Света архијерејска Литругија у Доњој цркви у Сремским Карловцима

Света архијерејска Литругија у Доњој цркви у Сремским Карловцима На 34. недељу по Духовима, када наша света Црква прославља Преподобне Павла Тивејског, Јована Колибара и Гаврила Лесновског, 28. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, протојереј-ставрофор Чедомир Грујић, умировљени парох из Епархије банатске, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске, јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, јереј Ђорђе Милидраг, професор у Карловачкој богословији, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон Марко Стефановић из Сремских Карловаца. Непосредно пре Свете Литургије, Његово Преосвештенство је осветио обновљени иконостас у храму Светих апостола Петра и Павла. Резбарија неокласицистичког иконостаса из Доње цркве представља рад Марка Вујатовића из 1825. године. Слике у олтару настале су после 1720. године и дело су непознатог мајстора. Фреске на своду, пандантифима и иконе на иконостасу сликао је Димитрије Братоглић, у периоду од 1828 до 1831. године. У току Евхаристијског славља, на малом входу, Преосвећени Владика Василије одликовао је протојерејским чином Петра Николића, доктора теологије и вероучитеља у Карловачкој гимназији, а у својој архипастирској беседи изразио је своју особиту радост што Карловчани поново имају прилике да иконостас Доње цркве виде у његовој блиставој лепоти, пре свега захваљујући труду и ревности старешине овог храма, протојереја Слободана Вујасиновића, архијерејског намесника сремскокарловачког.

Информативна служба Српске Православне Цркве на друштвеној мрежи X

Информативна служба Српске Православне Цркве на друштвеној мрежи X Позваћу у помоћ и речи самог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт 10 27). Данас су друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју. Инспирисани горенаведеном поруком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а одговарајући на изразито интересовање верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, Информативна служба Српске Православне Цркве обавештава јавност да је на друштвеној мрежи X отворила свој званични налог под корисничким именом @Infosluzbaspc на линку https://twitter.com/Infosluzbaspc.

Чудотворна икона у петроварадинском храму Покрова Пресвете Богородице

Чудотворна икона у петроварадинском храму Покрова Пресвете Богородице Дан пре празника Светог Саве, првог Архиепископа српског, 26. јануара 2024. године, у храм Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину донешена је мироточива икона Пресвете Богородице Умекшање злих срца, или још познатија под називом Богородица Седмистрелнаја. Уз велики напор старешине овог петроварадинског храма, јереја Бранислава Керечког, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, ова велика руска светиња је, из Београда, данас, у преподневним сатима, стигла на целивање и утеху верницима петроварадинске парохијске заједнице. Петроварадинци су поменуту светињу дочекали онако како то Царица Небеска заслужује, уз бело платно, посуто латицама мирисних ружа, али и сузе радоснице у очима верног народа, који се у овај храм слио из Епархије сремске, али и осталих дијецеза наше свете Цркве. Од раних јутарњих часова, храм и порта су били испуњени хришћанима који су очекивали долазак чудотворне мироточиве иконе. Икону су пронели свештенослужитељи Епархије сремске, предвођени архијерејским намесником подунавским, протојерејем-ставрофором Гавром Милановићем и потом је поставили на место за целивање. У пратњи иконе били су представници фонда Светог мученика Бонифација из Москве, на челу са председницом фондације, госпођом Наталијом Сергејевном Мезенцев. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Гавра Милановић, уз саслужење јереја Јована Рајака, старешине храма Огњене Марије на Парагову, настојатеља манастира Ђипша, јеромонаха Лукијана и ђакона Александра Цигановића. После Свете тајне Причешћа и поделе нафоре, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Гавро Милановић у надахнутој беседи. Текст и фотографије: Крсто Калинић

ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, 27. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживали су архимандрит др Клеопа Стефановић, архијерејски заменик у Епархији сремској, професор Богословије Светог Арсенија и настојатељ Световаведењског манастира, архимандрит Арсеније Матић, настојатељ манастира Бешеново и професор Богословије Светог Арсенија, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора, јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма и професор у Богословији Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суда. У току Литургијског славља, епархијски протођакон је прочитао посланицу Његовог Преосвештенства својим епархиотима, у којој очински моли младе људе да воде рачуна „на који ће начин потрошити свој кратки живот“, као и да добро размисле „пре него што направе погубан избор“ и „јуришом се баце у провалију пуну гордости и лудости, алкохола, наркотика и зависности од модерне технологије, укључујући и мобилне телефоне, као и сваког другог разврата, односно у хаотични кошмар, који се назива светом, у ком живимо“. У својој посланици, Преосвећени Владика је нагласио: „Наша света Црква је, не само најстарија институција код Срба, већ представља и једину константу наше мученичке историје. Након пада средњовековне државе, у вековима када су Срби били поданици иноверних царевина, Османске и Хабрзбурше, Црква је била искључиви извор њиховог идентитета, под чијим окриљем се развијао и комплетан политички и културни живот. Угледајући се на љубав и доброту свог првог Предстојатеља, инспирисани стиховима из Светог Писма: А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо (Гал. 5, 22–23), православни јерарси били су оснивачи првих болница, библиотека, школа и других просветних установа па чак и добротворних завода, банака, штедионица и задруга. Можемо слободно рећи да у свеукупној историји нашег народа није било личности са већим и трајнијим животним делом, јер установа коју је створио Свети Сава траје и данас и надживела је многе државе, институције и појединце. Свети Сава је био, у првом реду, велики хришћански и српски Светитељ. Из те његове светости произашли су сви други многобројни плодови његовог рада на пољу културе и просвете, уметности и књижевности, као и свестраног живота Цркве и државе, јер плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање (Гал. 22–23). Хришћанство вечито задржава својство новог – у сваком времену, јер нас стално препорађа и преображава. Због тога Светитељи Божији, својим примером и поуком, снажно покрећу духовни и морални препород људи свих векова и времена.“ По завршеној Светој Литургији, освећени су колачи и жита из свих просветних установа у седишту Епархије сремске, а потом је у Карловачкој гимназији одржана Светосавска академија. На овој лепој свечаности, ученицима, њиховим професорима и сабраном верном народу, Његово Преосвештенство је упутило архијерејску беседу, а потом је и поделио прву, другу и трећу награду за најбоље ђачке литерарне радове.

ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА УОЧИ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА УОЧИ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У навечерје празника Светог Саве првог Архиепископа српског, 26. јануара 2024. године, у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима служено је вечерње са петохлебницом. Вечерњу су служили јереј Станко Лакетић, професор Карловачке богословије и старешина Катедралног храма Епархије сремске и епархијски протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суде ове дијецезе. Након богослужења, ученици Основне школе „23. октобар“ у Сремским Карловцима уприличили су пригодан програм, уочи празника када се молитвено прославља први српски просветитељ и архипастир, Свети Сава. Овој лепој свечаности и претходној служби Божијој, молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, који је потом поделио светосавске пакетиће окупљеној деци.

БОГОЈАВЉЕЊЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

БОГОЈАВЉЕЊЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На празник Богојављења, 19. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије началствовао је Светом архијереском Литургијом у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. На торжественом Евхаристијском слављу, овом радосном приликом, саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, јереј Станко Лакетић, старешина сремскокарловачке Саборне цркве и професор поменуте просветне установе, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске и епархијски протођакон Горан Власац. Након што је одслужио чин великог водоосвећења, Његово Преосвештенство је окупљени верни народ поучио о великом значају Богојављења за православне хришћане, који су га, у првим вековима историје наше Свете Цркве, заједно са Божићем, молитвено прослављали као један празник. „Управо је због спасоносне димензије Божијег јављања кроз Господа нашег Исуса Христа недвосмислено отркивена истина спасења Његове пале творевине па је због тога утемељен обичај да се на овај дан освећује вода, заједно са свом створеном природом и потом се њом кропе и благосиљају домови оних који чине Живу Цркву Божију“, нагласио је Преосвећени Владика Василије. Након обављене службе Божије, за окупљено свештенство уприличено је послужење у Владичанској резиденцији.

Литургија Светог Василија Великог у Саборном храму у Сремским Карловцима

Литургија Светог Василија Великог у Саборном храму у Сремским Карловцима У Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, 18. јануара 2024. године, када наша Света Црква прославља Крстовдан, служени су Царски часови уочи празника Богојављења и Литургија Светог Василија Великог, која почиње са великим вечерњим. Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије и епархијски протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суда Епархије сремске. Свечана богослужења обављена су у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија. По завршетку Евхаристијског славља, извршено је и велико водоосвећење.

СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ

СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ Манастир Гргетег је, 15. јануара 2024. године, литургијски прославио Преподобног Серафима Саровског, једног од највећих руских православних подвижника и чудотвораца. У овој монашкој обитељи похрањене су и честице моштију Светог Серафима, а посвећен му је и један параклис у оквиру величанственог манастирског комплекса. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење архимандрита Димитрија (манастир Тумане), архимандрита Јевтимија (манастир Јошаница), архимамдрита Атанасија (манастир Старо Хопово), протосинђела Стефана (манастир Згодачица), игумана Теодосија (манастир Рујан), јеромонаха Варнаве (манастир Петковица), јеромонаха Атанасија (Марков манастир, Скопље), јеромонаха Лазара (манастир Раваница сремска), јеромонаха Софронија (манастир Старо Хопово) и јеромонаха Гаврила (манастир Горњак). Преосвећеном Владици Василију саслуживали су и парохијски свештеници протојереј Недељко Рашић (Инђија), јереј Немања Мартиновић (Инђија), јереј Бранислав Керечки (Петроварадин), јереј Јулијан Тодоровић (Добановци), јереј Мирољуб Симеуновић (Трстеник), као и епархијски протођакон Горан Власац. После Свете Литургије и Свете тајне Причешћа, освећени су славски дарови и подељена је нафора. На крају молитвеног сабрања, Његово Преосвештенство се обратио верницима надахнутом беседом. Кумови данашње славе су, већ позната, благочестива породица господина Милутина Савића из Инђије, која је небројено пута до сад принела дарове манастиру Гргетегу и другим фрушкогорским светињама. За певницом су били појци познати широј црквеној јавности као Београдски мушки хор, под управом ђакона Владимира Руменића. На крају, домаћин, ове светиње, високопреподобни архимандрит Доситеј, са сестринством, приредио је трпезу љубави за све присутне госте.

Новогодишњи пријем у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима

Новогодишњи пријем у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима У време када се јурисдикција Српске Православне Цркве, силом историјских прилика, простирала на територије под влашћу иноверних империја, Хабзбуршке и Османске, њена јерархија је очувању и развоју сопственог сакралног и националног идентитета, између осталог, допринела и оснивањем првих виших образовних институција на српском језику. Управо из тих мотива, пре 230 година, створена је, на темељима раније Покровобогородичине школе, Карловачка богословија, установа од непроцењивог значаја у раду наше Свете Цркве, али и српске просвете у целини. Са наставом је отпочела под патронатом карловачког митрополита Стефана Стратимировића и руководством протосинђела Петра Јовановића Видака, 1. фебруара 1794. године. Како би свечано започела годину великог јубилеја, управа Богословије Светог Арсенија уприличила је новогодишњи пријем, 14. јануара 2024. године, на који су позвани некадашњи ученици, пријатељи и добротвори ове теолошке просветне установе. Онима који су раду ове школе пружили помоћ и подршку додељене су јубиларне захвалнице. На свечаности са богатим културно-уметничким програмом, о дугој традицији, бурним историјским приликама које су је изнедриле и тежњама и перспективама ове школе говорили су Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, госпођица Драгана Милошевић, секретар Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама у Влади Аутономне Покрајине Војводине, протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије и протојереј-ставрофор Милош Весин, њен некадашњи ученик.

Празник Светог Василија Великог у манастиру Раковцу

Празник Светог Василија Великог у манастиру Раковцу На празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, 14. јануара 2024. године, када се обележава и почетак Нове године, Светом архијерејском Литургијом у храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамајана у манастиру Раковцу, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. На дан када је Преосвећени Господин Епископ прославио свој имендан, на Евхаристијском слављу саслуживали су протојереј-ставрофор Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски, протојереј Жељко Кусић, парох сремскокаменички, јереј Александар Чавка, парох угриновачки, јереј Ђорђе Милидраг, професор Богословије Светог Арсенија и парох сремскокарловачки, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон Александар Стаменковић, службеник Епархијског управног одбора Епархије сремске. Свечано богослужење су својим појањем за певницом улепшали теолози и богослови из Епархије сремске. Истом радосном приликом прослављена је и слава капеле у манастиру Раковцу. Честитајући својим епархиотима Ново лето милости Господње, а раковачкој монашкој обитељи славу, Његово Преосвештенство је присутне поучио о животу и мисији Светог Василија Великог (око 329–379), једног од тројице кападокијских Отаца Цркве и оснивача општежитељних монашких правила. У својој архијерејској беседи, позвао је верни народ да овај свети дан искористи за „детаљну духовну смотру, у којој сваки хришћанин и верник треба да сагледа шта је, у току прошле године, урадио на себи, али и у својој Цркви, као и да се захвали Богу на свом добру које је примио и замоли за опроштај учињених греха“. По обављеним богослужењима, трудом раковачке монашке обитељи и њеног настојатеља, Оца Евгенија, за сабрану Живу Цркву приређена је богата трпеза љубави.