Хуманитарни турнир у малом фудбалу

Хуманитарни турнир у малом фудбалу У организацији Одбора за верску наставу, Актива сремскомитровачких вероучитеља и Градске управе, у ПСЦ „Пинки“ у Сремској Митровици организовано је хуманитарно такмичење у малом фудбалу. Турнир је организован у два дела; за ученике средњих школа у четвртак, 23. марта и петак, 24. марта 2023. године. Утакмице ученика игране су на нивоу сваке основне школе, док ће финално такмичење бити одржано око празника Благовештења, на спортским теренима „Партизана“, у центру Сремске Митровице. Жеља организатора била је да се спортско такмичење прикаже као манифестација духовне и физичке активности у великопосном заједничарењу, организованом са племенитим циљем прикупљања средстава, потребних да би се платили трошкови лечења тешко оболеле Милице Васиљевић, ученице другог разреда Основне школе „Слободан Бајић – Паја“ из Сремске Митровице, у болници у Мемфису (савезна држава Тенеси, Сједињене Америчке Државе).  

Света тајна исповести свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва румског

Света тајна исповести свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва румског Пете седмице Часног Васкршњег поста, 29. марта 2023. лета Господњег, у храму Светог великомученика Георгија у Хртковцима служена је Света архијерејска Литургија Пређеосвећених Дарова и обављена је Света тајна исповести свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва румског.   Службом Божјом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја-ставрофора Винка Мишановића, јереја Илије Алексића и епархијског ђакона Горана Власца. Свештенство Архијерејског намесништва румског, на челу са архијерејским намесником, протојерејом-ставрофором Сретеном М. Лазаревићем, приступило је Светој тајни исповести, коју је извршио протојереј-ставрофор Михајло Марјанац. По отпусту је беседио Преосвећени Владика Василије.   Након евхаристијског славља, следио је братски састанак Господина Епископа са свештеницима и вероучитељима намесништва румског, на ком је прочитан текст о Литургији Пређеосвећених Дарова, проф. др Ненада Милошевића, предавача на Православном богословском факултету у Београду. Домаћин богоугодног духовног сабрања био је протојереј Станко Тркуља, парох хртковачки. За трпезом, пригодно слово окупљенима упутио је и архијерејски намесник, протопрезвитер-ставрофор Сретен Лазаревић.  

ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВИ У ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ У ПЕЋИНЦИМА

ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВИ У ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ У ПЕЋИНЦИМА Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. (1 Јн 3,18) Одазивајући се позиву Архијерејског намесништва пећиначког и Црвеног крста из Пећинаца да несебичном љубављу према ближњем посведоче своју веру у Васкрслог Господа, 27. марта 2023. године, бројни верници су се окупили у просторијама парохијског дома у Пећинцима, како би дали крв која је неопходна за болничко лечење многих болести и тежих повреда. Инспирисани примером који је пружио Предстојатељ Српске Цркве, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, који је више пута и сам био добровољни давалац крви, четрдесет седам православних хришћана дало је своју крв, а међу њима су се налазили чланови Светосавске омладинске заједнице, Кола српских сестара, Синдиката „Независност“, компаније „Р. Бош“, просветних и других установа. Нарочито је охрабрујућа чињеница да је чак двадесет добровољних давалаца, овом приликом први пут приступило поменутом богоугодном и хуманом делу. Захваљујући се свима на оваквом одзиву, архијерејски намесник пећиначки и домаћин овог сабрања, протонамесник Бојан Мијановић истакао је своју радост што су верници препознали потребу да се и на овај начин у овим великопосним данима побрину за браћу и сестре којима је њихова крв неопходна за наставак овоземаљског живота, те да је без љубави према ближњима пост непотпун и да смо дужни добро чинити где год смо у могућности, баш онако, како нас апостол Јаков учи: „Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, грех му је“ (Јак 4, 17).

