Промовисана монографија Карловачке богословије

Промовисана монографија Карловачке богословије Поводом великог јубилеја нашег Училишта, Богословија је издала јединствену Монографију која обухвата свеукупни развој изучавања богословља у Сремским Карловаца, од 18. века до наших дана. Овим поводом, одржана је и промоција Монографије у препуној свечаној дворани Матице српске у Новом Саду, 21. маја 2024. године. Скупу је присуствовао велики број свештеника, те људи од знања и пера, као и сви поштоваоци трајања и традиције коју баштини Карловачка богословија. Промоцију је отпочео хор Богословије, појући тропар Васкрсења Христовог, а потом се присутнима обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Господин Станић је све подсетио на важност јединства Српске Православне Цркве и Матице српске, те да се оно у будућности никако не сме нарушити. Затим су се присутнима обратили Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије и директор Историјског архива града Новог Сада, господин Петар Ђурђев. Преосвећени Владика је, истакао важност Карловачке богословије у историји нашег народа. Поделио је и своје лично искуство, као Архипастира који већ 38 година дочекује изнова генерације младих богослова, који су отишли из породичних домова да би након пет година изашли из Богословије као зрели и одрасли људи. Са друге стране, господин Ђурђев се осврнуо на историјски контекст прилика у којима је основана Карловачка богословија и напоменуо како ће ова Монографија бити незаобилазна за даље изучавање историје наше школе. Један од потписника предговора Мониграфије, господин Игор Мировић такође се обратио сабранима. Након свог излагања, Мировић је прочитао своје две духовне песме – “Просејање” и “Крстоносци”. У име ђачког колектива говорио је Вељко Милутиновић, ученик четвртог разреда Богословије. Он је исказао велику радост, рекавши како је част свакоме од ученика Богословије да буде део овако значајног јубилеја и историјског догађаја. Такође је истакао да ову Монографију не чине само слова на папиру, него и сви који се уче данас и сви они који су се некада учили у Богословији. На крају је реч препуштена ономе који је и био заслужан за ово сабрање, протојереју-ставрофору Јовану Милановићу, ректору Богословије. Господин ректор је, између осталог, захвалио свима на доласку и учешћу у нашој радости. Подсетио је на своје претходнике и њихов рад, а потом и на целовитост ове Монографије која обједињује све периоде Богословског училишта у Сремским Карловцима. Целокупни догађај је био пропраћен музичким наступом хора Богословије, који је певао, како родољубиве, тако и духовне песме, окончавши ово дивно вече Карловачким многољетствијем. Видно задовољни, сви су се задржали на послужењу у свечаним салонима Матице српске.

