Предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет Владике Николаја” у Шиду

Предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет Владике Николаја” у Шиду Благословом Његовог Високопреосвештенства Господина Г. Василија, Митрополита сремског, у Шиду ће бити одржано духовно предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет Владике Николаја”. Предавач је протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин из Новог Сада, који ће говорити о значају поста и молитве у духовном животу верника, као и о историјској и духовној улози богомољачког покрета који је покренуо Свети владика Николај. Предавање ће бити одржано у суботу, 7. марта, након вечерње службе, у сали Владичанског двора у Шиду. Позивамо све људе добре воље да присуствују овом духовном сабрању и узму учешће у разговору о темама које су од изузетног значаја за савремени црквени и духовни живот. Текст и фотографија: протојереј Милан Пршић
Недеља православља у храму Светог оца Николаја у Шиду

Недеља православља у храму Светог оца Николаја у Шиду У прву недељу Часног и Великог поста, наша Света Црква прославља Недељу православља. Свету Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја служио је високопречасни протојереј Милан Пршић, уз молитвено присуство свештенства храма, вероучитеља, мноштва деце и народа Божијег, окупљеног око часног тела и крви Господа нашег Исуса Христа. Прва седмица Васкршњег поста свој назив црпи из великих, али и тешких победа, које је наша света, саборна и апостолска Црква однела над свим противним и безбожним учењима, која кваре истину коју је Христос једном за свагда својим постојањем на земљи утемељио кроз Свете апостоле и учитеље Цркве, предајући је свом верном стаду-народу Божијем. У првим вековима хришћанске вере, њена истина чувана је беспрекорно, из разлога што је Црква у почетку била окупљена око малог броја хришћана, који су добровољно приступали хришћанству, као јединој живоносној и спасоносној вери. Први хришћани, иако живећи у истини која није нарушена кривим и погрешним веровањима, у првим вековима сусретали су се са гоњењима и забранама да своју веру спроводе на делу, да се окупљају као народ Божији у Светој Литургији. Велики римски императори забрањивали су нашу веру, проглашавајући је опасном по Римску империју и самог цара. Након тих тешких и безбожних времена, у којима су хришћани своју веру исповедали својом крвљу и животом, наступила су мирнија времена, која је омогућио цар Константин, доносећи закон којим се хришћанство проглашава за равноправну религију Римске империје. Потом је цар Теодосије, 380. године хришћанство прогласио за званичну религију Римског царства, те су у Свету Цркву многи људи улазили из не тако побожних мотива. Напротив, мотиви су врло често били користољубиве природе, желећи да се стекну важне државне и политичке функције. На тај начин, постепено је долазило до опадања квалитета саме вере, где су многи придошли хришћани, своју нову веру кварили ранијим уверењима, док су неки божанске и Свете истине наше вере покушавали да разумеју и објасне само и искључиво својим разумом. На тај начин упадали су у заблуде из којих су настала лажна и погрешна учења која се називају јересима. Јереси су се најчешће односиле на погрешно схватање природе Сина Божијег, Господа и спаса нашег Исуса Христа, али и природе Светога Духа, као и односа унутар божанске природе Свете Тројице. Једна од најотровнијих јереси била је јерес иконоборства, која је поштовање светих икона прогласила за безбожно дело идолопоклонства. Борба против ове јереси трајала је око два века, из разлога што су њену заблуду исповедали људи на значајним државним и црквеним позицијма, цареви, патријарси, генерали и свештеници. Они су наредили да се из храмова избаце све иконе, врло често их и скрнавећи, бацањем у море или спаљивањем. Зидове храмова на којима су биле фреске и мотиви из хришћанске историје, сада су красили голи и бели зидови, ускраћујући интимни доживљај топлине наше вере и присуства Господњег у Његовим светитељима. Ова борба са безбожним иконоборцима трајала је јако дуго, да би коначно била окончана у време Светог патријарха Методија Исповедника и владавине царице Теодоре, 11. марта 843. године, када је Црква ослобођена кривих и безбожних учења, поново вратила у храмове поштовање светих икона и тако и у пракси потврдила све одлуке претходно одржаног седмог Васељенског Сабора у Никеји, 787. године. У знак сећања на ову велику победу наше Свете Цркве, али и на све претходне победе које је Црква односила над свим лажним учењима, али и оним страшним вековима гоњења, установљена је Недеља православља, која у суштини представља недељу победе православне вере над свим непријатељима Христове Свете Истине! Било да је непријатељство долазило кроз мач или кроз реч, Света истина Христова наставила је да живи под окриљем наше православне вере, неокаљана и очувана. Након Свете Литургије традиционално је уприличена литија кроз град, где је мноштво деце носило Свете иконе, на челу са својим свештеницима, а у пратњи вероучитеља и родитеља. Посебну захвалност храм Светог оца Николаја дугује СКУД „Свети Сава“, који је и ове године учествовао у литији и тако увеличао овај велики празник наше Свете Цркве. Текст и фотографије: вероучитељ мср Војислав Чавић
Освештан живопис у угриновачкој цркви

