НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ У НОВОЈ ПАЗОВИ

НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ У НОВОЈ ПАЗОВИ На дан када наша Света Црква прославља Недељу Свих Светих, 15. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Новој Пазови. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Винко Мишановић, парох румски и протонамесник Сава Мишановић, парох новопазовачки. На почетку Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит извршио је мало освећење храма, а у току Евхаристијског славља произвео је протонамесника Саву Мишановића у чин протојереја, похваливши га због његовог труда уложеног у обнову храма и преданог рада на зидању Живе Цркве Христове и духовном уздизању повереног му стада. По завршеној Литургији, Високопреосвећени Митрополит Василије пресекао је колач и осветио жито, које су принели чланови дечијег хора и тако свечано обележили своју славу. Служеће свештенство и верни народ потом су позвани на трпезу љубави, уприличену трудом протојереја Саве Мишановића и Предрага Антонијевића.

ПОДЕЛА АНТИМИНСА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ШИДСКОМ

ПОДЕЛА АНТИМИНСА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ШИДСКОМ У четвртак по Светој Педесетници, 12. јуна 2025. лета Господњег, а у навечерје празника Светог апостола Јерме и Светог мученика Ермија, у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Шиду служено је вечерње богослужење. Вечерњу службу предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Г. Василије, док су нашем архијереју саслуживали свештеници Архијерејског намесништва шидског, протојереј Бојан Цветковић, парох беркасовачки, јереј Мирослав Торбица, парох јаменачки и шидски ђакон Александар Јефтенић. Уз бројни верни народ, који је готово у потпуности испунио свети храм, на богослужењу су присуствовали и представници Општине Шид, на челу са председником Општине, господином Зораном Семеновићем. Високопреосвећени Митрополит је на крају вечерње службе изнео пригодну беседу, поучивши верни народ о значају празника Силаска Светог Духа на апостоле, у чијем се попразништву налазимо, а потом је појаснио и богослужбени значај антиминса, без кога савршавање Свете Литургије ни у ком случају није могуће. Након богослужења, у свечаној сали храма Светог великомученика кнеза Лазара приређена је трпеза љубави, трудом старешине храма, протојереја-ставрофора Ђорђа З. Марића и чланова Црквеног одбора. Непосредно пре свечане трпезе подељени су нови антиминси свим Црквеним oпштинама Архијерејског намесништва шидског, са потписом нашег Митрополита, којим се сведочи нераскидиво јединство сваког свештеника са својим надлежним архијерејем. По благослову нашег Митрополита, током послужења беседио је старешина храма, протојереј Ђорђе, који се захвалио нашем Архипастиру на показаној љубави, пожелевши му да још много лета, као и до сада мудро управља лађом Богом спасаване наше Епархије сремске.   Текст: вероучитељ Ненад Србљанин Фотографије: управа храма Светог великомученика кнеза Лазара у Шиду

