Епископ сремски обишао радове на Епархијском центру при храму Вазнесења Господњег у Руми

Епископ сремски обишао радове на Епархијском центру при храму Вазнесења Господњег у Руми Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, у пратњи протојереја-ставрофора Мирослава Јосимовића и јереја Ђорђа Санчанина, 21. маја 2024. године, обишао је радове на будућем Епархијском центру Епархије сремске при храму Вазнесења Господњег у Руми, о чијем се извођењу, по његовом архијерејском благослову, брине јереј Ђорђе Санчанин, парох румски. Мајстори ангажовани на овом послу завршили су кровопокривачке и извели комплетне водоинсталатерске и електроинсталатерске радове, као и грејање, док се започиње постављање кошуљице и спољашње изолације. Пре тога, Преосвећени Владика, у присуству горе поменутих свештеника, обишао је и завршне радове на епархијском објекту у Главној улици у Руми, које надзире, такође по архипастирском благослову, протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, парох манђелошки.

ПРАЗНИК СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРАЗНИК СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На дан када наша света Црква прославља празник Светих Кирила и Методија, у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима служена је Света Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Василије Черепко, старешина храма Свете браће Кирила и Методија у Прагу (Православна Црква чешких земаља и Словачке), уз саслужење јереја Бојана Нинковића, секретара Епархијског управног одбора Епархије сремске, јереја Станка Лакетића, старешине сремскокарловачког Катедралног храма и професора у Богословији Светог Арсенија и епархијског протођакона Горана Власца, секретара Црквеног суда. Светој Литургији је молитвено присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. На крају богослужења, крстоносни протојереј Черепко поздравио је Преосвећеног Владику Василија, као и све сабране у Саборном храму, а потом му и поклонио икону Светих новомученика чешких, који су пострадали од нациста током Другог светског рата. Данашњи празник је тесно везан за дугу традицију Богом спасаване Епархије сремске, како је, још пре више деценија, забележио блаженопочивши сремски епископ др Андреј (Фрушић): „Сирмијум је цветао као митрополија у Источно-римском царству, све до 582. године, док га нису срушили Авари. Тада је све престало, а успомена на Сирмијум остала је само у званичној титули Светог Методија, учитеља словенског“. Наиме, постоји теорија по којој је Свети Методије, пре 880. године, постављен за епископа сирмијског, што се закључује на основу познатог податка да му је поверена „столица Светог Андроника“, који је по предању био архипастир овог подручја и под чијом су се јурисдикцијом налазили Панонија, Београд, као и ондашња Србија кнеза Мутимира.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У БАЧИНЦИМА

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У БАЧИНЦИМА У среду, 22. маја 2024. године Господње, парохија у Бачинцима прославила је своју храмовну славу, празник Преноса моштију Светог oца Николаја. Свету Литургију служили су: протојереј-ставрофор Ђорђе З. Марић, парох шидски, који је началствовао светим сабрањем, протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох илочки, протојереј Ратко Нонковић, парох вашички, протојереј Бојан Цветковић, парох беркасовачки, протонамесник Саво Симић и јереј Дамјан Јеринић, парох бингулски. Богослужењу је молитвено присуствовао протојереј-ставрофор Пантелија Павловић, умировљени парох сремскомитровачки, док је као гост био присутан гркокатолички свештеник у Бачинцима, отац Дарко Рац. За певницом су појали господин Лука Грујичић, мастер теолог, господин Драган Тадић и госпођа Слађана Барбара. По завршетку Свете Литургије, извршен је литијски опход око храма, након чега су освештани славски дарови и пререзани славски колачи, које су принели овогодишњи кумови славе, Миленко Тубић и Драган Милинковић, заједно са својим породицама. По освештању славских дарова, пригодну беседу о празнику Преноса моштију Светог oца Николаја одржао је протојереј-ставрофор Ђорђе З. Марић. Након богослужења, за сав верни народ приређена је трпеза љубави, око које су се потрудили овогодишњи кумови славе и надлежни парох у Бачинцима, јереј Бранислав Лукић. Текст: вероучитељ Ненад Србљанин Фотографије: јереј Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки

Духовно вече на тему – Проблем расејаности и значај пажње у духовном животу

Духовно вече на тему – Проблем расејаности и значај пажње у духовном животу.