Освештан живопис у угриновачкој цркви Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Василије служио је у сиропусну недељу, 22. фебруара, Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Угриновцима уз саслужење свештенства Епархије сремске. Пре почетка Литургије Митрополит Василије освештао је живопис те светиње из 18. века којим је она украшена у протекле три године. Митрополит сремски је нагласио да у последњој, сиропусној и недељи праштања, на прагу великог Васкршњег поста, сви треба да се замисле над својим делима и смогну снаге да опросте другима, као што се то и у молитви Господњој каже. Митрополит је током Литургије одликовао чином протојереја старешину угриновачког храма Александра Чавку. На предлог свештеника уручио је и грамате за љубав према цркви коју обилато помажу материјално и морално Милошу Вукомановићу и Стевану Милуровићу, а орденом Светог Арсенија Сремца одликовао је Дејана Матића. Након Литургије одржана је трпеза љубави на којој се обратио протојереј Александар Чавка рекавши да живописање храма није само декорација и његово облачње у оно што му припада, него и исписивање вере једног народа. Протојереј је честитао Високопреосвећеном четири деценије на трону Епархије сремске и захвалио се за одликовање, а истакао да заслуге за живопис припадају и његовом сабрату, протонамеснику Александру Миличевићу, као и парохијанима, који су, како је рекао, показали током живописа највеће заједништво до сада.. Живописање храма Светог великомученика Георгија почело је у марту 2022. године, а завршено у јулу 2025. Посао су обавили Бојан и Биљана Јуришић из Иконографског атељеа „Јуришић“ са сарадницима. Текст и фотографије: управа храма Светог великомученика Георгија у Угриновцима
Митровачки гимназијалци у походу ка светињама Грчке и Егине

Митровачки гимназијалци у походу ка светињама Грчке и Егине Сада већ традиционално, а са благословом Првојерарха Митрополије сремске, Митрополита Василија, ученици који похађају православну веронауку у Митровачкој гимназији у Сремској Митровици у периоду од 13. до 18. фебруара 2026. походили су Грчку и поклонили се светињама Егине и других духовних бисера ове древне православне земље. У вечерњим часовима, после наставе, у поподневној смени, аутобус са осамдесет ученика кренуо је пут Грчке где је прво поклоњење учињено у граду Солуну, светим прецима који су похрањени на Зејтинлику, те моштима Светог Димитрија, заштитника града Сирмијума и Солуна, у храму који је посвећен њему. Затим, манастир Светог Јефрема у Неа Макрији, била је изузетна прилика да се гимназијалци упознају са типовима монашке праксе, као и манастиру Пантократора надомак Атине и поклоњењу пантократорским мученицима и Светом Нилу који многе болести исцељује и теши оне који су изгубљени. Ноћење у граду Солуну и бањи Лутраки надомак Атине, била је прилика да се ученици саберу са својим професорима и вероучитељем, свештеником Стефаном Недићем, и припреме за дивне велике светиње, те наставе пут свог ходочашћа ка Егини и великом Светом Нектарију, архиепископу пентапољском чудотворцу. Дивно монаштво ове светиње, вредне сестре монахиње са игуманијом, припремиле су дочек за младе поклонике из братске Србије. У манастиру Пантократора, код Атине, многе ученике задивила је прича о 179 убијених монаха, обнови манастира од стране старца Порфирија и новопрестављеној игуманији мати Стилијани и свему ономе што баштини ова светиња из 9. века, док монахиње брину и старају се да, баш као и наша група, свако буде дочекан, послужен и окрепљен у најбољем могућем издању. Ученици су по одељењима урадили презентације о светињама и светитељима којима су се поклонили, те је манастир Светог старца Порфирија Кавсокаливита био наредна дестинација на путу овог поклоничког путовања, са својим житијем и лепотом монашког живота, отрежњујућих чињеница да се искључиво радом на себи, те делатном вером и побожношћу може доста тога у овом свету променити. Све оно што су ученици видели, доживели и својим примером окусили биће у овим временима оружје, те одлична припрема да се у Свету четрдесетницу крене са новим снагама, штитом вере – молитвом, силом смирења и највећим оружјем – љубављу, и покаже да делатна побожност, од најраније доби може допринети само савршенству, а никако силазној путањи где човек страда и суши се. У нади да ће се идуће године наставити путовање ученика ове гимназије ка другим православним светињама, ученици Митровачке гимназије са својим вероучитељем и професорима показали су да држава Србија и Митрополија сремска има најрепрезентативније благо које баштини, а то су млади и они који ће у наредном периоду носити стуб српске Цркве, школе и државе у целини. Текст и фотографије: Одбор за верску наставу Митрополије сремске
Посета градилишту новог храма у Батајници