ГОДИШЊИ ПАРАСТОС БЕОЧИНСКОЈ ИГУМАНИЈИ ВАРВАРИ

ГОДИШЊИ ПАРАСТОС БЕОЧИНСКОЈ ИГУМАНИЈИ ВАРВАРИ Дана 12. јуна 2025. године у Световазнесењском манастиру Беочину служена је Света Литургија, а затим парастос и помен на гробу блаженопочившој игуманији Варвари (Радосављевић), а поводом годишњице од њеног упокојења. Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Бранко Поповић, манастирски свештенослужитељ игуман Јустин (Стојановић) и ђакон Марко Стефановић из Сремских Карловаца. За певницом су одговарали протонамесник Милош Илић и студенти Богословског факултета, Драган Варечка и Лазар Ковачевић из Сусека. Литургији је присуствовало мноштво верног народа. После парастоса присутнима се обратио протојереј Бранко, који је евоцирао успомене на блаженопочившу игуманију. После помена на гробу, за присутне је у манастирској трпезарији приређена трпеза, на којој су се присутнима обратили игуман Јустин и гргетешки архимандрит Доситеј (Миљков), који је посебно говорио о личним искуствима и монашком подвигу и врлинама мати Варваре, са којом је неколико првих година манастирског живота провео заједно са будућим беочинским сестрама под окриљем манастира Гргетега. Блаженопочивша игуманија Варвара (Радосављевић) рођена је 21. новембра 1939. године у селу Причевић код Ваљева, у кући побожних и вредних домаћина, од оца Милоша и мајке Тонке. Одрасла је са сестрама и братом у духу богомољачког покрета, чији је оснивач био владика Николај Велимировић, потоњи светитељ. Следећи стазу монашког подвига својих сестара, монахиња Марине и Екатерине, она креће за њима у манастир Ћелије код Ваљева, где са непуних 12 година (1950) она постаје искушеница овог манастира. Под будним оком знамените игуманије Саре Ђукетић, вредно извршава сва послушања, заједно са тридесетак богочежњивих монахиња и искушеница. Духовно их васпитава и подиже архимандрит др Јустин Поповић, прогнани професор београдског Богословског факултета. У том окружењу мати све сигурније корача подвижничким путем. После искушеничког стажа, примила је монашки постриг по чину одјејанија расе и камилавке из руку, тада епископа шабачко-ваљевског Јована Велимировића 1961. године. Посебно се истицала у савлађивању молитвеног правила и црквеног поретка и типика. У томе посебно долази до изражаја њена љубав за црквено појање, које усавршава лепотом свога умилног гласа. У месецу августу (8.8.1968) са својим сестрама прелази у клир Епархије сремске, где су неколико година боравиле у  манастиру Гргетег, а затим краће време у манастиру Врднику, одакле са својом сестром, монахињом Марином, током 1975. године прелазе у манастир Беочин (придружујући се својој сестри игуманији Катарини, која је у манастир Беочин прешла претходне године). У манастиру Беочину је 1980. године примила други степен монашког пострига по чину мале схиме из руку, тада епископа сремског др Андреја Фрушића. Манастир Беочин се у то време налазио у изразито лошем стању. Тих месеци се из конака исељавала плућна болница, иза које остаје само по неки гвоздени кревет, болеснички орман и плехани тањир. Сестрински подвиг и почетак рада на обнови монашког живота у Беочину био је веома тежак. Од бројног растиња рашчишћава се манастирско окружење. Делови конака се оспособљавају за пристојан боравак. Ретки верни Беочинци прилажу по који килограм брашна, кромпира и друго поврће. Недостатак новца надокнађује се свакодневним одласком у надницу, ради окопавања винограда и других радова. На сунцу и киши, монахиње проводе дан са парчетом хлеба. Понеки газда, да не знају млађи чланови породице, учесници НОБ-а, по повратку са њиве пакује им парче сира, сланине или пасуљ и лук. Сестре благодаре за ту љубав, док их преморене дочекује мати Марина са неком чорбом од коприве или поврћа. Мати Варвара је била и возач, те је са скромним возилом, популарним ,,фићом“ доприносила обнови манастира и потребним набавкама. Раних деведесетих година, наступа време промена. Народ се све бројније враћа вери својих предака. Број крштених и венчаних се повећава. Упоредо, изводе се неопходни радови на обнови манастирске цркве, конацима и економским зградама. Приложници се јављају са жељом да манастир поново засија својом лепотом. Све бројније ходочаснике, монахиње подсећају на духовну и културну улогу Беочина, као трећег у рангу фрушкогорских светиња, после знаменитог Крушедола и Гргетега. Истовремено, монахиње са поносом истичу да је Беочин дао нашој Цркви карловачког патријарха Лукијана Богдановића, више епископа и бројне архимандрите. Након смрти њене биолошке сестре, игуманије Екатерине (19. 11.2019) Епископ сремски Василије поверио јој је послушање настојатељице- игуманије беочинске монашке обитељи, које је савесно и пожртвовано обављала. Последњих седам ипо месеци свога овоземаљског живота провела је у болести, као последици вишедеценијског напора, рада и труда. О својој игуманији су бринуле монахиње. Упокојила се мирно, у својој монашкој келији, у поподневним сатима, 19. јуна 2024. године. Заупокојеном Литургијом која је служена 21. јуна, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије уз саслужење великог броја свештеника Епархије сремске, свештеномонаштва и ђаконства. За певницом су појали свештеници, професори и студенти богословских факултета. После Литургије присутнима се обратио протојереј Бранислав Поповић и у надахнутој беседи говорио о животном путу сестара Марине, Екатерине и Варваре. Након беседе и кратке паузе настављено је са опелом, да би на крају Митрополит сремски Господин Василије са пуно емоција говорио о игуманији Варвари.  Игуманија Варвара је сахрањена са северне стране манастирске порте, поред својих телесних сестара, де чекају васкрсење мртвих и да својим крсним знамењима на гробовима и надаље буду вечити чувари свога љубљенога Беочина. игуман Јустин (Стојановић)

