ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА И ВЕРОУЧИТЕЉА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА И ВЕРОУЧИТЕЉА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ У петак пете седмице Васкршњег поста, 19. априла 2024. године, на празник Светог Евтихија, патријарха цариградског, у манастиру Привина Глава, посвећеном Светом архангелу Гаврилу, обављена је исповест свештенства и вероучитеља Православног архијерског намесништва шидског. Свету архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протонамесника Зорана Угрешића, пароха шидског, јереја Стефана Сремца, пароха моровићког и епархијског протођакона Горана Власца.За певницом су појали свештеници и вероучитељи шидског намесништва, предвођени високопречасним протојерејем-ставрофором Радомиром. С. Мишићем, архијерејским намесником шидским, док је за читање паримеја био задужен јереј Лазар Павић, парох адашевачки. Исповедник свештенства и вероучитеља шидског намесништва, по благослову Преосвећеног Владике Василија, ове године био је високопреподобни архимандрит др Клеопа (Стефановић), настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, архијерејски заменик Његовог Преосвештенства Епископа сремског и професор Карловачке богословије. Литургији пређеосвећених Дарова присуствовао је и бројни верни народ, који је заједно са свештеницима, монаштвом и вероучитељима, приступио Светој Чаши и причестио се Најсветијим Тајнама Тела и Крви Христове. Након Свете Литургије за свештенство и верни народ уприличена је трпеза љубави, трудом сестринства и настојатеља свете обитељи привиноглавске, игумана Макарија. За трпезом је, по већ устаљеном благословеном обичају, читано поучно слово, за духовно укрепљење свих присутних, а за чије је произношење, по благослову Његовог Преосвештенства Владике Василија, био задужен јереј Мирослав Торбица, парох у Јамени.
МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА
МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА На дан када наша света Црква прославља молитвену успомену на Свете мученике Агатопода и Теодула, 18. априла 2024. године, на молбу игумана Макарија, настојатеља манастира Привине Главе, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије замонашио је три искушенице ове монашке обитељи. Искушенице Јелена, Мира и Мара примиле су чин расе и камилавке и тако се за Царство Небеско родиле као Фотина, Ирина и Ана. Монаси из Привине Главе вековима су преносили традиционално веровање да је Свети деспот Јован Бранковић, заједно са својим братом, „Максимом архијерејем сербским“, око 1496. године обновио њихов, знатно старији, манастир. Ову светињу, посвећену Светим архистратизима Михаилу и Гаврилу, према истом схватању, основао је властелин Прива или Приба, у 12. веку, што објашњава и порекло њеног необичног имена. У прилог народном предању говоре и чињенице да се у близини манастира налазило Беркасово, утврђени посед Змаја Огњеног Вука, као и да је баш на том локалитету откривен непроцењиви „Чатовник с образи“, из личне књижнице деспота Ђурђа Бранковића. У турским пописима спомиње се, 1566–1569, као имућна монашка обитељ, на челу са игуманом Максимом, која поседује виноград, „ливаду од двоје кола сена“ и „њиву од два дана орања“, као и обрадиву земљу Мустафе Дервиша. У складу са жељама игумана Симеуна, у Привиној Глави је монах Тимотије преписао типик, 1607. године. На име овог манастира наилази се и у турском дефтеру из 1578. године. Пећки патријарх Пајсије посећује овај манастир, 1627, и ту налази поменуту деспотову књигу, богато осликану минијатурама, коју је понео у своју резиденцију, преповезао је, оправио и потом вратио, са својеручним записом из 1629. године. Она је ту била похрањена до избијања Хабзбуршко-турског рата, 1688. године, када је Привина Глава претрпела дивље пустошење. Извесни аустријски официр, приликом пљачке раскошне ризнице, препознао је вредност вешто илуминираног рукописа и тако је дело доспело у Баварску, где је касније преименовано у „Минхенски псалтир“.
ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНИКА И ВЕРОУЧИТЕЉА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ
ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНИКА И ВЕРОУЧИТЕЉА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ У среду, 17. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређeосвећених Дарова у храму Светог великомученика Георгија у Дивошу, на којој су се причестили сви свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва сремскомитровачког, као и сабрани верни народ. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, парох манђелоски, јереј Милош Марковић, парох лежимирски, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон Стефан Недић из храма Светог великомученика Димитрија у Сремскиј Митровици, уз молитвено учешће свог свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва сремскомитровачког. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, умировљени дугогодишњи свештеник храма Вазнесења Господњег на Клиси у Новом Саду. Заједничка трпеза љубави одржана је у наставку, у сали парохијског дома, око које су се потрудили свештеник Драган Вучић, са породицом, уз велику помоћ својих парохијана. Јереј Драган Вучић
ПОСЕТА ЕПИСКОПА АУСТРИЈСКО-ШВАЈЦАРСКОГ ГОСПОДИНА АНДРЕЈА ЕПАРХИЈИ СРЕМСКОЈ
ПОСЕТА ЕПИСКОПА АУСТРИЈСКО-ШВАЈЦАРСКОГ ГОСПОДИНА АНДРЕЈА ЕПАРХИЈИ СРЕМСКОЈ Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј боравио је, 15, 16. и 17. априла 2024. године, у братској посети Епархији сремској, заједно са свештенством из Швајцарске, Италије и са Малте. Након молитвеног дочека у Саборном храму Светог оца Николаја, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, швајцарског Архипастира примио је Његово Пеосвештенство Епископ сремски Господин Василије и затим је уприличена свечана вечера у трпезарији Богословије Светог Арсенија. По благослову Преосвећеног Владике Василија, 16. априла, свештенике из пратње високог госта исповедио је архимандрит Стефан, настојатељ манастира Велика Ремета. а након што је над њим извршена Света тајна, Преосвећени Владика Андреј поклонио се светињама у манастирима Крушедолу, Новом Хопову, Раковцу и Беочину. У вечерњим часовима тог дана, у сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима одржано је предавање Епископа Андреја на тему „Свети владика Николај и патријарх српски Гаврило“, у ком је изложена и страдална историја Српске Православне Цркве у ратним и поратним временима.
ПРЕДАВАЊЕ ГОЛГОТА И ВАСКРС СРБИЈЕ И РУСИЈЕ
ПРЕДАВАЊЕ “ГОЛГОТА И ВАСКРС СРБИЈЕ И РУСИЈЕ” Предавање “Голгота и Васкрс Србије и Русије”, биће одржано у недељу, 21. априла 2024. године, са почетком у 18 часова, у Светосавској сали, храма Свете Петке у Сурчину.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ У БЕЛЕГИШУ
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ У БЕЛЕГИШУ На дан када наша света Црква прославља Преподобну Марију Египћанку, 14. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Белегишу. Саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, протојереј Ђорђе Ковљен, парох белегишки, јереј Слађан Видаковић, парох старобановачки и епархијски протођакон Горан Власац, ђакон Александар Милановић и ђакон Стефан Станојевић. После Свете Литургије, Његово Преосвештенство осветио је белегишку Основну школу „Вера Мишчевић“, а потом је уприличена треза љубави.
Предавање презвитера Игора Батеса у Бусијама
Предавање презвитера Игора Батеса у Бусијама Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија Црквена општина Бусије – храм Свете браће Кирила и Методија организује циклус предавања током Часног поста у парохијској сали, после Свете Литургије. Први гост и предавач био је презвитер Игор Батес, старешина и духовник капеле Светог Јована Златоуста при Студентском граду у Београду. Четврте недеље Часног поста, 14. априла текуће године, отац Игор служио је Свету Литургију, уз саслужење пароха бусијских презвитера Драгана Зорице и Стефана Гавровског и уз присуство верног народа насеља Бусије. Духовно славље наставило се у сали парохијског дома, где су верници уз трпезу љубави имали прилику да чују пригодну реч уваженог предавача, као и да поставе питања. Присутне је поздравио старешина храма, јереј Драган Зорица, истакавши да је период освећења водица послужио свештеницима да се ближе упознају са људима и увиде могућности даљег мисионарског рада, те да су предавања која предстоје израз старања и начин реализовања верске наставе за одрасле вернике. Свештеник Игор Батес исцрпно је говорио о тајни Крста и Светој Литургији, али и другим догађајима и личним сусретима са старцем Тадејем витовничким, уз кога је отац Игор провео седам месеци. Следеће недеље предавач ће бити проф. др Ненад Божовић, који ће говорити о појму поста у Старом завету. Добро дошли!