Под Омофором вјечности

Под Омофором вјечности Веома захвално би било срочити коју ријеч о овом јубилеју и о овоме националном благу Сремским Карловцима и њиховим светим здањима, храмовима, школама, музејима, дворовима. Ни један карловачки ђак не смије ишта да пише, а да не започне стиховима карловачког ђака Алексеја Радичевића Бранка: Гледа` твоје големе красоте, пун радости и веље милоте, гледа` тамо, па мисли` назада, како красно бијаше некада. Осети` се српске царевине, српске славе, српске госпоштине; осети` се последњега доба, та краснога на Косову гроба.   Карловчани, а свакако у њих спадају и њихови ђаци, и данас преносе легенду с кољена на кољено, као неку неописиву амајлију, по којој сваки који окуси воде са Четири лава поново ће се вратити овом мјесту. Управо овде се пише још једна у низу историја. Да бисмо говорили о данас, морамо се сетити и оних јуче. Како Карловци да се не сјете великих патријараха Арсенија Црнојевића и Арсенија Јовановића, Павла Ненадовића и Стевана Стратимировића, првог патријарха Рајачића и војводе Стефана Шупљикца. Карловачки друм крије тајну грофа Рагузинског, а одзвањају повици барона Врангела. Како да карловачки вјетар не бруји име учитеља Максима Суворова и Илариона Руварца. Кап крви помјешана са сузом слива се из гроба мученичког патријарха Лукијана Богдановића. Кроз прозор карловачких школа чује се звук Мокрањца и појање Лазара Мирковића. Тешка ријеч одзвања Николајевским храмом оца Јустина Поповића и Германа патријарха. Свети Петар Цетињски и Свети Арсеније Пећки и Свети Нектарије Егински пред Престолом стоје молећи се Свевишњем и за ову башту неописиве красоте. Са Видиковца прати ток Дунава Душко Трифуновић пјесник југословенског рока, док се са Стражилова чују стихови великога Радичевића Бранка Ој Карловци место моје драго ко детенце дошао сам амо.  Не би било довољно ријечи и мјеста да би се само набројале умне главе које су своје гњездо свиле овде, око Четри лава, дуж Дворске баште, у ходницима Карловачке богословије и Гимназије, уз шеталиште покрај хладног Дунава, на улици покрај Капеле мира, у тихом ходу Чератским гробљем или преко покошених и црквених карловачких винограда, тиховањем подно Стражилова, у молитви Николајевској храма, у посјети историји Патријарашког или Рајачића двора, замишљеним шетањем пут Белила. У освит јубилеја 230 година постојања и рада Карловачке богословије, најстарије црквено-просветне установе српског народа радо се сјећамо свих ректора, професора и ђака који су походили ово Светилиште знања. Карловачка богословија била је и јесте стециште свих младих људи жељних знања. У том мјесту младе пчеле налазиле су своју кошницу. Стицале су знање, навике и утврђивале своју личну вјеру. Онда су се разлетиле по целом свијету, по Њиви Господњој и шириле медоточну науку. Дошли смо као странци, стекли смо дом и као породица отишли у свијет да утврдимо друге у Њему. И сада смо сви поново на окупу. Вратили смо се у кошницу. Као карловачки ђак сјећам се свих оних првих корака од нескладног реда за цркву, до необичне тишине прољећних ноћи. Мрског нам звука јутарњег звона, неиспавних очију, несмотрених на молитви, жустрих за трпезом, ладних