САСТАНАК ПОВОДОМ ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈСКОГ ЦЕНТРА У РУМИ

САСТАНАК ПОВОДОМ ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈСКОГ ЦЕНТРА У РУМИ У понедељак, 24. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, у пратњи секретара Епархијског управног одбора Епархије сремске, ђакона Милована Дерете, посетио је Руму, где је председавао радном састанку у вези оснивања Епархијског центра, при овдашњем храму Вазнесења Господњег. Преосвећеног Господина Епископа, испред храма Вазнесења Господњег у Руми, дочекали су протојереј Драган Арсеновић, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, јеромонах Егеније, настојатељ манастира Раковац, јереј Ђорђе Санчанин и архитекта Новица Мотика. Састанку је присуствовао и протојереј-ставрофор Драго Сандо.

НОВИ БРОЈ “СРПСКОГ СИОНА”

НОВИ БРОЈ “СРПСКОГ СИОНА” САДРЖАЈ Уводник Презвитер Александар Чавка: Са уредничког стола  Реч Aрхијереја Његово Преосвештенство Епископ сремски Василије: Улога Светих моштију у православљу   Актуелни тренутак На Богојављење широм Срема Водоосвећење и пливање за Часни Крст У Сремским Карловцима торжествено славље Светом Сави у част Светосавска беседа Његовог Преосвештенства г. Нектарија, Епископа јегарског Светосавска беседа Растислава Стојсављевића, професора Карловачке гимназије Исповест свештенослужитеља Епархије сремске: Причешће – лек бесмртности Тема броја: Парохија – жива Црква Христова Протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије – о проти Димитрију Мратинковићу: Како је затвор постао парохија Презвитер др Петар Николић – о прослави празника у Карловачкој митрополији: Изливање Божанске благодати Протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски: Парохија – заједница светих Ђакон Стефан Гавровски: Мисија у животу Цркве Презвитер Перица П. Влаинић: Литургија – смисао живота Вероучитељ Ненад Србљанин: Улога вероучитеља у животу парохије Историјско наслеђе Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо – о дуборесцу Марку Вујатовићу: Утиснуо снажан печат у храмове Срема Реч пастира Протојереј Јевто Павловић: Господе, исповедам Теби преступе своје Игуман Нектарије (Морозов): Самосталност и самоувереност; превео са руског Небојша Ћосовић Веронаука Вероучитељ Стефан Недић: Прво мисионарско путовање сремскомитровачке омладине Вероучитељ Александар Ђурђевић: Ходочашће ученика из Старе Пазове Ђакон Стефан Гавровски: Концерт дечијег црквеног хора ,,Прота Симеон“ Презвитер др Петар Николић: Светосавски литерарни конкурс Епахије сремске Сабор пливања за Часни Крст основаца и средњошколаца Светоотачка ризница Двадесет прва Архипастирска посланица о Васкрсу Св. Мардарија Либертивилског Вести из православних помесних Цркава Хронографија Епархије сремске Престављени у Господу Ђакон Будимир Кокотовић, некролог протојереју-ставрофору Сими Вишекруни

