонта и сестринства Мале Ремете, за све присутне уприличена је трпеза љубави.
КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА У ИНЂИЈИ ПРОСЛАВИЛО СВОЈУ СЛАВУ
КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА У ИНЂИЈИ ПРОСЛАВИЛО СВОЈУ СЛАВУ У навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, 13. октобра 2024. године, у храму Светог великомученика Георгија у Инђији служено је празнично вечерње са петохлебницом. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја Слободана Вујасиновића, архијерејског намесника сремскокарловачког, оца Предрага Докића, војног свештеника из Батајнице и епархијског протођакона Горана Власца. Након вечерњег богослужења, Високопреосвећени Митрополит Василије осветио је славске дарове које су припремиле чланице Кола српских сестара из Инђије. У својој архипастирској поуци, Високопреосвећени Митрополит Василије честитао је славу Колу српских сестара и пожелео им да још дуги низ година, у срећи и здрављу чине добра дела, као и да их Пресвета Богомајка штити својим покровом.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На 16. недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Григорија и Светог Михаила Кијевског, 13. октобра 2024. године, служена је Света архијерејска Литургија у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Свету архијерејску Литургију су служили Њихова Високопреосвештенства Митрополит Китроса, Катеринија и Платамона Господин Георгије и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење свештенства из наше и других помесних Цркава. У својој архипастирској беседи, Високопреосвећени Митрополит Василије подсетио је сабрани верни народ на значај великог јубилеја који ове године прославља Богословија Светог Арсенија, а потом се захвалио високом госту из Јеладске Цркве за сву љубав традиционално указивану српским ученицима у његовој Митрополији. Као израз поштовања и благодарности, Високопреосвећени Митрополит Василије је уваженом госту, на крају Литургије поклонио владичанске инсигније, а по завршеном Евхаристијском слављу, у трпезарији Богословије Светог Арсенија уприличена је трпеза љубави.
Међународна научна конференција у Сремским Карловцима
Међународна научна конференција у Сремским Карловцима У свечаној сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, 11. октобра 2024. године, организована је Међународна научна конференција под називом „Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије“. Овај скуп је свечано отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, захваливши се организаторима на уложеном труду и истакавши како је Карловачка богословије била „место најлепшег и најчистијег богословља, на ком се српски писало, говорило, и мислило“. У име Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, учесницима конференције обратио се Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Иларион, а потом је своју беседу изговорио Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански Господин Фотије, наглашавајући значај Сремских Карловаца као центра српске духовности и образовања. Публици су се, између осталих, овом приликом обратили и председник Матице српске проф. др Драган Станић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, директор Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ Виктор Москвин, Његово Високопреосвештенство Митрополит Китроса, Катеринија и Платамона Господин Георгије из Грчке Православне Цркве, пpоф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и други еминентни стручњаци из Србије и иностранства, који су излагали теме из богословља, историје и теологије.
СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНА СВЕТОСАВСКОЈ ДЕЦИ
СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНА СВЕТОСАВСКОЈ ДЕЦИ На празник Светог мученика Калистрата, 10. октобра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије поделио је патике свој деци, од првог до четвртог разреда, ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ у Купинову. Наиме, реч је о акцији поделе дарова и помоћи, која обухвата сву децу поменутог узраста на територији Архијерејског намесништва пећиначког, а коју је донирала фондација „Осмех на дар“, на молбу Светосавске омладинске заједнице Архијерејског намесништва пећиначког. Окупивши се у просторијама Основне школе у средњовековном престоном граду Купинику, деца овог места су добила дарове из руке Високопреосвећеног Митрополита, изражавајући радост и задовољство. Овај догађај је започео молитвом, а потом су ђаци са свима окупљенима запевали химну своме оцу и заштитнику, Светитељу Сави. После овако достојанственог увода, окупљенима се, са топлим поздравом добродошлице и захвалности, обратила директорка ове установе, госпођа Биљана Радисављевић. Испред Светосавске омладинске заједнице Архијерејског намесништва пећиначког, окупљене је поздравила госпођица Вања Петковић. Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, истакао је важност бриге о другима, похваливши дело светосавских омладинаца, које може да служи за узор и пример како свагда љубав према Богу треба потврђивати љубављу према ближњима. На крају свечаности, деца су, заједно са вероучитељима, у знак захвалности на овом делу љубави, отпевала песму „Ми смо деца Неба“, којом су испратила свог Митрополита. Сведочећи богољубиво човекољубље својим заједничким трудом и залагањем, ову племениту идеју поделе дарова млађим основцима намесништва, на челу са својим Митрополитом, Високопреосвећеним Господином Василијем, у дело су заједничким снагама преточили чланови Светосавске омладинске заједнице Архијерејског намесништва пећиначког, архијерејски намесник, протојереј Бојан Мијановић са свештенством и вероучитељима, а све уз свесрдну помоћ и подршку локалне самоуправе, те директора и учитеља Основних школа на територији овог намесништва. Текст: јереј Божидар Васић, парох огарски