Поклоничко путовање парохијана храма Вазнесења Господњег из Руме

Поклоничко путовање парохијана храма Вазнесења Господњег из Руме По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Сремског Господина Василија, парохијани Храма Вазнесења Господњег из Руме, на челу са протојерејем Драганом Арсеновићем, пошли су на једнодневно поклоничко путовање светињама Темишварске епархије, српским манастирима Светог Ђорђа и Бездину, као и нашој цркви у Араду, 19. маја 2024. године. Прво смо посетили манастир Светог Ђорђа, средњовековни манастир и задужбину светородне династије Бранковића. Срдачно нас је дочекао сабрат ове светиње отац Јаков и потом нас је упознао са историјом и значајем манастира за Србе на тим просторима. Поклонили смо се моштима Светог Ђорђа и веригама којима је, по предању, био окован. Обишли смо и музеј, у оквиру манастира, који је посвећен знаменитом архимандриту Павлу Кенгелцу. У Араду смо посетили храм Светих апостола Петра и Павла, познатијем као Српска црква, задужбину Јована Текелије, прадеде чувеног Саве Текелије. Протојереј-ставрофор Огњен Плавшић, старешина овог храма, такође нас је срдачно дочекао, као своје сународнике из матице. Захваливши се свом љубазном домаћину продужили смо пут до манастира Бездина, наше крајње одреднице овог ходочашћа, где нас је дочекао отац Иларион. Поклонили смо се моштима Светог Кирила Цветковића, који је пострадао бранећи православну веру. У манастиру смо боравили неко време, захваљујући нашем љубазном домаћину, који нас је испратио речима да опет поново дођемо у ову древну светињу нашег народа. Благодарни Богу на овом дару, као и нашем Архијереју на благослову, а радосни што смо се сусрели са нашим сународницима у једној страној, мада православној земљи, пошли смо назад за Србију.   Текст и фотографије: Јелена Арсеновић

Поклоничко путовање запослених из градске управе у Сремској Митровици

Поклоничко путовање запослених из градске управе у Сремској Митровици Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Одбор за верску наставу Епархије сремске за запослене у Градској кући у Сремској Митровици и градским управама организовао је поклоничко путовање у манастире Епархије милешевске и Митрополије црногорско- приморске. Љубазни домаћини у овим светињама били су и више него радосни што се спона између Епархије сремске и ове две дијецезе негује већ дуги низ година. Осамдесеторо запослених поклонило се манастиру Морачи, задужбини Стефана Вукана, а затим Светом Симеону у Дајбабама. Саборни храм Христовог Васкрсења био је незаобилазно свето место, на ком смо се присетили живота, рада и просвете митрополија Амфилохија и његове љубави према сваком човеку. Посебан благослов Светог Арсенија Сремца и посебну љубав између Срема и Црнче, осетили смо у манастиру Ждребаонику, где почивају нетљене мошти Светитеља. Тако окрепљени, стигли смо у поподневним часовима на бденијску службу у манастир Острог и на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.  Сутрадан, по савршеној Светој Литургији у Острогу, поклоници су се радовали у загрљају Светог Григорија куманичког у манастиру Куманици и Белог анђела у манастиру Милешева, где је игуманија мати Аквилина са протом Николом Перковићем, припремила обилно послужење, а по благослову Епископа милешевског господина Атанасија. Традиција која је успостављена да за запослене у јавним установама Одбор организује поклоњење светињама широм наше Цркве, биће настављена и у наредним годинама.   ђакон Стефан Недић, заменик председника Одбора за верску наставу Епархије сремске