ВАСКРС У ЕТИОПИЈИ И ЕТИОПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

ВАСКРС У ЕТИОПИЈИ И ЕТИОПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА „Фасика“ је амхарска реч за Васкрс и односи се на најзначајнији празник хришћанских, коптских Етиопљана. Овај благдан, као и традиционални фестивал који прославља голготску жртву, смрт и васкрсење Господа Исуса Христа, сматрају се за убедљиво временски најдуже и најпомпезније свечаности у Етиопској православној цркви. Етиопија или Федерална Демократска Република Етиопија, представља највећу земљу на Рогу Африке, између Еритреје, Џибутија, Сомалије, Кеније и Судана. Има површину од 1.100.000 квадратних километара, а по попису из 2022. године, ту се налази 113.5 милиона становника, што је чини тринаестом земљом на свету по величини популације. Престоница и највећи град ове државе, Адис Абеба, дословно лежи на граници афричке и сомалске тектонске плоче. Етиопска православна црква представља доминантну религијску институцију у некадашњој древној хришћанској царевини и заправо је део Коптске египатске цркве (која се још само у литургичкој пракси служи коптским, а иначе користи арапски језик). Због преживелих јеврејских традиција, а делимично и због исламског утицаја, чланови коптске заједнице спадају међу малобројне хришћане који примењују обред обрезања и уздржавање од свињетине. Патријарх ове хетеродоксне Цркве резидира у Каиру и испод себа има монофизитске епископе у Египту, Нубији и Јерусалиму, а потчињен му је и поглавица некадашње Абисинске, односно Етиопске православне цркве. Абуна, како се титулише поменути предстојатељ Етиопске православне цркве, од 13. века, долази из Каира, посвећен и изабран од стране коптског патријарха и представља јединог архијереја у земљи, чија се древна резиденција налази у Гондару, некадашњој престоници Абисинског царства којим су владали враховни краљеви или „негуси“. Етиопски хришћани у још израженијој мери него египатски Копти негују јудејске религијске традиције и поред обрезања и табуизирања свињетине, задржали су постојање светиње над светињама у својим храмовима, читав јеврејски обред чишћења и храњења, светковање суботе па чак и полигамију, која је преживела све до половине 19. века, када је потиснута због језуитских и англиканских утицаја. Етиопски канон Библије, због чињенице да је апсорбовао и многе апокрифе, садржи чак 81 књигу. Христолошки, ова Црква исповеда монофизитског учење о једној, божанској природи Господа Исуса Христа, иначе одбаченој на Четвртом Васељенском Сабору, сазваном у Халкедону у Малој Азији, 451. године. Међу етиопским свештенством, а нарочито међу обичним људима, Васкрс се слави веома свечано, уз игру, песму и обилну трпезу, чиме се прекида изузетно строг, покајнички пост, који траје 55 дана и назива се Hudade или Abye Tsome. Копти се, током поста, у потпуности уздржавају од меса и било каквих животињских производа и у складу са древним обичајем, једу искључиво поврће, воће, житарице и друго биље. Њихов покајнички предваскршњи режим исхране је толико строг да се у неким деловима Етиопије, хришћани уздржавају и од узимања рибљег меса. Први оброк у току дана служи се после 15 часова, изузев суботом и недељом, када се обедује после Свете Литургије.         Како се приближава Васкршња недеља, Етиопљани све строжије и интензивније посте, док покајна богослужења постају све дужа и сложенија, да би на Велику суботу, верни народ, окупљен у храму, метанисао пред олтаром, буквално до самих граница физичке издржљивости. Монофизитски Етиопљани у вече Велике суботе служе Бдење, које карактеришу озбиљност и осећање најдубље туге, док васкршње јутро дочекују уз дословну експлозију живахне музике и екстатичног плесања. У поноћ између Великог Петка и Велике Суботе, на готово ритуалан, симболичан начин убија се пиле, а на сам Васкрс, у три ујутру, верници се из храмова враћају својим домовима, где прекидају најстрожи пост, заједно са члановима својих породица. Типичну празничну трпезу, уз печење, сачињавају pan d’oro (нешто слично ускршњем колачу) и погача са медом и млеком, док се церемонијално испијање кафе приређује око подне. За време васкршњих празника, у вечерњим часовима, припадници Етиопске православне цркве, заједно са својим укућанима, радо пију медовачу, односно традиционално алкохолно пиће које се добија фермантацијом меда и које се назива „теј“. Ипак, слично српским народним обичајима у исхрани, главни празнични оброк и у Етиопији представља печење. У зору Велике суботе убија се овца, која ће служити као оброк вернима, исцрпљеним дугим црквеним службама и литургијама. Ова овца асоцира на старозаветно испитивање Аврамове вере, од кога је Господ Бог тражио да на жртву принесе свог сина Исака. Када је покорни праотац Аврам пристао да на олтару убије свог сина, Бог му је послао јагње, поштедевши га првобитно захтеване, најстрашније и најболније жртве, што се и у нашој Светој Цркви тумачи као симбол и пророчанство Христовог распећа, кога је жртвовао управо Његов Свемоћни Отац, због безусловне љубави према својој палој творевини. Можда најизраженију карактеристику етиопских богослужења представљају ритуални плесови свештеника и верног народа. Обредни плесови су нарочито упадљиви за време великих празника, као што су Васкрс или Богојављење, на амхарском Timkat, када се свештеници ритмично покрећу, штићени свиленим или брокатним сунцобранима и праћени мелодијом музичких инструмената, за које се претпоставља да су египатског порекла. Корене поменуте традиције, припадници ове Цркве проналазе у Старом завету, у причи о цару Давиду који је, у свом граду, из осећања смирености и захвалности, из све снаге играо и скакао пред Господом и ковчегом Његовим.      

