ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА У фрушкогорском селу Лежимир, свештеници Архијерејског намесништва сремскомитровачког прославили су своју славу, Светог апостола Филипа. Славље је започето окупљањем у храму Светог великомученика Георгија, на вечерњем богослужењу, у уторак, 26. новембра. Принесени су и освећени славски дарови, уз сећање на лежимирске мученике који су, 1942. године, пострадали у овој цркви. Служио је протојереј-ставрофор Саво Ракита, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Јосимовића, јереја Бранимира Чолића и ђакона Александра Цигановића и уз појање свештенства за певницом. Славље је настављено у сали Ловачког дома уз славску трпезу, коју су са љубављу припремили овогодишњи домаћин, Отац Милош Марковић и његова супруга Ивана, уз несебичну помоћ одборника овог села. Током вечери, на тему Свете тајне свештенства, надахнуто је говорио јереј Александар Балиновић, парох кузмински. На сам дан Светог апостола Филипа, 27. новембра, у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Сремској Митровици Свету Литургију је служио јереј Петар Перенчевић, парох мартиначки. Домаћин за наредну годину биће протојереј Ђурђе Чулић са својом породицом и одборницима у Гргуревцима. Извор: Архијерејско намесништво сремскомитровачко

Светогорско свеноћно бденије у Бусијама

Светогорско свеноћно бденије у Бусијама У навечерје празника празника Светог Јована Златоуста, 25. новембра 2024. године, са почетком у 20 часова, у храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама служено је Светогорско свеноћно бденије са Светом  Литургијом. Празнично вечерње богослужење предводио је протопрезвитер Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник и парох сремскокарловачки, уз саслужење протонамесника Саве Мишановића, пароха новопазовачког, презвитера Дарка Крстића, пароха у Пиносави, као и ђакона старопазовачког Стефана Станојевића. Јутрењем и Светом Литургијом је началствовао презвитер Игор Батес, парох у Жаркову, уз саслужење презвитера Дарка Крстића, презвитера Николе Ерцега, пароха сусечког, презвитера  Драгана Зорице и Стефана Гавровског, пароха бусијских, као и ђакона Стефана Станојевића. У име братства храма, по завршетку богослужења присутнима се обратио старешина храма презвитер Драган Зорица, захваливши се присутнима на учешћу овог ноћног славословља Бога у лику Светог Јована Златоуста и Светог Григорија Паламе, као и свештеницима који су узели молитвеног учешћа ове вечери. Богослужење је било праћено византијским светогорским певањем и служењем на више језика, које је допринело узвишености молитвеног сабрања. Појце је предводио протопсалт Никола Шенер. Светлост свећа, употпуњена иконописом и уређењем олтара, стварала је дубок утисак духовног мира и усредсређености на молитву. Појци, сабрани око певнице, својим посвећеним појањем оживели су дух традиције Свете Горе, док је присуство верника показало снагу заједништва у молитви и слављењу Бога. Након вишечасовног богослужења уследила је трпеза љубави коју су за све присутне припремиле побожне сестре црквене заједнице на Бусијама. Љубављу и трудом домаћина свештеника Драгана и Стефана све је протекло у најбољем реду.   Милан Романовић, апсолвент Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Света архијерејска Литургија у Шиду

Свештенство Саборног храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Шиду, позива верни народ на молитвено сабрање прве недеље Божићног поста, на Свету архијерејску Литургију, 1. децембра, са почетком у 9 часова.

СВЕТИ КРАЉ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ – СЛАВА ГРАДА РУМЕ

