СУСРЕТ У ЉУБАВИ ПРОЖЕТ МОЛИТВОМ И ПЕСМОМ – ЕПАРХИЈУ СРЕМСКУ ПОСЕТИО ЈЕ ХОР ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ ИЗ НИКШИЋА

СУСРЕТ У ЉУБАВИ ПРОЖЕТ МОЛИТВОМ И ПЕСМОМ – ЕПАРХИЈУ СРЕМСКУ ПОСЕТИО ЈЕ ХОР ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ ИЗ НИКШИЋА Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Господина Методија, никшићки хор Преподобне мати Ангелине, поводом своје хорске славе боравио је, од 11. до 13. августа 2023. године. у званичној посети Епархији сремској и Епархији бачкој. Уз гостољубље подручних архијереја – Епископа сремског Господина Василија и Епископа бачког Господина др Иринеја, као и уз делатну љубав катихете Бранислава Илића, посета је протекла у љубави, радости и благослову. У смирај празничног дана, када наша Света Црква богослужбено прославља свештени спомен на Преподобну и богоносну мајку Ангелину Крушедолску, 12. августа 2023. лета Господњег, никшићки хор је, поводом своје хорске славе, житељима Беочина и околине даривао величанствени концерт. Под сводовима велелепног храма Светог Василија Острошког у Беочину, под уметничким руководством професорице Ане Бојић, хор се свештенству и верном народу представио извођењем одабраних композиција: “Песма мајци Ангелини”, “Свјати Боже”, “Свјете тихиј”, “Достојно јест”, “Победна песма”, “Од огњених језика рођена”, “Коњ”, “Кавал свири”, “Ајде Јано”, “Три девојке”, као и још неколико композиција које су биле израз спонтаног одговора на одушевљење публике. Поред надлежног пароха, презвитера Милоша Маријанца, сабране је надахнутим речима поздравио протопрезвитер-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, који је у свом излагању истакао да хор Преподобне мати Ангелине сведочи да је Литургија темељ васколиког нашег постојања. Протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић је честитао уметничком руководиоцу хора и свим члановима хорску славу, пожелевши им да предано, као и до сада, служе Цркви узносећи вечну песму Христу Богу.

МИТРОПОЛИТ КИТРУСА, КАТЕРИНИЈА И ПЛАТАМОНАСА У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ СРЕМСКОЈ

Митрополит Китруса, Катеринија и Платамонаса у посети Епархији сремској Српску православну Епархију сремску су благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија посетили Високопреосвештени Митрополит Китруса, Катеринија и Платамонаса са свештеном пратњом и православном омладином из братске Грчке. После молитвеног присуствовања на Светој Литургији у Саборној цркви у Сремским Карловцима и обраћања народу, и после пријема у Карловачкој богословији, гости су обишли манастире и светиње Епархије сремске. У вечерњим сатима у новообновљеном атријуму богословије уприличено је дружење браће из Грчке, те Културно-уметничког друштва из Торонта из Канаде, ОКУД-а ,,Вила” из Новог Сада и Певачке омладинске групе из Лаћарка. Програм и дружење је завршено игром и песмом као и трпезом коју је спремила и послужила Управа богословије.

Удружење за помоћ деци и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом “Разликовница”

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На Госпојинске покладе и дан Светог праведног Евдокима и Свете мученице Јулите, 13. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Катедралном храму Светог оца Николаја. На свечаном богослужењу саслуживало је свештенство из Сремских Карловаца и других дијецеза наше Свете Цркве, већ други дан праћено складним појањем хора „Свете мајке Ангелине“ из Никшића. Катедрална црква Светог оца Николаја саграђена је у периоду од 1758. до 1762. године, за време управе митрополита Павла (Ненадовића), на месту ранијег храма, посвећеног истом Светитељу. Попут великог броја сремских светиња, веома слабо је позната историја старе цркве, око које је била окупљена женска монашка обитељ, пре турских освајања, а о њој данас понешто говоре још само различите легенде, брижљиво сачуване у усменом предању. О древности овог здања, сведоче поједини богослужбени предмети, као што је Јеванђеље из 16. века, у коме су забележене године 1559. и 1567, са натписом у коме се каже да га је за карловачку цркву Светог Николе израдио мајстор Пава. Њен изглед може се реконструисати на основу плана центра Карловаца из 1747. и опису из 1733. године, по којима се наслућује грађевина са основом у облику издуженог слободног крста са полукружном олтарском апсидом, сазидана од камена и ћерпича, са призиданим, високим звоником, пет већих и два мања прозора, кровом прекривеним црепом и неизоставном куполом над средишњим делом. Полако изједана током времена, у 18. веку постала је сасвим неподесна за своју химничну улогу цркве са архиепископском катедром, све док митрополит Павле (Ненадовић) није наредио да се сруши, позвавши православне вернике под хабзбуршким престолом да помогну подизање новог Саборног храма. По свој прилици, подигнута је по пројекту израђеном у Бечу, мада ни до данас није откривен архитекта, који је митрополитову одлуку да напусти традиционалан изглед српских православних храмова, остварио у овој упечатљивој, барокној катедрали. Митрополит Павле је, са другим члановима Архијерејског синода, осветио постављене темеље, 7. маја 1768. године, као што пише на каменој плочи, узиданој у северни звоник.