Света архијерејска Литургија Светог Василија Великог

Света архијерејска Литургија Светог Василија Великог у Сланкамену У четврту недељу Васкршњег поста, у част Светог Јована Лествичника, у храму Преображења Господњег у Новом Сланкамену, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Господин Епископ, уз саслужење протојереја–ставрофора др Драгомира Санда, пензионисаног професора Богословског факултета у Београду, протојереја Жарка Барца, пензионисаног пароха из Батајнице, протојереја Миливоја Вучића, пароха инђијског, јереја Милана Симића, пароха новокарловачког и епархијског ђакона Горана Власца. Благољепију евхаристијског сабрања нарочито су допринели својим појањем за певницом ученици Карловачке богословије Светог Арсенија. У току Свете Литургије, Епископ сремски Господин Василије беседио је Живој Цркви о Светом Јовану Лествичнику, а потом је протојереја Жарка Барца одликовао правом ношења напрсног крста. По завршеном богослужењу, у парохијској сали је уприличена и трпеза љубави за свештенство и окупљени верни народ. О животу светог Јована Лествичника, писца „Лествице“, не зна се много. Обично се узима да је рођен 525. године, вероватно у Цариграду, у побожној породици богатих и знаменитих цариградских племића, Светих Ксенофонта и Марије. Према ономе што о њему пише монах Данило, Свети Јован је дошао у Синајски манастир када је имао шеснаест година. Синајски манастир, од 9. века познат под именом Свете Екатерине, саградио је византијски цар Јустинијан, 527. Године, у северном подножју једног од главних синајских врхова, Џебел Мусе, на Синајском полуострву. Манастир је убрзо постао средиште духовног живота и стециште монаха из Египта и Палестине, па чак и из других, даљих земаља. Ту долази и Свети Јован, и живи под руководством светог старца Мартирија све до старчеве смрти, пуних деветнаест година. Тада се повлачи у једну пећину у синајским врлетима, на месту званом Тола, где живи пуних четрдесет година у веома строгом подвигу, и то прво потпуно сам, а потом са учеником Мојсијем. Његови подвизи и светост почињу да привлаче људе, монахе, који долазе ради савета, утехе, исцељења. Изгледа да се после четрдесет година проведених у Толи вратио у манастир да настави са општежитељним подвигом, можда и на тражење браће. Тек, сигурно је да га братство Синајског манастира бира за игумана. Тај избор се догодио вероватно почетком 600. године, јер је с јесени те године сачувано једно писмо Светог Григорија Великог, папе римског, упућено Светом Јовану као игуману синајском. Колико је Свети Јован после тога провео на положају игумана није могуће утврдити, али се зна да га је за живота напустио, уступивши га рођеном брату, Георгију, и повукао се у своју испосницу у Толи, где је вероватно и умро. Ако је тачно предање да је умро у осамдесет трећој години старости, онда би година његове смрти могла бити 608.

Света Литургија Пређеосвећених Дарова у храму Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима

Света Литургија Пређеосвећених Дарова у храму Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима У петак четврте седмице Васкршњег поста, 24. марта 2023, на дан Светог Софронија, патријарха јерусалимског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима. На почетку богослужења Преосвећени Владика је осветио обновљен храм, а током Евхаристијске свечаности, свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва старопазовачког приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по архипастирском благослову, овом приликом за исповедника је одређен протојереј-ставрофор Ђорђе Воларевић, умировљени парох шидски из Архијерејског намесништва шидског. По окончању богослужења, Његово Преосвештенство је свим члановима голубиначке парохијске заједнице честитао на успешном подвигу обнове њихове богомоље, позвавши их на покајање и преумљење, како би истински поделили радост Свете Цркве због наступајуће прославе Васкрсења Господњег. Због чињенице да се, управо 24. марта, навршило пуних 24 године од почетка бомбардовања Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине од стране НАТО савеза, у наставку молитвеног сабрања, одслужен је и парастос свим жртвама, које су изгубиле животе за време ове несретне војне интервенције. Трудом и љубављу јереја Милорада Бојчића, пароха голубиначког и чланова Управног одбора Црквене општине, приређена је трпеза љубави за свештенство и верни народ. Током посног обеда, читан је текст о Литургији Пређеосвећених Дарова, аутора проф. др Ненада Милошевића, а након тога су Преосвећени Владика и исповедник, протојереј-ставрофор Ђорђе Воларевић, окупљенима беседили о покајном карактеру великопосних богослужења, као и о спасоносној потреби хришћана да се, уздржањем од греха, подстицањем врлине и покајањем за ранија посрнућа, духовно припреме за највећи празник наше Свете Цркве – Васкрс.  

