Храмовна слава у Љукову

Храмовна слава у Љукову Празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина, свечано је прослављен у Љукову. Обележавање храмовне славе почело је уочи празника, 27. августа вечерњим богослужењем са петохлебницом, које су служили протојереј Јовица Гачић, парох сланкаменачки, јереј Драган Вучић, парох дивошки, јереј Страхиња Џамбић, парох новокарловачки и ђакон Игор Раденовић из Епархије бачке. Слаткопојањем су богослужење улепшали јереј Станко Лакетић, парох сремскокарловачки и јереј Милорад Бојчић, парох голубиначки. На дан празника, 28. августа, Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Јован Милановић, архијерејски намесник сремскокарловачки, јереј Милан Симић, парох новокарловачки, јереј Милош Лукић, парох инђијски и Игор Раденовић, ђакон жабаљски. Са галерије храма узносили су славословље богослови и студенти наших богословија и факултета. Надахнутом беседом, високопречасни отац Јован Милановић, поучио је верни народ о величини и значају празника Успења Мајке Божије, нагласивши да је Велика Госпојина потврда васкрсења и живота вечног. Након Свете Литургије вршен је крсни опход око храма, а затим су благосиљани славски дарови. Породице Дубајић и Опачић ове године су кумовали, и своју љубав и част кумства показивали учествујући у свим богослужењима током читаве године. За кумовање храму следеће године пријавиле су се породице Радета Дроњка и Софије Гавриловић. Након благосиљања славских дарова, приређен је пригодан културни програм, а затим и славски ручак у сали парохијског дома.

Деца из Бешенова и Стејановаца у посети Сремским Карловцима

Деца из Бешенова и Стејановаца у посети Сремским Карловцима У организацији парохије бешеновачке и парохије стејановачке, деца и млади посетили су Сремске Карловце и њихове најзначајније духовне и културно-историјске знаменитости. Током посете обишли су Саборну цркву Светог оца Николаја, Патријаршијски двор, Карловачку богословију и манастир Ваведења. У Карловачкој богословији децу и младе је топло дочекао професор, свештеник Станко Лакетић, који их је упознао са историјом и значајем ове знамените духовне и просветне установе. Након обиласка знаменитости, учесници излета време су провели у Дворској башти, где су се дружили, играли и учествовали у различитим спортским активностима. Овај излет пружио је деци и младима прилику да науче нешто ново о историји свог народа, његовом богатом духовном и културном наслеђу, као и о својој православној вери. Верујемо да ће им посета Сремским Карловцима и заједничко дружење остати у лепом и трајном сећању.

Прослава храмовне славе у Кукујевцима

Прослава храмовне славе у Кукујевцима У петак, 28. августа 2026. године, на празник Успења Пресвете Богородице, један од највећих и најпоштованијих хришћанских празника, парохија у Кукујевцима прославила је своју храмовну славу. Празничном Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Споменко Грујић, парох батајнички, уз саслужење протојереја-ставрофора Марка Ногића, умировљеног свештеника из Епархије банатске, протојереја Александра Чавке, пароха угриновачког и ђакона др Николе Лукића, сабрата храма Рођења Пресвете Богородице у Батајници и професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. За благољепије појања на богослужењу били су задужени вероучитељ Марко Јефтенић и парохијанке храма, које активно учествују у литургијском животу кукујевачке заједнице. Светој Литургији присуствовало је мноштво верног народа, од којих је већина приступила Светом причешћу, тајнама Тела и Крви Христове. Овогодишњи кум славе био је господин Бошко Личина са породицом, који је свој свети храм обилато даровао и за тај гест љубави награђен је захвалницом и пригодним даром, које је у име парохије уручио надлежни парох кукујевачки, протојереј-ставрофор Душан Чавка. По заамвоној молитви обављен је обред резања славског колача, које је принео кум славе, а након завршетка Свете Литургије пригодну празничну беседу, по благослову, одржао је ђакон др Никола Лукић, поучивши сабрани народ о значају и величини празника Успења Пресвете Богородице. Прослави празника су се прикључили протојереј-ставрофор Бојан Цветковић, парох беркасовачки, протонамесник Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки, јереј Лазар Павић, парох у Адашевцима и вероучитељ Ненад Србљанин. Празнично славље продужено је трпезом љубави, коју је са породицом за служашче свештенство и верни народ припремио кум славе, за чега му још једном упућујемо неизмерну благодарност.   Текст и фотографије: управа храма Успења Пресвете Богородице у Кукујевцима