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ АНГЕЛИНЕ У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ На празник Преподобне мати Ангелине Српске, 12. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Благовештења Пресвете Богородице у манастиру Крушедолу. Саслуживало је братство ове свете обитељи и свештенство из Епархије сремске, али и других дијецеза наше Свете Цркве, а благољепију овог богослужења нарочито је допринело хармонично појање хора „Свете мајке Ангелине“ из Никшића. На крају Евхаристијског славља, Преосвећени Господин Епископ је окупљени верни народ поучио о историјској и духовној улози  светородне деспотске династије Бранковића у бурној и страдалној прошлости српског народа. Манастир Крушедол подигао је Свети митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете Мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица намеравала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке. Велики кнез услишио је њену молбу и послао јој је не само потребан новац, већ и четири товара скупоцене самуровине, као и писмо којим јамчи даљу подршку.  

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ У МАНАСТИРУ ГРГЕТЕГУ По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василије, на дан Свете мученице Христине, Преподобног Поликарпа Печерског и Светих мученика Пребиловачких и Доњохерцеговачких, 6. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Господин Теодосије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у манастиру Гргетегу. Саслуживали су архимандрит Доситеј Миљков, настојатељ манастира Гргетега, протојереј-ставрофор Недељко Рашић, парох инђијски, јеромонах Теофил Катић, сабрат поменуте монашке обитељи, јереј Милован Дерета, парох батајнички и епархијски ђакон Горан Власац, секретар Црквеног суда Епархије сремске. По одслуженој Литургији, Преосвећени Господин Епископ је гргетешком сестринству и окупљеном верном народу упутио архијерејску беседу у којој их је упознао са упорним страдањем и трајањем српских светиња на Косову и Метохији, произневши своју наду да ће „Свемоћни Господ, који је светлошћу свог Васкрсења учинио да све постане сјајније и лепшше, поправити порушено у овом свету и изван човека и у човеку“.

Света архијерејска Литургија у храму Благе Марије на Банстолу

Света архијерејска Литургија у храму Благе Марије на Банстолу На празник Свете Марије Магдалине, 4. августа текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном Благој Марији на Банстолу. Након Евхаристијског славља, одслужен је парастос жртвама војне акције „Олуја“ у Републици Хрватској, након чега је за окупљени верни народ и служеће свештенство приређен пригодан програм.  На локалитету Банстол, који представља раскрсницу путева који воде за Београд, Сремске Карловце, Чортановце и Свету Фрушку гору, настојањима Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, подигнуто је необично сакрално здање, које својим раскошним декорацијама, позлаћеним луковичастим куполама и другим јасним асоцијацијама на руску архитектонску традицију, снажно дефинише карактер читавог тог пејзажа и простора. Реч је о Спомен-храму Свете Марије Магдалине – Благе Марије, чији се празник слави 4. августа, на дан када се одиграо један од најтрагичнијих догађаја на овим просторима, током ратова који су обележили процес распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Иако је посвећен жртвама етничког чишћења и страдању српског народа у војним сукобима деведесетих година, ефектан изглед ове богомоље изражава и молитвено сећање на један други масовни егзодус, који је запљуснуо Срем и читаву Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, након Октобарске револуције, 1918. године.