СВЕТИ КРАЉ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ – СЛАВА ГРАДА РУМЕ У недељу, 24. новембра 2024. године, румски Вазнесењски храм поново је био центар духовних сабрања Епархије сремске. Свечано и домаћински, уз присуство многобројног верног народа, Румљани су молитвено прославили заштитника града – Светог краља Стефана Дечанског. Овом приликом, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење високопречасних протопрезвитера-ставрофора др Драгомира Санде, Мирослава Јосимовића, др Владимира Ступара, Сретена Лазаревића, протопрезвитера Драгана Арсеновића, презвитера др Ђорђа Б. Санчанина и ђакона Марка Стефановића и Стефана Недића. У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Василије је у чин свештеника рукоположио ђакона Стефана Недића и том приликом га назначио за новог пароха румског храма Силаска Светог Духа на апостоле. На крају Евхаристијског славља, Његово Високопреосвештенство је освештао славске дарове које су, поводом славе града Руме, принели представници Општине Рума; председник Општине госпподин Душан Љубишић, заменица председника Општине госпођа Биљана Поповић-Јовановић, председник скупштине Општине Рума господин Срђан Јовановић, и начелник Општинске управе Општине Рума господин Никола Ђуричић, а потом је надахнутом беседом честитао славу свим Румљанима. Светој Литургији су присуствовали и покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама госпођа Александра Ћирић-Бошковић, начелница друштвених делатности Општине Рума госпођа Ивана Зличић-Орловић, директорка ЈП „Водовод“ госпођа Снежана Бањац и господин Томислав Јанковић, народни посланик у Народној Скупштини Републике Србије. По обављеним богослужењима, Високопреосвећени Митрополит Василије, у пратњи јереја др Ђорђа Б. Санчанина, пароха румског Вазнесењског храма, свештенству и верном народу показао је Епархијски центар Епархије сремске, који се налази у оквиру Вазнесењског храма и који ће у оквиру свог комплекса садржати и ризницу–музеј, са библиотеком. У парохијској сали, трудом и залагањем мајки, сестара и свештенства Вазнесењског храма, уприличена је трпеза љубави за 146 верника. За време ручка, присутним гостима се краћом беседом обратио јереј др Ђорђе Б. Санчанин, заблагодаривши Митрополиту сремском на очинској љубави, као и свима на труду и залагању које верна заједница Вазнесењског храма на делу и показује. У духу добре сарадње оца Ђорђа и вероучитељице госпође Биљане Гудовић, ђаци веронауке су отпевали неколико духовних песама. Ове године, славски ручак је уприличен, без уобичајеног музичког програма, због трагичних догађаја који су се недавно десили у Новом Саду. Извор: ЦО Рума

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „ГОСПОДЕ, ГОВОРИО САМ“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „ГОСПОДЕ, ГОВОРИО САМ“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У свечаној сали Богословије Светог Арсенија, 24. новембра 2024. године, одржана је промоција књиге „Господе, говорио сам“, аутора архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Пред пуном салом заинтересоване публике, том свечаном приликом говорили су Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, др Јелена Попов, уредник објављене књиге и архимандрит др Клеопа Стефановић. Честитајући Оцу Клеопи и свим његовим сарадницима на овом корисном и благословеном делу, Високопреосвећени Митрополит Василије је истакао: „Данас осећамо заиста посебно задовољство што имамо прилику да речима, обликованим молитвом, ревношћу и љубављу, наменимо трајни облик у овој збирци беседа. Свесни смо да речи проповедника нису само одраз реторичке вештине, већ представљају плод дугогодишњег служења и пастирске бриге за духовни живот повереног му народа. Оне су инструмент којим се сваком вернику упућује позив и призив Божији, али и медиј родитељске утехе или братске опомене. Свештеничке беседе наслањају се на свето предање омилитске уметности, која има корене у делима Светих Отаца – од управо златних речи Светог Јована, названог Златоусти, преко силне духовне дубине Светог Григорија Богослова, па све до јединствене реторске вештине Светог Владике Николаја, кога сматрамо највећим беседником кога је изнедрила наша помесна Црква. Пратећи такве узоре, пастирска реч Оца Клеопе не представља само тумачење Светог Писма, већ свакоме може служити као водич кроз животне изазове и искушења и као сјајни светионик, који усмерава душу ка Господу нашем Исусу Христу. Омилитика није само теолошко казивање, већ чин љубави према ближњем, јер кроз њу беседник постаје слуга Речи Божје, а његове речи оживљавају веру у срцима оних који их слушају. Елегантне беседе, сабране у овој збирци, управо то и чине – воде, поучавају и оснажују, охрабрују и уливају наду.“