Слава храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми

Слава храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми На Духовски понедељак, 09. јуна 2025. године, молитвено и свечано је прослављена слава храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми. Празник Духови, који се сматра рођенданом Цркве и који се празнујe педесет дана после Пасхе, Васкрса, па се зове и Педесетница, молитвено је прослављен у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, док је на други дан Духова свечано прослављена храмовна слава. Светом Литургијом је началствовао протојереј Бојан Нинковић, секретар Епархије сремске уз саслужење протојереја Дарка Кончаревића, протојереја Немање Мартиновића и јереја Немање Теофиловића. Након читања светог Јеванђеља, сабраном народу се пастирском беседом обратио се протојереј Бојан Нинковић. Светим тајнама Тела и Крви Христове приступио је већи број сабраних, а након Светог причешћа у славску литију, са трократним опходом око храма, кренуло је свештенство са верним народом, да би се свеосвећујућа благодат Пресветога Духа, која је сишла на евхаристијске Дарове и народ Божји у храму, на тај начин проширила и на све оно што храм окружује и све оне који на том простору живе. Кумови овогодишње славе, Горан и Данијела Дробњак, припремили су славски колач и кољиво који су након славске литије освештани. У сарадњи са АНИП „Бранко Радичевић” настављено је неговање старе народне традиције и обичаја такозваних „Краљица”, које су допринеле свечаности и лепоти прослављања празника. Наиме, на Духове поворка лепо обучених и накићених девојака, које својим песмама и игром симболично доносе берићет и благостање домовима које посете, крене улицама Руме, где их домаћини примају у своја дворишта и после отпеваних песама поклањају им разне дарове. Циљ манифестације која се и данас негује јесте очување изворне културне традиције српског народа на територији Срема, као и развијање осећаја значаја очувања културних (изворних фолклорних и музичких) тековина српског народа, посебно међу децом и младима у намери да се ови обичаји сачувају међу млађим генерацијама, како би могли да се у будућности преносе у наслеђе. Да све прође у најбољем реду побринули су се домаћини славе, протонамесник Душан Вишекруна, старешина храма, архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић и јереј Стефан Недић, који су, такође, након молитвеног славља, уприличили трпезу љубави за све госте, па се тако заједничарење у Телу Христовом – Цркви, наставило.   Текст: Милан Романовић, апсолвент ПБФ-а Фотографије: Никола Рмуш