Велика Госпојина у Шиду

Велика Госпојина у Шиду У навечерје празника Велике Госпојине, 27. августа 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије служио је вечерње богослужење са петохлебницом и парастос жртвама Великогоспојинске рације, спроведене у Шиду 1942. године. После парастоса, пригодном беседом присутнима се обратио доцент Никола Лукић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, уз пратњу хора „Свети Андреј Првозвани” из Батајнице. По завршетку вечерњег богослужења, Његово Високопреосвештенство Митрополит обратио се верном народу, поучавајући га о значају молитвеног сећања и молитве за пострадале жртве Великогоспојинске рације, у којој је страдао и наш знаменити сликар Сава Шумановић. На сам дан празника Велике Госпојине, у Саборном храму Светог оца Николаја у Шиду, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење архимандрита Атанасија, игумана манастира Крушедола, и свештенства Архијерејског намесништва шидског. Током Свете Литургије појао је хор „Јавор гусле” из Шида, као и хор деце са веронауке моровићке парохије, који су својим дивним дечјим гласовима увеличали празнично богослужење. Хор је предводио вероучитељ Милорад Марковић. Велики је благослов за град Шид посета Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија у ове празничне дане Велике Госпојине. За овај благословени сусрет, за молитву и заједништво у Христу благодаримо милостивом Богу, као и свима који су својим присуством увеличали ове свете и молитвене дане.   Текст и фотографије: протојереј Милан Пршић

Преображење Господње у Обрежу

Преображење Господње у Обрежу Велики Господњи празник славног Преображења Његовог пред тројицом ученика на гори Тавору, свечано и торжествено је прослављен 19/6. августа 2026. лета Господњег, као храмовна и сеоска слава у Обрежу. У навечерје празника служено је празнично вечерње богослужење са освећењем петохлебнице, са почетком у 18 часова, којим је началствовао старешина манастира Светог апостола и јеванђелисте Марка, јеромонах Дамаскин (Тотић), уз саслуживање протојереја Миће Ристића, пароха доњетоварничког и јереја Александра Милановића, пароха огарског. Лепоти празничног богослужења допринело је појање јереја Милана Главашевића, пароха попиначког и сибачког, јереја Марка Јелисавца, пароха прховачког и сремскомихаљевачког и јереја Гвоздена Милановића, пароха купинског. По свршетку богослужења, присутнима се обратио јеромонах Дамаскин празничном беседом. На сам дан празника служена је Света Литургија са почетком у 9.30 часова, којом је началствовао протојереј Александар Цвитановић, парох сурчински, уз саслуживање јереја Слободана Мицића, пароха обрешког. Богослужбене светолитургијске песме појала су господа Марко Палежевић и Марко Ракић, као и верни благочестиви народ. Дирљиву и надахнуту празничну беседу произнео је протојереј Александар Цвитановић, говоривши о смислу овога великог дана и празника, о неопходности нашег преображаја у следовању за Господом. Такође, честитао је домаћинима славу, а и свима присутнима празник. Након Свете Литургије учињена је славска литија око Светог храма, освећење грожђа, славских колача, кољива и вина. Славској литији придружили су се протојереј–ставрофор Жељко Кретић, парох шимановачки, протојереј Александар Урумовић, парох ашањски, протојереј Недељко Ковач, парох дечки, јереј Александар Милановић, парох огарски и преображењски, као и јереј Гвозден Милановић, парох купински. Овогодишњи кумови храмовне славе биле су породице јереја Гвоздена Милановића, г. Милана Орловића, г. Јована Тодоровића, г. Милана Божића, г. Миладина Јовановића, г. Љубише Јовановића, г. Илије Маријана, г. Зорана Диклића, г. Милоша Деврње, г. Дејана Јовановића, г. Илије Јовановића, г. Милоша Николића, гђе Верице Божић, гђе Љиљане Влајковић, гђе Снежане Пошарац и гђе Драгице Одобашић. За следећу годину кумовање храмовној слави настављају исте кумовске породице уз новопријављене породице јереја Александра Милановића и г. Мирослава Марковића. По одласку у центар села учињен је помен пострадалим обрешцима у ратовима. Помен са пригодном беседом одслужио је протојереј Александар Урумовић. Чланови локалне самоуправе г. Мирослав Петровић и г. Зоран Јовановић положили су венац на спомен обележје. Трпеза љубави настављена је у свечаној сали „Нова ренесанса“ (бивша Арена) у Обрежу, трудом и жртвом кумова храмовне славе, ЦО-а и СОЗ-е, локалне самоуправе, верног народа и домаћег пароха. Пре почетка трпезе љубави, најмлађа постава КУД „Купиник“ из Купинова одиграла је три народне игре, а домаћи парох се обратио присутнима пригодним поздравом и речима захвалности.   Текст и фотографије: јереј Слободан Мицић, привремени парох обрешки