погледа у клупи, хитрих за одмор, млаких за занимање, ведрих лица за слободне вечерње часе. И тако све у круг пет година по девет мјесеци. Дани дуги, ноћи кратке. Дјете младо дошло, изашао човјек спреман за живот, да ради, проповједа, слабе подиже, млаке уздиже, разочаране обрадује, невеселе насмије, забринуте и у проблемима ободри, тужне и усамљене охрабри. Онда, да служи Литургију, учи и подучава, себе изграђује, друге узвисује. Све и сви заједно да стреме ка Царству.  Две ствари које смо као млађа генерација обновљене Карловачке богословије научили јесу да правда бива на Небу, у рукама Божијим и друга за нас веома корисна и драгоцјена ствар, а коју нам казује један фрушкогорски монах: „Многе мајке рађају докторе, правнике, занатлије. Само посебне мајке рађају свештенике, молитвенике и служитеље Олтара Божијег.“ Карловачка богословије спада у ред једне од најелитнијих образовних установа друштва. То је школа у коју долазе дјеца из свих крајева свијета, из целокупног друштва, имућног или мање имућног, и постају предстојатељи народа. То је елита у пуном смислу те ријечи. Због тога овај јубилеј окупља све људе свих звања и части, а прије свега окупља њене ђаке под Омофор Светога Арсенија. У Карловачкој богословији провели смо најљепше тренутке наших дјетињих живота. Било је веома лијепих тренутака али и оних мање лијепих, али никада лоших и злих. Тек када нас живот научи да сами по свијету ходимо, сјетимо се науке коју нас је ова Институција знања учила и спремала за тај трнови пут. Из свега што смо прошли стазом мудрости карловачких патријараха и митрополита, учитеља и проповједника, остаје само једно Љубав побеђује све. То је она Врлина, врлина коју нас је ова школа научила. Поред свих наших дјетињих бунтовништва и ‘превара’ Карловачка богословија усадила нам је мајчинску љубав, а како Свети владика Николај рече: Мајчинска љубав најсличнија је Божијој љубави, иако тада нисмо били свјесни тога. Често смо се осећали као најстарија дјеца коју родитељи, у очима дјетета, занемаре. У ствари, они нам једнако дају љубав и пажњу градећи од нас људе који ће самостално корачати животном стазом. Последње ријечи које памтимо као дјеца Богословије биле су нашег разредног старјешине, професора појања, који нам је као прави отац рекао: „Сутра када ступите ногом на пут живота и прибројите се стаду презвитера, пазите да увјек можете стати са својим братом за Свети Престо, Служити Литургију, и рећи један другоме Христос је међу нама – Јесте и биће, да се можете руковати и очински цјеливати.“ То је узвишена служба од Бога дарована. Нисмо само дужни то чинити као презвитери, већ као људи овога свијета.  Како друкчије поклонити се овом Бастиону знања и одати хвалу за све године у теби проведене, за сва знања и поподневне шетње Дворском баштом и ноћне ужитке поред хладног Дунава, него стиховима онога који те најбоље опјевати зна, који ти у душу усади вјечно постојање и који ти омофор пјеснички даде, Радичевић Бранка: Тешко му се, тешко раставити, – али шта ће када мора бити! За њи` срце њему младо туче, али нешто на далеко вуче, он не може више одолети, па се вине и у свет полети. И не, нећу да именујем ни једнога