Храмовна слава у Купинову

Храмовна слава у Купинову У древном престоном граду Купинику, месту Свете Мајке Ангелине и Светородне лозе Бранковића, а сада у малом и прелепом селу Купинову, у долини леве обале реке Саве, ушушкан у Обедској бари, своје ране зацељује последња порушена светиња Епархије сремске храм Свете Тројице, који је прославио своју храмовну славу Духове. По благослову надлежног парохијског свештеника јереја Гвоздена Милановића, прослава самог празника започела је служењем свечаног вечерњег богослужења са петохлебницом, којим је начaлствовао пречасни јереј Слободан Мицић парох обрешки, уз саслужење пречасне господе јереја Божидара Васића, пароха огарског и јереја Марка Јелисавца, пароха прховачког и сремскомихаљевачког. Лепоти самог богослужења допринели су вероучитељи Димитрије Милановић и Марко Ракић уз свесрдну помоћ појаца ове парохије. Отац Слободан Мицић је у својој беседи поучио верни народ о даровима Духа Светога, који се светом тајном крштења и миропомазања дарују свакоме од нас, док је Отац Гвозден и у храму и на свечаној вечери заблагодарио оцима на братској љубави и благослову који су донели овом селу. На сам дан празника Педесетнице, Светом Литургијом началствовао је високопречасни протојереј Бојан Мијановић, архијерејски намесник и парох пећиначки, изасланик Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија, уз саслужење протојереја Богдана Михајловића, умировљеног парохијског свештенослужитеља, протојереја Предрага Михајловића, пароха при храму Светог пророка Илије у Старој Пазови, јереја Филипа Новаковића из Архиепископије београдско-карловачке и јеромонаха оца Митрофана из манастира Крушедола, настојатеља свештене обитељи Свете мајке Ангелине у Купинову. Лепоти самог богослужења допринелу су вероучитељица госпођица Бојана Радивојевић и господин Иван Топић, професор појања у Крагујевачкој богословији, док су им својим умилним гласовима помагали појци ове парохијске цркве. Велики број верника је приступио Светој чаши, након чега је уследила литија, благосиљање славских дарова и читање молитава за освећење венаца. Након предивног и хармоничног богослужења, верне је очински поучио протојереј Бојан Мијановић, који се присетио тренутака обнове ове светиње и још једанпут у име нашег Митрополита и у своје лично име заблагодарио свима који су себе дали у обнови ове светиње. Трпеза љубави је уприличена у старом Ловачком дому, где је славље настављено у посебно дивној атмосфери, а надлежни парох отац Гвозден Милановић са својим Црквеним одбором, заблагодарио је свима на посети и учешћу у прослави празника. Слава и хвала Светотројичном Богу на овом дану.   Текст и фотографије: чтец Милош Ђак

Ходочашће румских гимназијалаца

Ходочашће румских гимназијалаца У сусрет празнику Педесетнице, у организацији епархијског Одбора за верску наставу и управе Гимназије „Стеван Пузић” у Руми организовано је ходочашће ка светињама Митрополије црногорско-приморске и милешевске. Ученици веронауке предвођени својим вероучитељем јерејем Стефаном Недићем и пратњом, поклонили су се манастирима Морачи, Дајбабе, Острогу, Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици и анђеоској Милешеви. Љубазни домаћини, управе манастира, су сву децу прихватили и припремили послужење, а ученици су ноћили под острошким сводовима и молили се искрено за сва благодатна добра којима Господ обогаћује све. Управа манастира Милешеве, на челу са мати игуманијом Аквилином, припремила је послужење и ужину за ученике, а манастирски кустос, мати Параскева ученике је упутила у пребогату милешевску баштину. Тик пред долазак ученика у Милешеву, рука Светог Саве донешена је из Београда у своје станиште, Милешеву, па су се ученици поклонили најсветијем српском сину, заштитнику српске Цркве, школе и болнице – Светом оцу Сави. Била је ово прилика да ученици отворе једно ново поглавље у својим животима, на опште добро читаве нације, родитеља, професора и целог свог бића на многе и благе радосне године.

Ратарска литија у Пећинцима

Ратарска литија у Пећинцима „Господе, Ти надгледаш земљу и заливаш је, обилно је богатиш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио. Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.“ (Пс 64, 9-10)  Другог дана празника Силаска Светог Духа на апостоле, 9. јуна 2025. године, одржана је ратарска литија у Пећинцима. Седам свештеника Архијерејског намесништва пећиначког, на челу са архијерејским намесником протојерејем Бојаном Мијановићем, обишло је пећиначки атар у пратњи многобројног народа, носећи иконе, барјаке и појући тропаре у славу и част Свете, Једносушне и Животворне Тројице – Оца, Сина и Светог Духа. Свештенство је заједно са народом обишло границе атара, где су прочитане молитве благодарности Господу за дарове, које је богато излио на Пећинце и читав Доњи Срем у виду плодних ораница, винограда, шума и воћњака. Благосиљајући њиве и поља, сви су једнодушно посведочили своју чврсту веру у Господњу љубав и бригу, знајући да је сваки савршени дар одозго и несумњиво долази од Њега. Стога су принесене молитве Богу, да сачува њиве, винограде, воћњаке и поља од свих временских неприлика, те да умножи плодове земље и сачува народ свој од сваке невоље и недаће. Литија је богато украшена и бројном децом, која су својим присуством, радошћу и нескривеним задовољством на свој начин умолила Оца небеског за изобиље плодова земаљских и времена мирна. У својој беседи на крају литије, архијерејски намесник и парох пећиначки изразио је своју радост и благодарност браћи свештенослужитељима и својој духовној деци, што су се одазвали позиву, те на тај начин показали бригу и одговорност, уздајући се у Господа најпре, па тек онда у свој труд и рад.