Уведен у дужност нови парох у Руми

Уведен у дужност нови парох у Руми Одлуком Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија, 15. августа Рума је добила новог свештеника, јереј Сава Глигић постављен је за привременог пароха треће парохије, при храму Силаска Светога Духа на апостоле. Отац Сава у Руму долази из Сремских Карловаца, где је вршио дужност пароха при Саборном храму Светог оца Николаја. Поред парохијске службе, обављао је и дужност вероучитеља у основним школама у Петроварадину и Лединцима. У складу са благословом и одлуком нашег Архијереја, Митрополита сремског Господина Василија, архијерејски намесник румски и свештенство Саборног храма у Руми, заједно са члановима црквеноопштинског управног одбора, у суботу, 15. августа, административно је увело јереја Саву Глигића у нову дужност. Сутрадан, 16. августа, у једанаесту недељу по Педесетници, нови парох, отац Сава Глигић, началствовао је Светом Литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског и верног народа. Приносећи Свете Дарове и служећи Свету Литургију као парох поверене му парохије, отац Сава је и литургијски ступио у ову благословену дужност и службу Цркви. Након Свете Литургије, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић прочитао је пред сабраним верним народом одлуку Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија, а потом и званично представио новог пароха, упућујући му срдачне речи добродошлице и благослова.   Текст и фотографије: управа храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми 

Слава храма Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици

Слава храма Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици У најстаријем православном храму у Сремској Митровици, цркви Светог архиђакона Стефана на реци Сави, у суботу 15. августа, прослављен је празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. У присуству многобројног верног народа и гостију служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо уз саслужење протонамесника Радослава Радовановића, протојереја Душана Тодоровића  и домаћина славе, протонамесника Андрије Авакумовића, протојереја Владимира Недељковића и ђакона Александра Цигановића. Благочестиви народ свечано сабран у свом храму богоугодном беседом поздравио је прота Драго. По завршетку Свете Литургије начињен је литијски молитвени опход око храма. Освештани су и пререзани славски колачи. Кумови овогодишње славе били су Нада Симеуновић и њен унук Андрија. После молитвеног чина домаћини су у порти храма организовали традиционалну трпезу љубави.

Празник Преподобне мати Ангелине у Купинову

Празник Преподобне мати Ангелине у Купинову „Радуј се, јер си Срем за постојбину своју одредила!“ Радост празника Преподобне мати Ангелине, деспотице српске, проносила се 12. августа, читавим Сремом, па тако и у месту где ју је Срем дочекао раширених руку, у селу Купинову, некадашњем Купинику. Како нам предање говори, тамо где је преподобна мати некада одлазила у потрази за миром и молитвом, кренули су и ових дана мештани Купинова и оближњих места на прославу празника наше заштитнице. У навечерје самог празника организован је свечани литијски ход са моштима светитељке од новообновљеног храма Свете Тројице до манастира Обеда. У сарадњи са архијерејским намесником пећиначким протојерејем Бојаном Мијановићем, сви свештеници пећиначког намесништва узели су учешће у овој свечаности и допринели су лепоти богослужења. Након што је верни народ, предвођен моштима Преподобне мајке Ангелине, стигао у манастир Обед, служено је вечерње богослужење са петохлебницом, након чега се вернима беседом обратио јереј Марко Јелисавац из Прхова и Михаљеваца. На сам дан празника служена је Света Литургија у овој древној светој обитељи. Литургијом је началствовао парох ашањски, протојереј Александар Урумовић, уз саслужење јереја Слободана Мицића из Обрежа и новопостављеног пароха огарског, јереја Александра Милановића. Појање за певницом су предводили вероучитељи Марко Ракић и Димитрије Милановић. Након причешћа верних и заамовне молитве, уприличен је троструки литијски опход око светог храма, где су узнете молитве за здравље и напредак села. Будући да су у претходном периоду само село, као и шума, били захваћени новом афричком кугом, свештеници су прочитали и молитву Светог Модеста против помора стоке, у нади да ће Господ сачувати село од сличних искушења. Након освећења славских дарова које су припремили кумови славе, присутном народу пригодном беседом обратио се новорукоположени свештеник Александар, честитајући славу житељима Купинова, али и подсећајући их на живот и улогу мајке Ангелине у њиховом селу. За сам крај, свештенству, кумовима, али и верном народу захвалио се надлежни парох купински, јереј Гвозден Милановић, позивајући народ да узму учешћа у трпези љубави коју су домаћини славе припремили. „Радуј се Преподобна мати Ангелино, похвало рода нашега!“