Предавање „Слобода у Христу“ у Саборном храму Светог оца Николаја у Шиду

Свештенство Саборног храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Шиду, позива верни народ на предавање под називом „Слобода у Христу“, које ће бити одржано у недељу 2. јуна 2024. године, са почетком у 18 часова. Модератор догађаја биће глумац Небојша Дугалић.  

Дани Свете браће Кирила и Методија у Бусијама

Дани Свете браће Кирила и Методија у Бусијама Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија братство храма Свете браће Кирила и Методија у Бусијама, поводом прославе храмовне и славе насеља Бусије уприличило је свечани програм који је трајао десет дана, током којих је верни народ имао прилику да узме учешћа у богослужењима која су служена у храму, као и у активностима које су одржане у парохијској сали. Дани Свете браће Кирила и Методија започели су 16. маја, прославаљајући јубилеј – двадесет година од како је истог датума 2004. године у темеље храма положено камење са Гроба Господњег, манастира: Хиландара, Крке, Крупе, Драговића, Озрена и других светиња. Празнични дани започели су служењем Акатиста Светим равноапостолним Методију и Кирилу, учитељима и просветитељњима словенским, који је служио презвитер Стефан Гавровски, парох бусијски, а пригодним речима у парохијској сали свечани програм је отворио презвитер Драган Зорица, старешина храма. Првог дана прославе посетили су нас глумци Жељко Касап и Раденка Шево, који су својом хумористичном представом одушевили публику. У суботу 18. маја, после вечерњег богослужења уприличено је предавање о гуслама високопреподобног архимандрита Стефана (Вучковића), игумана манастира Велике Ремете, уз учешће познатих гуслара: Марка Шћепановића, Владе Руње и Ђорђија Копривице. Отац Стефан исцрпно је говорио о важности гусала, док су поменути гуслари изводили најпознатије песме. Уз трпезу љубави и гусле, дружење је настaваљно у малој сали парохијског дома. У недељу Мироносица, 19. маја текуће године, по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и Његовог Преосвештентсва Епископа сремског Господина Василија, на вечерњем богослужењу молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ новобрдски господин Иларион (Лупуловић), викар Патријарха српског. За певницом су појале монахиње манастира Свете Петке у Беркасову, предвођене мати Анисијом, игуманијом поменутог манастира, свештенство, вероучитељи и студенти Богословског факлтета. Вечерње је служио протојереј Ђорђе Ковљен, парох белегишки. После вечерњег богослужења, Владика Иларион одржао је духовно вече у светосавском дому, који је био испуњен верним народом, који се окупио са свих страна да чује поучну реч Архијереја. Предавању је присуствовао и програмски директор Радија ,,Слово Љубве“ презвитер Дарко Радовановић, као и свештенство Епархије сремске. У уторак, 21. маја, после вечерњег богослужења уприличено је дружење са децом са посебним благословом, из више београдских основних и средњих школа, које је довела вероучитељица Милица Ракић са својим колегама, као и особама са сметњама и инвалидитетом и члановима удружења ,,Феникс“ из Старе Пазове, ,,Живимо Заједно“ из Београда и других. Ово посебно вече улепшао је професор Миодраг Миша Близанац, са својим чувеним хором ,,Исон“, који чине особе са инвалидитетом. Програм који је осмислио професор Миша оставио је посебан утисак на све присутне, поготово на децу од којих су се многи први пут сусретли са својим вршњацима који имају потешкоће. Све баријере са којима се ова деца сусрећу, нису и не могу бити баријере за љубав и радост коју она својом позитивношћу шире, а сви који се налазе у њиховој близини то и осећају. Сви ови дани воде нас до централне свечаности, а то је литургијска прослава празника. Евхаристијско славље уприличено је на дан празника Светих Кирила и Методија – заштитника и небеских покровитеља нашех храма и насеља Бусије, дана 24. маја 2024. године, када су Свету Литургију служили: протојереј-ставрофор Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице у Батајници, протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, јеромонах Павле, игуман манастира Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка, као и ђакон Василије Јосимовић из Сурчина. За певницом су појали појци са свештенством нашег храма, заједно са монахињама, као и другим свештеницима који су дошли да са нама поделе радост празника. Поучним речима сабранима се обратио протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, подсећајући нас на крстоносну историју нашег народа. После Свете Литургије уприличен је свечани ручак који су припремили овогодишњи кумови, успешни привредник господин Данијел Вучковић, са породицом. У току ручка приређен је празнични програм, који су припремили ученици ОШ ,,Бранко Радичевић“ из Бусија, са својим учитељицама и вероучитељем. У 18 часова вечерње богослужење служио је протонамесник Сава Мишановић, парох новопазовачки. Са својом делегацијом вечерњем је присуствовао и председник Општине Земун господин Гаврило Ковачевић. Ове вечери са нама је била и мати Злата, игуманија манастира Пресвете Богородице на Авали, која је са својим хором улепшала програм који је одржан у порти храма. Уследила је вечера, током које је, на иницијативу свештенства храма, проти Милораду Нишкићу уручена икона Свете браће Кирила и Методија на дар, у знак захвалности на његовом великом делу – изградњи храма, парохијског дома, амбуланте и школе у насељу Бусије. Икону Пресвете Богородице уручили смо и кумовима, којима се и овим путем захваљујемо што су се одазвали нашем позиву и радо се прихватили овогодишњег кумства. Сутрадан је одржан традиционални фестивал КУД-а ,,Ћирило и Методије“ под називом ,,Стазама наших предака“. Посебан утисак оставио је хор ученика Верске наставе, који је са свештеником Драганом Зорицом припремио песму ,,Света Крајина“. У недељу, 26. маја, на платоу испред црквене порте одржан је велики концерт песама Крајине и Српске под називом: ,,Неће бити граница на Дрини“, уз учешће више извођача и присуство високе делегације Владе Републике Србије и Српске.   Текст и фотографије: презвитер Стефан Гавровски