Света архијерејска Литургија у храму Светог архангела Гаврила у Прогару

Света архијерејска Литургија у храму Светог архангела Гаврила у Прогару На дан Светог мученика Терентија, 23. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Прогару. Саслуживали су протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, јереј Александар Симић, јереј Александар Милић, јереј Божидар Ђенић и епархијски ђакон Горан Власац. Након пригодне архипастирске беседе, присутни су позвани на трпезу љубави. Прва црква у овом селу, начињена од плетера, покривена трском и облепљена блатом, описана је у извештају визитационе комисије из 1733. године. Иако је Прогар, током своје историје, углавном представљао мало и сиромашно место, постоји податак да су ту, 1766, служила два свештеника, док је, 1785. године, поред пароха Јована Ђурића, овде живео и ђакон Георгије Петровић. Садашњи храм у Прогару, посвећен Сабору Светог архангела Гаврила, изграђен је 1799. године, по пројекту Маурицијуса Рабла, за време владавине хабзбуршког цара Јосифа II и управе митрополита Павла Ненадовића. За време Другог светског рата, 8. јула 1944. године, ово здање је минирано и разрушено. Истог дана, убијена су 44 мештана. Од тада, звона су била окачена о дрвене греде, а богослужења су обављана у пароховом стану. До сада, храм је потпуно обновљен, под надзором Завода за заштиту споменика града Београда и архитекте Зорана Јаковљевића. Изнад улазних врата, Момир Којадиновић, уметник из Прогара извео је представу Светог архангела Михаила. У месту се налази и православно гробље, на ком је Мата Косовац, 1905, као најстарији, окарактерисао споменик из 1786. године.  

Промоција књиге Света Петка

Промоција књиге Света Петка Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, у петак, 21. априла текуће године, одржана је промоција књиге „Света Петка“, аутора архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице и професора у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Књижевно вече је организовано у свечаној сали Карловачке гимназије, иначе задужбине блаженопочившег патријарха Германа Анђелића и његовог брата Стевана, митровачког пароха, а ову манифестацију је улепшало химнично појање ученика Богословије Светог Арсенија. Поменуто, најновије издање „Народног дела“ из Београда представља богато илустровано сећање младог монаха који је, за време својих докторских студија на румунском Богословском факултету „Димитрије Станилоје“, шест година провео поред кивота са моштима Преподобне мајке Параскеве у Катедралном храму у Јашију, где је имао благослов да се моли и служи. Поред складног и елегантног стила, којом је даровити аутор градио своју причу, књигу карактерише и велики број квалитетних фотографија, насталих захваљујући вишегодишњем труду уметника Мартина Цандира из Новог Сада. Предговоре овом издању написали су Његово Високопреосвештенство Митрополит Молдавије и Буковине Господин Теофан и Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. На промоцији књиге говорили су Преосвећени Господин Епископ, Александар Саша Стојкечић, председник Општине Сремски Карловци, Срђан Ерцеган, један од рецензената рукописа и аутор, архимандрит др Клеопа. У свом излагању, Његово Преосвештенство је истакао како га посебно радује „чињеница да је Отац Клеопа, који је године провео покрај моштију Свете Петке, смогао снаге да једноставним и бираним речима, али и лепим, зналачки одабраним сликама, веома широком кругу читалачке публике приближи њено житије, као и сврху и суштину култа који се развио око њене блажене успомене“.