Света Литургија у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Сремској Митровици

Света Литургија у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Сремској Митровици У среду Четврте седмице Васкршњег поста, 22. марта 2023, на дан Светих мученика Севастијских, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених дарова у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Сремској Митровици. Том приликом, свештеници и вероучитељи православног Архијерејског намесништва сремскомитровачког приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике, овом приликом за исповедника је био одређен протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох из Епархије осјечко-пољске. По окончању богослужења, Његово Преосвештенство се пригодном беседом обратио присутним свештеницима и окупљеном верном народу, упутивши сваком појединачно архипастирски и очински позив на истинско покајање и преумљење, потребно за задобијање Царства Небеског. У наставку молитвеног сабрања, приређена је трпеза љубави за свештенство и верни народ, трудом и залагањем архијерејског намесника сремскомитровачког, протојереја-ставрофора Саве Раките. По благослову Његовог Преосвештенства, свештеници срмескомитровачког намесништва поучени су речју о Литургији пређеосвећених дарова, аутора проф. др Ненада Милошевића.  

Освећење крста и подизање куполе у Новој Пазови

ОСВЕЋЕЊЕ КРСТА И ПОДИЗАЊЕ КУПОЛЕ У НОВОЈ ПАЗОВИ На дан Светога Теофилакта Исповедника, епископа никомидијског, 21. марта, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз присуство бројног свештенства и верног народа, обавио је чин освећења Часног крста у храму Светог архиђакона и првомученика Стефана у Новој Пазови. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки и ђакон Милован Дерета, секретар Епархијског управног одбора Српске православне Епархије сремске. Овом приликом, на храм је подигнута и монументална купола са освећеним крстом. У пригодној беседи, између осталог, Његово Пресовештенство је присутнима упутио јеванђелске речи да је свако позван да носи свој крст, смирено и без роптања и тако следи Распетог и Васкрслог Господа. Домаћин молитвеног сабрања био је протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, који је након богослужења уприличио трпезу љубави.

Света архијерејска Литургија у Старим Бановцима

Света архијерејска Литургија у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Бановцима У Крстопоклону недељу, 19. марта, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Бановцима. У току евхаристијског славља, Преосвећени Владика је у чин ђакона рукоположио теолога Јеремију Дегенека из Сремске Каменице. Након уприличене трпезе љубави, Његово Преосвештенство је обишао храм Свете мајке Ангелине, који се гради у насељу Каблар. У суботу треће недеље Великога поста, од давних времена, на средину храма се износи крст, а четврта недеља Великога поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Господа нашег Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесно је да се још једном присетимо места које Крст – као главни и узвишени симбол хришћанства – заузима у хришћанској вери. Тај симбол има два – међусобно уско повезана – значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат – римски управитељ Јудеје – коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: “Овај човек никаква зла није учинио”. Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: ” Распни Га, распни Га!”. На Крстопоклону недељу износи се крст на средину цркве: поклонимо се крсту, целивајмо га и сетимо се смисла Крста Христовог. Шта нам говори, на шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету – тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај” – говори Христос. На том суду – суду распете Љубави, Истине и Добра – стоји свако од нас. Александар Шмеман, Тајне празника  