Посета градилишту новог храма у Батајници Дана 6. фебруара 2026. године Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Г. Василије посетио је градилиште новог храма посвећеног Светом Арсенију Сремцу у Батајници, у делу где ће бити ново гробље. Овом приликом у разговору са архитектом и извођачима, Митрополит се упознао са тренутном фазом радова и ономе што следи до завршетка изградње темеља храма и звоника. Осим констатованог значаја будућег храма за црквену заједницу у Батајници и околини, Митрополит заједно са свештенством позива верни народ да и надаље подржи градњу светиње донацијама на број рачуна: 200081000000939976 БАНКА ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА прималац: СПЦ Епархија сремска, Храм Светог Арсенија Сремца у Батајници адреса: Браће Смиљанића ББ, 11273 Батајница сврха уплате: Донација за изградњу храма О овој вести и другим садржајима опширније на фејзбук-страници: Храм Светог архангела Гаврила – Батајница и инстаграм-страници: Храм Светог архангела Гаврила – Батајница (hramsvarhangelagavrila) фотографије: Срђан Ерцеган
Празновање Светог Саве у Сусеку

Празновање Светог Саве у Сусеку На празник Светог оца Саве, првог архиепископа српског, у уторак 27. јануара 2026. године у храму Светог архангела Гаврила у Сусеку, с почетком у 9 часова, служена је Литургија којом је началствовао јереј Никола Ерцег, парох сусечки и старешина овог Светог храма. Забележено је присуство многобројног верног народа Божијег, а посебно млађег нараштаја уз активно богослужбено учешће сусечког хора Цркве Светог архангела Гаврила „Благовеститељ”. Извршено је резање славског колача и освећење кољива припремљеног од стране овогодишњег светосавског кума господина Бранислава Бегојевића из Сусека. У наставку, традиционално су одржане светосавске рецитације и подељено је 90 светосавских пакетића. Након црквене свечаности, уследило је заједничко послужење у црквеној сали у порти храма пред полазак у фискултурну салу ОШ „Јован Поповић” у Сусеку на наставак светосавске прославе. Чин резања кумовског славског колача и освећења кољива у школи извршио је јереј Никола Ерцег, парох сусечки и вероучитељ у овој школи, уз активно појачко учешће црквеног хора „Благовеститељ”. Овогодишњи школски светосавски кум је свештеник Никола Ерцег са породицом. У име школе, директорица госпођа Татјана Крстић поздравила је све присутне, међу којима су били представници Општине Беочин, Месне заједнице Сусек и наставнички колегијум. У наставку програма, ученици ОШ „Јован Поповић” у Сусеку, осим учешћа у поменутом црквеном хору, представили су верно лик и дело Светог Саве и пригодном приредбом заједно са својим учитељима и показали се достојанствено пред свима присутнима. Текст: свештеник Никола Ерцег Фотографије: Драгана Шијачки
Духовна радост са оцем Рафаилом у Сремској Митровици