Иконописачка радионица за децу у Стејановцима

Иконописачка радионица за децу у Стејановцима У уторак, 11. августа, у порти храма Светог оца Николаја у Стејановцима одржана је иконописачка радионица за децу. Радионицу је водила професорка иконописа Ана Милићевић, која је учеснике упознала са основама иконописачке уметности и значајем иконе у животу Цркве. У радионици су учествовала деца из стејановачке и бешеновачке парохије, као и деца из ширег окружења, која су кроз практичан рад имала прилику да се упознају са основним елементима иконописа и да направе своје прве кораке у овој древној црквеној уметности. Радионица је организована са жељом да се најмлађима приближе православна уметност и црквено предање, као и да се подстакне њихово интересовање за иконопис и духовно наслеђе Цркве.

Прослава празника Илочке Богородице

Прослава празника Илочке Богородице У духовној географији Срема, град Илок заузима посебно место као вековно седиште култура, народа и конфесија. Ипак, у његовом историјском језгру, унутар храма Светог арханђела Михаила, сваке се године 10. августа исписује једна тиха, али дубока страница православне духовности. Прослава празника Обновљења иконе Пресвете Богородице Илочке, која је и ове године свечано обележена архијерејском Литургијом, представља више од верског обреда; она је живи доказ обнове памћења, опстанка заједнице и снаге литургијског заједништва. Ова прослава, трећа заредом, која се подиже на ниво великог свенародног сабора, носи у себи дубоку симболику повратка коренима и обнове светиња. Дочек Високопреосвећеног Митрополита сремског Василија, у шпалиру верног народа и свештенства, уз дечји дар цвећа који је уручила девојчица Мања Тепић, симболизује дубоко поштовање према црквеној хијерархији, али и преношење вере на најмлађе генерације. Сама Света Литургија била је манифестација црквене саборности. Саслужење свештенства из подунавског и шидског намесништва показује како у духовном смислу границе не раздвајају, већ спајају. Свештеник Јован Рајак са својим појцима организовао је певницу, а црквена песма  постала је и овог пута заједнички глас захвалности. Врхунац те духовне захвалности одвија се пред Богородичним троном, где се узноси посебна молитва чудотворној икони донесеној некада давно из руског Смоленска. Пред том иконом, која је преживела ратове, сеобе и заборав, верници проналазе утеху и наду. Једнако важан аспект ове прославе јесте њена социјална и друштвена димензија. Кумство Славка Никутовића из Бачке Паланке сведочи о томе да Илочка Богородица не припада само географским границама Илока или Срема, већ привлачи вернике с друге стране Дунава, из Бачке, стварајући нераскидиви духовни мост. Обред резања славског колача и каснија трпеза љубави, у црквеној порти претварају литургијско сабрање у породичну прославу. У хришћанској традицији, заједнички обед након службе је продужетак саме литургије, место где се кроз разговор, гостопримство и заједништво сведочи љубав према ближњем. Речи Митрополита Василија изречене у беседи, да Богородица у Илоку постаје велико уточиште и место Божје љубави, сажимају суштину овог благадана. У свету који се брзо мења и који је често обележен отуђеношћу, човеку је потребно уточиште. Илочка Богородица, кроз историју своје иконе и кроз обновљену традицију слављења, нуди управо то, простор мира, духовне обнове и спознаје да љубав побеђује пролазност. Три године континуитета ове прославе обећавају да ће Илок у будућности остати незаобилазно ходочасничко средиште и светионик православља у Срему.   Текст и фотографије: протојереј Предраг Азап