Манђелошки будући богослови освојили прво место на квизу веронауке

Манђелошки будући богослови освојили прво место на квизу веронауке Ученици осмог разреда из Манђелоса, које протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић припрема за пријемни испит у Богословији Светог Арсенија, Лазар и Радован Вулетић, Лука Недић и Павле Јосимовић, освојили су прво место на општинском такмичењу из веронауке у Сремској Митровици. Овим такмичењем су показали зрелост и спремност за изазове који их чекају у будућим данима њиховог живота. Нека им буде срећно и Богом благословено. Извор: ЦО у Манђелосу

ТРИБИНА – СРБИ НАРОД ЗАВЕТНИ

У недељу, 2. јуна 2024. године у 18 часова, у Светосавској сали, храма Свете Петке у Сурчину, одржаће се трибина „Срби народ заветни”.

ВАСКРШЊИ КВИЗ ИЗ ВЕРОНАУКЕ У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ШИДСКОМ

ВАСКРШЊИ КВИЗ ИЗ ВЕРОНАУКЕ У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ШИДСКОМ У суботу, 25. маја 2024. године Господње, одржан је трећи по реду Васкршњи квиз из веронауке на нивоу Архијерејског намесништва. Овогодишњи домаћин квиза у Архијерејском намесништву шидском била је ОШ ,,Филип Вишњић“ из Моровића, која се, заједно са својим катихетом, господином Милорадом Марковићем, побринула да само такмичење прође у најбољем реду, обезбедивши простор и неопходну техничку подршку. Пре почетка квиза, ученици и њихове катихете су под сводовима храма Рођења Пресвете Богородице заједно отпојали тропар Васкрса и прочитали молитву пре учења, а потом је све ученике и колеге вероучитеље у име архијерејског намесника шидског, протојереја-ставрофора Радомира С. Мишића, поздравио вероучитељ Ненад Србљанин, координатор за Верску наставу Архијерејског намесништва шидског. Након молитве, ученици су прешли у просторије школе, где је одржано такмичење. Овогодишњи жири, који се побринуо да квиз протекне регуларно, чинили су протонамесник др Борис Фајфрић, парох батровачки, јереј мс Стефан Сремац, парох моровићки и мс Војислав Чавић, вероучитељ у Гимназији ,,Сава Шумановић“ у Шиду. У категорији деце млађег узраста, пласман на епархијско такмичење остварила је екипа ОШ ,,Сава Шумановић“ из Ердевика, коју је водио вероучитељ Никола Лакић, док је у категорији ученика од 5. до 8. разреда пласман остварила екипа ОШ ,,Бранко Радичевић“, издвојено одељење у Бачинцима, коју је водио њихов вероучитељ, јереј Бранислав Лукић. Обема екипама које ће представљати наше намесништво у Епархији желимо много успеха. После одржаног такмичења за све учеснике квиза, приређена је трпеза љубави, трудом и приљежношћу пароха моровићког, јереја мс Стефана Сремца, као и домаћина овогодишњег такмичења, вероучитеља Милорада Марковића.   Текст: вероучитељ Ненад Србљанин Фотографије: вероучитељ Душан Мијатовић

ОДРЖАН 18. КРАЈИШКИ САБОР „КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА“

ОДРЖАН 18. КРАЈИШКИ САБОР „КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА“ У манастиру Крушедолу, 25. маја 2024. године, одржан је крајишки црквено-народни сабор „Крушедолска звона“, који већ 18. пут организују господин Вељко Вукелић из Инђије и Епархија сремска. Ова свечана манифестација започета је Светом архијерејском Литургијом у храму Благовештења Пресвете Богородице, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ западноевропски Господин Јустин, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија и православног монаштва, свештенства и ђаконства. Благољепију Евхаристијског сабрања, уз присуство многобројног верног народа, у великој мери допринело је и хармонично појање ученика Богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца. У надахнутој архипастирској беседи, Преосвећени Владика Јустин позвао је српски народ на слогу и јединство у Христу, пре свега кроз молитву и Литургију, без обзира на појединачну завичајну припадност. Истом приликом, Његовом Преосвештенству Епископу сремском Господину Василију изразио је дубоку благодарност на очинској љубави, бризи и стрпљењу, као и на свом рукоположењу у јерођаконски чин, које је из његове руке примио управо у крушедолској монашкој обитељи, истакавши како је, на свим каснијим послушањима у нашој светој Цркви, увек у срцу носио фрушкогорске манастире из којих је потекао. По завршеном богослужењу, трудом организатора, господина Вукелића, уприличени су трпеза љубави, као и пригодан културно-уметнички програм, који је пред бројном публиком изведен на бини постављеној унутар манастирског комплекса. На 18. крајишком црквено-народном сабору учешће су узели председник Републике Српске господин Милорад Додик, министарка за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије госпођа Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије господин Немања Старовић, саветник председника Владе Републике Србије господин др Никола Бањац, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама госпођа Јелена Добровић Бојановић, као и друге истакнуте личности из политичког и јавног живота.

ХРАМОВНА СЛАВА И ПРЕДАВАЊЕ ЈЕРОМОНАХА РАФАИЛА У ИНЂИЈИ

Свештено братство храма Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији, позива верни народ на храмовну славу и предавање јеромонаха Рафаила.

УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ПАВЛА (ПОЧИЋ)

УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ПАВЛА (ПОЧИЋ) Монахиња Павла рођена је 1937 године у селу Визићу, на крштењу добивши име Дамјанка. Ступила је у сестринство манастира Гргетега, где је и замонашена, 2004. године, од Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, у чин мале схиме са именом Павла. Примивши Свете Тајне, упокојила се на празник Светих Кирила и Методија. Монашко опело и сахрана биће служени у недељу, 26. маја 2024. године, у 13 часова, у Спасо-Преображенском скиту манастира Гргетега. ПОМЈАНИ ГОСПОДИ РАБУ ТВОЈУ! Вечан јој помен и Царство Небеско!