Освећење крста и земљишта Сурчин

Освећење крста и земљишта Сурчин Српска православна црквена општина Сурчин, са свештенством Епархије сремске и верним народом дочекала је у радости и тај дан освећења крста и земљишта за изградњу новог храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице, у четвртак 10. августа 2023. године. На углу улица Војвођанске и Матице српске у Сурчину, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, извео је свечани чин освећења крсног знамења и земљишта будућег храма, који ће бити трећи православни храм у Сурчину, поред храмова посвећених Преподобној Мати Параскеви (у центру Сурчина) и Светом апостолу Матеју (у Новом Сурчину). Епископу Василију саслуживали су архијерејски намесник земунски Страхиња Голијан и пећиначки Бојан Мијановић, као и епархијски ђакон Горан Власац. Градња цркве поверена је јереју Милану Томашевићу, док је земљиште даривао Живко Маџаревић, који је овим чином испоштовао жељу свог блаженопочившег оца, Мила Маџаревића, да се оно поклони нашој Светој Цркви, српском народу и свим поколењима који буду долазили на молитву. После светог чина освећења Епископ сремски Господин Василије је заблагодарио Богу и Пресветој Богородици, у чију славу је подигнуто мноштво храмова широм света, као и породици Маџаревић за овај неизмерив дар. Преосвећени Владика Василије је позвао верни народ да саборно учествује у градњи храма Рођења Пресвете Богородице, јер зидајући храм, духовно се и они рађају и граде себе. Свечаном чину освећења присуствовали су чланови Црквеног одбора за градњу цркве и председник Општине Сурчин, Стеван Шуша, који је са сарадницима пружио пуну подршку градњи треће сурчинске богомоље.

Слава манастира Фенека

Слава манастира Фенека Манастир Фенек је 08. августа 2023. године, свечано обележио дан посвећен својој заштитници Светој Петки Римљанки. Светом Литургијом началствовао је Епископ сремски Господин Василије уз саслужење настојатеља ове свете обитељи, високопреподобног архимандрита Макарија и свештенства Архијерејског намесништва земунског. После Свете Литургије и резања славских колача Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије је надахнуто говорио о Светитељки и Божјој угодници, Светој Петки, као и о непрестаној и искреној молитви Богу и заштитници манастира Фенека пред чијим се кивотом, у којем се чува делић моштију, верни народ непрестано молитвом обраћа. Епископу сремском саслуживали су протојереји, архијерејски намесник земунски Страхиња Голијан и Дарко Кончаревић, старешина батајничке цркве Светог Јована Шангајског, јереји Милан Томашевић парох сурчински, Божидар Ђенић, парох добановачки и Милован Дерета секретар Епархије сремске и парох батајнички. На торжественој Литургији саслуживали су јерођакон фенечки Марко, епархијски ђакон Горан Власац и фенечки Нектарије. За певницом поред братства манастира појало је свештенство Архијерејског намесништва земунског, протонамесник Радоје Вукотић и протојереј Александар Цвитановић старешина сурчинске цркве Свете Петке. Славу високопреподобном архимандриту Макарију, настојатељу светиње и братству овог храма, честитало је свештенство које је саслуживало и верни народ за који је припремљено послужење у манастирској сали.

Света тајна Јелеосвећења у Фенеку

Света тајна Јелеосвећења у Фенеку Сваке године пред славу своје покровитељке Свете Петке Римљанке, у манастиру Фенеку  служи се Света Тајна Јелеосвећења. У петак, 4. августа 2023.  године, Јелеосвећење је предводио  протојереј Дарко Кончаревић старешина  батајничке цркве Светог Јована Шангајског, уз саслужење свештенства Архијерејског намесништа земунског и братства манастира Фенека. Саслуживали су јереј Александар Милић, старешина прогарске цркве Светог архангела Гаврила, јереј Ненад Катић старешина цркве Светог Јована Претече у Петровчићу, Перица Влаинић парох јаковачки,  протонамесник Александар Миличевић парох угриновачки, парох добановачки Јулијан Тодоровић и јереј Немања Бошковић, старешина бечменске цркве Светог Саве, а молитвено је присустовао архијерејски намесник земунски, протојереј Страхиња Голијан. Иако манастир Фенек географски не припада Фрушкој Гори, неупитна је његова велика историјска повезаност са фрушкогорским манастирима. Фенечка црква посвећена је Светој мученици Параскеви, а према народном предању манастир су основали Стефан и Ангелина Бранковић у другој половини 15. века.   Братство манастира Фенека