Свеноћно бдење у Угриновцима

Управа храма Светог великомученика Георгија у Угриновцима позива сав верни народ на свеноћно бдење у спомен Преподобног Јустина Ћелијског, у петак, 13. јуна, у 20.30 часова.

ПРЕДАВАЊЕ „ЦРКВА И СЕКУЛАРИЗАМ“

ПРЕДАВАЊЕ „ЦРКВА И СЕКУЛАРИЗАМ“ У суботу, 7. јуна 2025. године, у навечерје празника Силаска Светог Духа на апостоле, у Црквеној ризници Православног Архијерејског намесништва шидског у Шиду, предавање је одржао проф. др отац Александар Ђаковац. Говорећи о теми „Црква и секуларизам“, хронолошки и детаљно је изнео веома поучне речи о томе како се кроз историју до данашњег времена Црква односила према световној власти и обрнуто, наводећи стање од првих векова хришћанства и о римској империји, како на западу, тако и на истоку. Предавање је било веома надахњујуће и инспиративно, јер је јасно и на конкретним примерима приближило публици шта Црква значи свету, колико је важна човечанству, као глас разума и као основна покретачка енергија која блажи, чува и спасава. Након предавања, постављена су и питања на које је професор радо одговарао. Захваљујемо се проф. др Ђаковцу на посети и одличном предавању, у нади да ћемо оваквих сабирања имати чешће у нашој парохијској заједници. Текст и фотографије: протојереј Милан Пршић

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У РУМИ

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У РУМИ Прослава храмовне славе Вазнесења Господњег у Руми започела је у среду 27. маја са празничним вечерњим богослужењем које је служио протојереј Драган Арсеновић. За певницом су појале мајке Кола Српских сестара вазнесењског храма. Напослетку вечерњег богослужења сав благочестиви народ је послужен у парохијској сали. На празник Вазнесења Господњег, у четвртак 28. маја 2025. године, Свету Литургију служили су протојереј Бранислав Мишковић, парох румски, протонамесник Александар Миличевић, парох угриновачки и јереј Стефан Недић, парох румски, док су за певницом појали протојереј Драган Арсеновић и протонамесник др Ђорђе Санчанин уз подршку благочестивих мајки вазнесењског храма. Напослетку Свете Литургије присутнима се пригодном беседом обратио протонамесник Александар Миличевић. Речи благодарности присутнима је испред румског вазнесењског храма упутио протонамесник др Ђорђе Санчанин и позвао верни народ у трократни опход око Светог храма. Заједница румског вазнесењског храма свакодневно показује своју духовну снагу, слогу и љубав, па је тако ове године било 13 кумова-породица, које су се прихватиле да буду кумови славе. За сав благочестиви народ је уприличено послужење у црквеној порти, а потом и трпеза љубави у парохијској сали. Да духовна радост буде већа учинила је и вероучитељица госпођа Биљана Гудовић, која је заједно са ученицима трећег разреда ОШ „Змај Јова Јовановић”, присуствовала је Светој Литургији и том приликом уручила проти Ђорђу пано који су ученици веронауке са својом вероучитељицом израдили у част овог великог Господњег празника. Заједништво се видело и међу браћом свештеницима, који су били гости храмовне славе и то, умировљени парох путиначки протојереј Војин Арсеновић, протојереј-ставрофор Брацо Санчанин, парох бешчански, протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, парох манђелошки, протојереј-ставрофор Винко Мишановић, парох румски, протојереј-ставрофор Радомир Клинцов, парох путиначки, протојереј Вујадин Савић, парох румски, протојереј Богдан Михајловић, протонамесник Јован Раилић, парох краљевачки, протонамесник Душан Вишекруна, парох румски и јереј Илија Алексић, парох вогањски. Текст и фотографије: Сања Санчанин