Духовна радост са оцем Рафаилом у Сремској Митровици У организацији Одбора за верску наставу, а са благословом Митрополита сремског Василија, народ Сремске Митровице имао је прилику да учествује у духовној радости која је уприличена у Недељу о царинику и фарисеју. Наиме, у понедељак 2. фебруара 2026. године отац Рафаило (Бољевић) са братијом из манастира Подмаине у Митрополији црногорско-приморској били су гости главног града Срема и узели учешће у редовном молитвеном сабрању вечерњег богослужења у Саборном храму Светог Димитрија, где је потом у позоришту „Добрица Милутиновић” уприличено предавање оца Рафаила на тему псаламског стиха „Име је Твоје вечно”. Отац је у најјаснијем могућем, а опет дубоком теолошком и богословском брижном и прецизном смислу, исказао како је могуће молити се уз псалме, указивајући на недовољно читање Светог псалтира и житија светитеља, попут живота Светог Саве. Високопречасни игуман подмаинске светиње годинама унатраг беседи, говори и созерцава све оно што жива Црква може да прихвати, подстиче верујуће православне хришћане да буду никад сити „живе воде” која је сам Христос. У пријатној духовној вечери, настављени су разговори и са благословом, отац је сутрадан наставио поклоњење светињама Свете Фрушке горе и то манастирима Јазак, Мала и Велика Ремета. Другог дана, отац је одржао предавање у храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици. Текст и фотографије: Одбор за верску наставу Митрополије сремске
Свети Сава у митровачком Саборном храму

Свети Сава у митровачком Саборном храму Свечано обележавање дана Светог Саве у Сремској Митровици отпочело је вечерњим богослужењем у Саборном храму, у молитвеном миру и сабрању верног народа. Тај духовни увод дао је тон целокупној прослави, која је и ове године протекла у знаку вере, традиције и радости деце. Након вечерњег богослужења одржана је Светосавска академија, пажљиво осмишљена и прожета духом благодарности и поштовања према првом српском архиепископу и просветитељу. У уводном делу академије пригодну и надахнуту беседу произнео је протонамесник Радослав Радовановић, који је срдачно поздравио све учеснике програма и све присутне, подсетивши на значај Светог Саве као духовног путоказа и узора, нарочито за младе нараштаје. Посебно место у програму заузели су рецитали најмлађих, које је са великом пажњом и посвећеношћу припремила вероучитељица Слободанка Арамбашић из Основне школе „Јован Јовановић Змај“. Најмлађи ученици су својим чистим и искреним казивањем стихова о Светом Сави унели посебну топлину и емотивност у свечаност, сведочећи да семе вере и љубави према традицији већ расте у дечјим срцима. У наставку програма наступили су црквени хор, деца веронауке и етно група, који су заједно створили складну и свечану целину. Духовне и традиционалне композиције изведене су мелодично и надахнуто, док је хвалоспев посвећен Светом Сави био прилагођен деци, краћи и разумљивији, омогућивши најмлађима да активно учествују и радосно изразе своју веру. Посебну радост свечаности донело је и присуство ученика Основне школе „Свети Сава“, који већ више година учествују као драги гости ове прославе, чиме се још једном потврђује лепа и трајна сарадња између Цркве и школе. Том приликом деци су подељени слатки поклони и пакетићи, што је додатно улепшало празничну атмосферу. Централни део прославе одржан је на сам дан Светог Саве, када је у Саборном храму служена Света Литургија, а потом освећени славски дарови. Сабрање у заједничкој молитви и благодарењу дало је прослави њен пуни литургијски смисао и духовну заокруженост. Овогодишња прослава Светог Саве у Сремској Митровици протекла је у складном и мелодичном духу, као живо сведочанство да се светосавске вредности негују и преносе на млађе генерације. Кроз молитву, песму, реч и дечју радост, још једном је потврђено да је дело Светог Саве трајни темељ духовног и културног живота нашег народа.
ПРОСЛАВЉЕНА КТИТОРСКА СЛАВА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА

ПРОСЛАВЉЕНА КТИТОРСКА СЛАВА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА Свети владика Максим, архиепископ српски, духовни чувар Светог манастира Крушедола и ове године је прослављен велелепно и достојанствено. У навечерје празника служено је празнично бденије којим је началствовао јеромонах Митрофан, сабрат манастира Крушедола, док је на сам дан по благослову Високопреосвештеног Митрополита Василија и у његовом молитвеном присуству служена Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије и архијерејски намесник сремскокарловачки уз саслужење свештенства намесништва сремскокарловачког. Високопреосвештени Митрополит Василије је на крају Свете Литургије благословио славске дарове поводом ктиторске славе и беседио многобројном окупљеном народу. Након тога у оближњем селу, у домаћинству Божић, Митрополит је благословио славске дарове свештеничком братству архијерејског намесништва сремскокарловачког који Светог Максима обележава као свог заштитника. Свети Максим је у тешка и небивала времена носиo бреме тешке архијерејске службе на просторима Угарске која је тада била посебно у деловима Срема насељена српским православним живљем. Поред велике жртве коју је пријавио код измирења православних Влаха, он је сав свој живот посветио изграђивању манастира Крушедола и српског народа у Срему, а и све до Београда. Његово старање је диван пример истинског служења Богу и роду – управо онако како се то очекује и од свештенослужитеља. Митрополит Василије је пожелео обиље благослова свештенству и свим сатрудницима наших парохија и благословио да се идуће године слава обележи литургијски у Манастиру Крушедолу, а окупљање братства у Доњим Петровцима.
Светосавски дан у Лаћарку

Светосавски дан у Лаћарку Прослава празника Светог Саве, првог архиепископа српског, у Лаћарку је и ове године протекла у радости, заједништву и љубави, онако како нас је Свети Сава учио – да се сабирамо око Христа и око деце. Светосавско славље започело је у Предшколској установи „Пчелица“, где је обављено резање славског колача, упућена поука и беседа, а деца су припремила пригодан програм на чему благодаримо дивним васпитачицама на челу са нашом Јоком Томић. Свако дете је дочекано са осмехом и љубављу и добило је светосавски пакетић, као знак пажње и благослова. Током Свете Литургије храм је био испуњен светлошћу, песмом и дечјим осмесима, а након службе прочитана је посланица, очинска поука Његовог Високогпреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија и обављено је резање славског колача у присуству представника Месне заједнице, председнице Весне Скакун, председника Црквеног одбора, директора Опште болнице у Сремској Митровици Војислава Мирнића и директора основне школе у Лаћарку Дамира Дураћа са наставницима и сарадницима. Кум школе био је Гојко Владисављевић са породицом, а кумови храмовне светосавске славе били су Дејан и Јелица Кузминац са породицом, док се кумства за следећу годину прихватио Душан Секендек са породицом. У наставку је уследио културно-уметнички програм и дечије рецитације, а потом и подела светосавских пакетића за сву децу у храму. Овом приликом одржана је и свечана Светосавска академија у Основној школи „Трива Витасновић Лебарник“, а славље је настављено посетом Удружењу деце са аутизмом „Дечји свет“ у Лаћарку, где су такође подељени пакетићи свој деци у присуству господина Марка Ковачевића и госпође Весне Скакун. Ове године, уз Божју помоћ и доброту људи, прикупљено је и подељено преко 900 светосавских пакетића, што је сведочанство да Свети Сава и данас сабира, уједињује и покреће срца. Дубоко смо захвални свим пријатељима, људима добре воље, родитељима, локалној самоуправи, управи, Месној заједници, Граду, као и свима који су на било који начин помогли да радост Светог Саве стигне до сваког детета. У години у којој обележавамо 850 година од рођења Светог Саве и 260 година постојања нашег Светог храма у Лаћарку, Светосавски дан је прослављен у слози, заједништву и љубави – као једно срце и једна душа. Нека молитвама Светог Саве Господ чува нашу децу, наш народ и наш Лаћарак. Свети Саво, моли Бога за нас.