Дар Архива Војводине фрушкогорским манастирима

Дар Архива Војводине фрушкогорским манастирима По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Архив Војводине у Новом Саду поклонио је библиотекама фрушкогорских манастира више од 200 наслова, које је у претходном периоду издала ова угледна институција. Треће недеље маја 2024. године, господин Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, са својим сарадницима, обишао је Раваницу у Врднику, Малу Ремету и Световаведењски манастир у Сремским Карловцима, где је настојатељима ових монашких обитељи, архимандриту др Клеопи, јеромонаху Лазару и монахињи Февронији, предао вредан дар. Господин директор Кузмановић, овом приликом посебно наглашава како 200 издања поклоњених манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима представљају основу на којој ће изнићи библиотека васпостављене монашке обитељи у изградњи, као и да се нада да ће у наредним недељама успети да преда поменута издања свим манастирима у Богом чуваној Епархији сремској.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ САВИНЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ САВИНЦУ У недељу, 19. маја, када наша света Црква празнује Пренос моштију Светог Саве Српског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење монаштва из Епархија сремске и жичке, служио је Свету архијерејску Литургију у фрушкогорском манастиру Савинцу. Након Евхаристијског славља, Његово Преосвештенство је осветио славске дарове, које су спремили кумови овогодишње манастирске славе, а потом је, трудом настојатељице ове монашке обитељи, уприличена славска трпеза љубави. Веома се мало зна о остацима средњовековног храма, у близини Лединаца. Постоје претпоставке да је реч о средњовековним манастиру Светог Саве или да је реч о цркви посвећеној Светом Георгију или Светом Прокопију. Преосвећени Владика Василије прогласио је средњовековну светињу за манастир Светог Саве и тако започео њену обнову, 2017. године. Од како је за настојатељицу васпостављене обитељи постављена монахиња Теодора Батинић, у оквиру овог манастира редовно се обављају сва типиком прописана богослужења.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у 2024. години, уместо првобитно најављеног свечаног отварања у Великој лаври Пећкој Патријаршији, – историјском, осмовековном седишту Архиепископâ и Патријараха српских, – услед понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију и архијерејима Српске Православне Цркве забране и онемогуће улазак на територију Косова и Метохије, отпочело је саборном архијерејском Литургијом и призивом Светога Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у уторак, 14. маја 2024. године. Литургијским сабрањем је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, уз саслужење присутних архијереја Српске Цркве из отаџбине и расејања, као и свих викарних архијереја. Истог дана, у крипти Спомен-храма Светог Саве, под сводовима параклиса посвећеног косовском мученику Кнезу Лазару, под председништвом Његове Светости и уз учешће епархијских архијереја Српске Православне Цркве изузев Епископа канадског Митрофана, одсутног из здравствених разлога, Сабор је отпочео са радом. На почетку прве радне седнице, Његова Светост Патријарх се обратио присутним епископима поздравним словом, пуним васкршње радости, али уједно и у контексту непријатних догађаја од претходног дана. Овим поводом, већ са свог првог заседања, Сабор је издао саопштење, апелујући на све међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Сабор сматра да питање Косова и Метохије представља најважније питање о којем је Сабор расправљао јер је наша Црква са својим народом на мученичком Косову и Метохији годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности. Стога и овом приликом дајемо подршку Епархији рашко-призренској, која, заједно са ставропигијалним патријаршијским манастиром у Пећи, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку. Са највећом забринутошћу констатујемо да данас косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва. Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору.   Иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, ми не можемо да равнодушно посматрамо све тежи развој догађајâ и с правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу. У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести. У истом духу настављен је рад и наредног дана заседања Сабора, када је посебна пажња посвећена теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима. Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су ”жалац у телу” наше Цркве. Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него и за извршитеље геноцида. На Сабору су саслушани и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода, епархијских архијереја, Великог црквеног суда, Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у току претходне године. Сабор је са очинском пажњом и бригом разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству. У том духу, формиране су четири нове епархије у Европи. Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове Светости епископ јегарски Нектарије. Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки  Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј. Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД. Сабор је, исто тако, одобрио нови статут Епархије диселдорфске и немачке. Сабор је, даље, сагледао пастирске и мисијске потребе и размотрио предлоге једног броја архијереја за избор и додељивање викарних епископа њиховим епархијама. Тим поводом Сабор је изабрао четири нова епископа: за викарне епископе Његове Светости изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички, и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски; за викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски; најзад, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички. Сабор се бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја. Посебну пажњу Сабор је посветио анализи стања и проблемâ црквене просвете, размотривши положај српских православних богословија, планове и програме истих, и начине и могућности њиховог унапређења. У ту сврху формирана је посебна саборска комисија. Овом приликом су за ректоре богословија Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу, и Светог Петра Цетињског на Цетињу изабрани досадашњи вршиоци дужности ректора ових школа: протојереј Дејан Крстић за ректора нишке и протојереј Благоје Рајковић за ректора цетињске богословије. Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини. Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са речи о правди пређу на конкретна дела правде, милосрђа и миротворства.

ВЕЛИКИ КОНЦЕРТ У ЧАСТ 230 ГОДИНА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ АРСЕНИЈА

Српска православна богословија Светог Арсенија из Сремских Карловаца организује, велики концерт хорске музике, поводом јубилеја – 230 година од оснивања. Концерт ће извести хор Карловачке богословије са гостима у новосадској Синагоги, у петак, 17. маја, у 19 часова.