АКАТИСТ У СУСЕКУ
АКАТИСТ У СУСЕКУ У суботу, 13. априла 2024. године, у 18 часова, у храму Светог архангела Гаврила у Сусеку служен је акатист Пресветој Богородици Умекшање злих срдаца. Акатист је служио јереј Никола Ерцег, парох при храму Светог архангела Гаврила у Сусеку. Након акатиста Пресветој Богородици Умекшање злих срца, сви верници су помазани уљем, мироточеног из оригиналне Иконе Пресвете Богородице Умекшање злих срца, које је у овој богомољи остављено као благослов. ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС! Презвитер Никола Ерцег
СВЕШТЕНИЧКА ИСПОВЕСТ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ПОДУНАВСКОГ
СВЕШТЕНИЧКА ИСПОВЕСТ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ПОДУНАВСКОГ У петак, четврте недеље Часног поста, 12. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светог Варнаве Хвостанског у Петроварадину и том приликом причестио свештенство Архијерејског намесништва подунавског и сабрани верни народ. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Зоран Перић, парох лединачки, протонамесник Зоран Ерић, парох петроварадински и епархијски протођакон Горан Власац, уз молитвено учешће и присуство свих свештеника и вероучитеља Архијерејског намесништва подунавског, као и верног народа. Свештенство и вероучитеље исповедио је протојереј-ставрофор Јово Лакић, умировљени свештеник из Епархије зворничко- тузланске. По завршетку Свете Литургије, Преосвећени Владика говорио је о значају Свете тајне Исповести, а потом је заједничарење настављено у парохијској сали.
ПАРАСТОС ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 79 ГОДИШЊИЦЕ ОД ПРОБОЈА „СРЕМСКОГ ФРОНТА“
ПАРАСТОС ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 79 ГОДИШЊИЦЕ ОД ПРОБОЈА „СРЕМСКОГ ФРОНТА“ Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, 12. априла 2024. године, у спомен-комплексу ,,Сремски фронт” у Адашевцима код Шида, у храму Светог Стефана Штиљановића служен је парастос пострадалима током ратних операција на Сремском фронту (које су трајале од 21. октобра 1944. до 13. априла 1945. године), а поводом обележавања 79. годишњице. Са почетком у 11:15 часова, звоно са црквеног торња означило је почетак парастоса, који је служио изасланик Преосвећеног Епископа Василија, игуман Јустин (Стојановић), уз саслуживање свештенства Архијерејског намесништва шидског и ђакона сремскокарловачке Саборне цркве Марка Стефановића. Парастосу су присуствовали државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије, господин Зоран Антић, представници општинске самоуправе из Шида, представници више удружења бораца, потомци пострадалих, школска деца и грађани из више градова и места. После парастоса, присутнима се обратио игуман Јустин, који је између осталог рекао: „Данас се налазимо на мученичком месту, на коме је, благословом Епископа Василија, а уз подршку добрих људи, пре неколико година подигнут православни храм, посвећен Светом Стефану Штиљановићу (светитељу из 15. века који је бранио свој српски православни народ од тадашњег турског зулума), у коме, у овим данима часног поста, узносимо молитве Васкрсломе Христу за покој душа свих невино пострадалих војсковођа и војника који су на овом потесу пострадали у великом броју (преко 35.000 душа) ради идеала одбране своје отаџбине и имена српског и православног, крајем 1945. године. Да је ово мученичко место, само једно од многих, на потесу од Јадовна, многих крашких јама по Велебиту, Мраковици, Козари, Јасеновцу, Јајинцима, Крагујевцу… да је у време владавине комунизма – идеологије једноумља, под велом братства и јединства, била таква пракса да се о српским жртвама није јавно говорило, да се не би други народи и народности вређали, да су често пута оваква места страдања била сакривена, необележена или пак забетонирана; да је Србија после завршетка рата 1945. остала опустела, без подмлатка, да су остале многе мајке завијене у црнину, многи без својих родитеља и деце…“ После парастоса у цркви, колона присутних је кренула ка централном споменику где је положено цвеће. Присутнима се у име Владе Републике Србије обратио државни сектетар господин Зоран Антић, истакавши да, жртве које су дате у борбама на Сремском фронту и у борби нашег народа за слободу у Другом светском рату нису биле узалудне. Венце код спомен обележја су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Аутономне Покрајине Војводине, Сремског управног округа, Сремске Митровице, Општине Шид, ОШ „Сремски фронт“, СУБНОР-а, као и делегације удружења бораца и ветеранских удружења, удружења грађана и представници дипломатског кора у Србији.