Света архијерејска Литургија у манастиру Велика Ремета

Света архијерејска Литургија у манастиру Велика Ремета У другу недељу Васкршњег поста, у част Светог Григорија Паламе, у манастиру Великој Ремети одржан је традиционални црквено-народни Сабор. Ово свечано заједничарење започето је монашењем оца Мојсија, на бденију претходне вечери и настављено је у недељу, 12. марта 2023. године, радосним учествовањем на Светој архијерејској Литургији. Дочек Преосвећене Господе, Епископа сремског Василија и бихаћко-петровачког Сергија, испред манастира Светог Димитрија био је нарочито торжествен. Том приликом, српски архипастири су на дар монашкој обитељи донели мошти Светих мученика бихаћко-петровачких, са надом да ће њихово молитвено заступништво донети спасење и исцељење душе и тела свим хришћанима који их буду са вером походили. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Господин Епископ Сергије, уз саслужење игумана манастира Трескавица, високопреподобног архимандрита Варнаве, протојереја–ставрофора Бранислава Поповића, протојереја–ставрофора др Драгомира Санда, протојереја–ставрофора Маринка Радмила, протојереја Николе Деспота, пароха старопазовачког, протојереја Петра Божића, пароха инђијског, протојереја Душана Вишекруне, старешине Саборног храма у Руми, протојереја Слободана Вујасиновића, архијерејског намесника и пароха сремскокарловачког и епархијског ђакона Горана Власца. Химничности и црквеном благољепију евхаристијског сабрања нарочито су допринели појци Јован Стругар, Милан Димковић и Сава Мијаиловић, ученици Карловачке богословије Светог Арсенија, заједно са својим професором Јованом Стојановићем. У току Свете Литургије верницима се обратио Епископ бихаћко–петровачки, док је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије своју беседу о значају светих моштију за православне хришћане, надахнуто изговорио по сечењу колача и освећењу кољива. Као и сваке године, од како је велика фрушкогорска светиња обновљена, кумови молитвеног славља из велике новопазовачке породице Милановић традиционално су приредили богату и посну трпезу љубави. Сабор је завршен уз завичајне песме, које су отпевали изванредни појци архимандрит Варнава и протојереј Слободан Вујасиновић, као и деветогодишња девојчица Марија Ђуровић.    

Свештеничка исповест архијерејског намесништва шидског

Свештеничка исповест архијерејског намесништва шидског У среду треће седмице Васкршњег поста, 15. марта 2023. лета Господњег, на празник Светог свештеномученика Теодота Киринејског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Гoсподин Василије служио је Свету Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Адашевцима. Сведочећи јединство Свете Цркве, свештеници и вероучитељи Православног архијерејског намесништва шидског приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике, овом приликом за исповедника је био одређен протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, умировљени архијерејски намесник румски. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јагодић, парох шидски и јереј Дамјан Јеринић, парох бингулски. Лепоти богослужења допринело је појање монахиња, свештеникâ, вероучитеља и богослова из Архијерејског намесништва шидског. Игуманија манастира Свете Петке у Беркасову, високопреподобна мати Анисија са сестринством, као и игуман манастира Светих Архангела у Привиној Глави, високопреподобни јеромонах Макарије, учествујући у богослужењу торжественим појањем и читањем Псалама, увеличали су овај свечани догађај. Сабран око свог Архипастира, Светој Литургији је присуствовао и велики број верног народа, као и ученици Основне школе ,,Вук Караџић“ из Адашеваца, са учитељима и наставницима, који су такође приступили Светим тајнама Исповести и Причешћа. По окончању свете службе, Његово Преосвештенство се пригодном беседом обратио присутним свештеницима и верном народу, поучивши их својом архипастирском речју о значају и смислу Литургије Пређеосвећених Дарова, том изузетном и дивном богослужењу, које се служи искључиво током Часног поста.У наставку је у свечаној сали приређена трпеза љубави за свештенство и верни народ, љубављу и залагањем Архијерејског намесника шидског, протојереја-ставрофора Радомира Мишића и јереја Лазара Павића, надлежног пароха у Адашевцима и домаћина данашњег сабрања. Отац Лазар захвалио се Преосвећеном владици, братији свештеницима, вероучитељима и свим сабраним верницима што је у адашевачкој парохији извршена ова духовна смотра. По благослову Његовог Преосвештенства, свима присутнима обратио се и прота Бранислав, данашњи исповедник свештенства, а пригодан текст о Литургији Пређеосвећених Дарова прочитао је јереј Мирослав Торбица, парох у Јамени, на општу поуку и утврђење у вери присутног верног народа.