Васкрсни уторак у Новој Пазови

Васкрсни уторак у Новој Пазови На Васкрсни уторак, 18. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у капели Васкрсења Господњег на Новом горбљу у Новој Пазови, чиме је прослављена и храмовна слава ове богомоље. Преосвећеном Господину Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Кристо Алексић, старешина гробљанске капеле, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки и пароси новопазовачки, протонамесник Марко Симић, протонамесник Саво Мишановић и протонамесник Предраг Антонијевић, као и епархијски ђакон Горан Власац, ђакон Милован Дерета, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске и ђакон новопазовачки Александар Милановић. Након заамвоне молитве, извршен је опход око храма Васкрсења Господњег и пререзан је славски колач, а потом је за служеће свештенство и присутни народ приређена празнична трпеза љубави. Враћајући се према својој резиденцији, Преосвећени Господин Епископ обавио је канонску визитацију монашких обитељи у врдничкој Раваници и Раковцу.

Света архијерејска Литургија у Сремској Каменици

Света архијерејска Литургија у Сремској Каменици На Васкрсни понедељак, 17. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици, уз саслужење протојереја-ставрофора Гавре Милановића, архијерејског намесника подунавског, јереја Милоша Маријанца, пароха беочинског и епархијског ђакона Горана Власца. Светој Литургији су молитвено присуствовали и пароси каменички који су причислени овом храму, јереј Жељко Кусић и јереј Душко Масларић. У току Свете Литургије, Преосвећени Господин Епископ је у чин презвитера рукоположио ђакона Јеремију Дегенека, док је у чинове чтеца произвео Борислава Шашића, апсолвента Богословског факултета у Београду и Бојана Гарића, дипломираног инжењера пољопривреде. Евхаристијско славље улепшало је појање хора „Свети цар Давид“, организованог при храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици. На крају богослужења, Његово Преосвештенство је верном народу, који се у великом броју окупио у овој светињи, упутио архипастирску поуку, а потом је за присутне приређена трпеза љубави.

Празник Васкрсења Христовог у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима

Празник Васкрсења Христовог у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима На празник Васкрсења Господа Исуса Христа, 16. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживало му је сремскокарловачко свештенство: протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, умировљени архијерејски намесник и парох, јереј Станко Лакетић, старешина сремскокарловачке Саборне цркве, јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, ђакон Милован Дерета, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске и епархијски ђакон Горан Власац. Током евхаристијског славља, настојатељ храма је прочитао Васкршњу посланицу коју су својој духовној деци упутили Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Блажена, Високопреосвећена и Преосвећена Господа Архијереји Српске Православне Цркве. По окончању свечаног богослужења, Његово Преосвештенство је верном народу, који се у великом броју окупио у Катедралном храму, срдачно честитао велики празник наше Свете Цркве, а потом је за свештенике из Сремских Карловаца приређено послужење у трпезарији његове резиденције.

Хуманитарни васкршњи базар у Лаћарку

Хуманитарни васкршњи базар у Лаћарку Храм Светог архангела Гаврила, Светосавска омладинска заједница Лаћарак и Удружење жена “Лаћаркуше”, организују ХУМАНИТАРНИ ВАСКРШЊИ БАЗАР за Милицу Васиљевић. Базар се организује у порти храма на Васкршњи понедељак, након Свете Литургије.

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ИЗ ЛАЋАРКА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ИЗ ЛАЋАРКА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ Хуманитарна акција се изводи под слоганом ВЕРА КОЈА ТВОРИ ДЕЛА и подразумева поделу помоћи сиромашним и угроженим вишедетним породицама.