Свети Нектарије Егински у манастиру Ваведења Пресвете Богородице

Свети Нектарије Егински у манастиру Ваведења Пресвете Богородице У петак, 22. новембра 2024. године, када наша Света Црква прославља молитвену успомену на Светог Нектарија Егинског, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима служена је Света Литургија. Дан овог Светитеља прославља се као једна од слава Световаведењске монашке обитељи, због чињенице да је у овдашњем храму похрањен делић његових светих и чудотворних моштију. Овогодишњи кум био је протонамесник Данијел Кобиљски, парох прве парохије у Сивцу, који је на Свету Литургију повео и око педесет својих верника. Евхаристијско славље, коме је присуствовало мноштво народа Божијег, улепшало је појање ученика Богословије Светог Арсенија и хора Свете мајке Ангелине.   Свети Нектарије Егински (Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης; Силиври, 1. октобар 1846 — Атина, 8. новембар 1920), световно име Анастасије Кефалас, (Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит Пентапољски као и православни теолог. Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини. Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису Пут на Синај. Године 1889. изабран је за митрополита Пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински. Умро је у Атини, 8. новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије. Над његовом моштима су се дешавала чуда исцељења. Филм о његовом животу из 2021. Божији човек имао је велики успех у биоскопима у Грчкој.

Прослава храмовне славе у Илоку

Прослава храмовне славе у Илоку Парохија у Илоку прославила је у четвртак, 21. новембра, славу свог храма, празник Сабор Светог архангела Михаила и других бестелесних сила. Прослава овог великог празника отпочела је служењем Свете Литургије, којом је началствовао старешина храма, протојереј-ставрофор Предраг Азап, уз саслужење протојереја Бранка Денчића, умировљеног свештеника из Бачке Паланке. Светој Литургији је молитвено присуствовао протојереј Алексеј Блануша, парох у Равном Селу (Бачка eпархија), који је са својом породицом био овогодишњи кум славе. Својим присуством на богослужењу, поред бројног верног народа, прославу храмовне славе увеличали су и др Јасмин Милић, бискуп Реформаторске хришћанске Цркве, као и госпођа Марина Будумир, градоначелница Илока. За певницу су били задужени господин Стефан Азап, свршени богослов и вероучитељ Ненад Србљанин. Након прочитане заамвоне молитве извршен је литијски опход око храма, а потом су освештани славски дарови и пререзани колачи, које су принели овогодишњи кумови славе. Прота Предраг је том приликом уручио захвалницу оцу Алексеју и његовој протиници Наташи, иначе рођеној Илочанки, који су показали несебичну и свесрдну хришћанску љубав у помагању илочкој парохији. По завршетку богослужења, прота Предраг је, заједно са својим одборницима, приредио славску трпезу љубави за сав присутан верни народ. Текст: Ненад Србљанин

Светогорско свеноћно бденије у Бусијама

СПЦО Бусије позива верни народ на Светогорско свеноћно бденије, које ће се одржати у храму Свете браће Кирила и Методија, у понедељак, 25. новембра, са почетком у 20 часова.

Промоција књиге – “Господе, говорио сам”

Српска православна Епархија сремска и Богословија Светог Арсенија Сремца, позивају вас на промоцију књиге “Господе, говорио сам”, архимандрита др Клеопе Стефановића, која ће се одржати у недељу, 24. новембра, у Свечаној сали Карловачке богословије, са почетком у 19 часова.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У УГРИНОВЦИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У УГРИНОВЦИМА На дан када наша Света Црква прославља Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, 16. новембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Угриновцима. Саслуживали су протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј-ставрофор Душан Чавка, парох кукујевачки, протонамесник Слободан Чавка, парох сурчински, јереј Ален Вукашин, парох батајнички и епархијски протођакон Горан Власац. Најстарији помен Угриноваца, тада именованих као Сакуле, потиче из 1508. године. Село је, 1713. године, било сачињено од 21 домаћинства. Занимљиво је да је неколико овдашњих породица, 1733. године, напустило сремске Сакуле и одселило се у Банат, где и данас постоји место са истим именом. Угриновцима су названи по тадашњем власнику шанца. Од 18. века, број мештана скоро непрекидно се увећавао, све до ратних страдања, половином 20. века. „Комунална школа“ у селу саграђена је 1892. године. Храм Светог великомученика Георгија сазидан је између 1774. и 1779. године, за време владавине цара Јосифа II и управе митрополита Мојсија (Путника). Иконостас је осликао Михаило Радосављевић, 1787, док је икону у архијерејском трону извео Димитрије Братоглавић, 1788. године. Ово здање је обнављано 1835. и од 1912. до 1914. године, о чему сведочи мермерна плоча уграђена у припрату. За време Другог светског рата, немачка војска минирала је торањ, који је поново сазидан тек 1958, a богомоља је обновљена до 2002. године.