епархијасремска Archives - Page 61 of 91

Светa Литургијa на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана у Сремској Митровици

Светa Литургијa на празник Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Сремској Митровици Дана, 9. јануара 2024. године, када наша Света Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана, служена је Света Литургија у храму посвећеном овом Светом, у Малој цркви на Сави. Литургијом је началствовао архимандрит др Клеопа Стефановић, архијерејски заменик и настојатељ Световаведењског манастира у Сремским Карловцима, а саслуживали су протонамесник Андрија Авакумовић – старешина храма, протојереј Владимир Недељковић и ђакон Александар Цигановић. За певницом су појали верници, богослови и студенти Православног богословског факултета у Београду, као и помоћници оца Клеопе из Световаведењског манастира. Црква је била пуна верног народа који је учествовао у Светој Литургији. Песмом су се представиле и чланице дечијег црквеног хора „Светосавци“, којим руководи ђакон Александар Цигановић. За нас је била посебна част да отац Клеопа дође и служи у нашем храму, а након Литургије је одржао кратку и поучну беседу о Светом Стефану. Аутор текста: ђакон Александар Цигановић

Наставља се обнова и развој Сремских Карловаца и у 2024. години

Наставља се обнова и развој Сремских Карловаца и у 2024. години Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије присуствовао је седници Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, која је одржана у Влади Аутономне Покрајине Војводине. На седници којој је председавала Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, утврђено је да је Покрајинска влада у обнову Сремских Карловаца од 2018. године до данас уложила милијарду и три стотине милиона динара. Председник Покрајинске владе и заменик председника Одбора Игор Мировић истакао је да ће до краја 2024. године бити завршена пројектна документација за свеобухватно уређење заштићене просторне целине старог језгра Сремских Карловаца што ће представљати основу за даље финансирање обнове и уређења овог места. Најзначајнији до сада завршени пројекти су рестаурација Патријаршијског двора Саборне цркве и Богословије Светог Арсенија, санација кућа на централном тргу Бранка Радичевића и реконструкција Улице браће Анђелић и државног пута кроз Сремске Карловце. На седници је донета одлука да се формира Радна група од представника релевантних институција и јавних предузећа за координацију израде пројекта уређења Сремских Карловаца.

Божић у Сремској Митровици

Божић у Сремској Митровици Ученици веронауке Митровачке гимназије, Техничке и Прехрамбено-шумарске и хемијске школе у Сремској Митровици, предвођени руководством и члановима Удружења „Тихо звоно“, као и Банком хране Војводине, сакупљали су пакете за најугроженије становнике овог града и пацијенте са одељења психијатрије Опште болнице. Време божићног поста, припрема за празник Рођења Христовог и Ново наступајуће лето Господње најбољи су тренуци када се укрепљују душе потребитих из наше средине. Пацијенти са одељења психијатрије, који похађају редовне радионице православне психотерапије сваког понедељка и петка, први су прихватили дарове и умножили молитве у својим срцима за све оне који су их се сетили у болести. На дару, као и увек, заблагодарили су начелник болничке Службе психијатрије, др Станимир Чекеринац и др Сања Селаковић, шеф психијатријске амбуланте, са својим колегама лекарима и медицинским особљем, које се непрекидно током целе године брине и стара о заштити менталног здравља људи из сремског округа. Госпође Љиљана Божић и Сања Крстић из Удружења „Тихо звоно“ поделиле су неколико десетина пакета деци из угрожених, вишедетних и социјално угрожених породица, са жељом да осете дух и радост витлејемске пећине и божићног даривања. Вероучитељи, свештеник Далибор Чолић, ђакон Александар Цигановић и Стефан Јосиповић, послали су своје ученике у супермаркет ради прикупљања дарова. Прихваћен је договор заменика председника Одбора за верску наставу Епархије, ђакона Стефана Недића да ово постане традиција, не само у данима божићног поста, већ и Свете четрдесетнице и других благословених дана црквене године.

Божић у Илоку

Божић у Илоку У православном храму Светога архангела Михаила у Илоку свечано је прослављен Божић, празник породице и Божје љубави. На Бадње вече се окупио велики број православних верника, а надлежни парох, протојереј-ставрофор Предраг Азап , у порти храма је традиционално запалио бадње дрво. На сам празник Рождества Христовога служена је Света Литургија у храму, а поред верног народа Литургији су присуствовали и илочка градоначелница др Марина Будимир, као и жупан вуковарско-сремски Дамир Деканић. На крају Литургије је преломљена чесница, односно божићни хлеб с дукатом, који је испекла пекарска радња Анте Стјепановића у Борову Насељу. На том дару им се захвалио прота илочки, Предраг Азап Дукат је у чесници пронашао млади Борис Велемир, а парохија илочка га је још наградила „поклон боном“ од 30 евра, за куповину разне робе у Продајном центру КИК. За овогодишње госте у просторијама парохијског дома припремљено је послужење, где су размењене здравице и божићне честитке.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Прослављање Рођења Христовог у седишту Епархије сремске, отпочело је великим повечерјем и празничним јутрењем уочи Божића. На Божић, на Светој архијерејској Литургији у Саборном храму Светог оца Николаја началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење сремскокарловачког свештенства. Божићну посланицу Српске Православне Цркве прочитао је јереј Станко Летић, настојатељ Саборног храма, а Преосвећени Епископ Василије поучио је присутни верни народ својом архијерејском беседом и очински им честитао овај велики хришћански празник.

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Божићна посланица Српске Православне Цркве Божићна посланица Српске Православне Цркве По милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Данас се рађа Син Божји Јединородни, Сјајност славе Његове, Обличје бића Његова и вечности Његове, Очев израз и Реч, Онај кроз Кога је и векове створио, кроз Кога је постало све, видљиво и невидљиво (свети Јован Дамаскин). Прошло је, ево, више од две хиљаде година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога Царства записао два имена, Јосиф и Марија, а вероватно је неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име, име Исус, како је названо новорођено чудесно Дете. Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на „трећи род”, оне „млаке” који су час за Њега час против Њега, али увек са „задршком” и „одступницом”. Поменути пописивач није ни сањао да новорођено Дете, односно Његово необично име Исус (Спаситељ), представља највећи Дар неба земљи: Њега и Његово име благовестио је свети Архангел Гаврило Пресветој и Пречистој Дјеви Марији, потоњој Мајци Његовој, а тиме и Мајци свих нас. Та Личност и то Име Залог је помирења Бога и Човека после човековог отпадништва од Бога кроз грех, Залог ослобођења рода људског од греха, смрти и ђавола. Колико би се он тек зачудио да му је ико казао да су о Божанском Детету, Рођеном у пећини, у убогом склоништу пастирâ, и положеном не у колевку већ у обичне јасле за стоку, знали и говорили древни пророци вековима пре настанка Римскога Царства? А како би се тек презриво насмејао да је ико стао да га уверава да ће Римска Империја пропасти и нестати, а да ће непојмљиво – за њега и фантазмагорично – Небеско Царство, на челу са тим наизглед безначајним Дететом, бити непобедиво и вечно? Да, чиновник је записао име тек рођеног Детета, ако Га је уопште записао, вероватно и не видевши Га. О том Детету, међутим, пророковали су, експлицитно или имплицитно, свети пророци Исаија и Михеј, као и други старозаветни чувари и учитељи вере у Једнога, Јединог и Истинитог, Бога и Господа света и човека. Средином 2. века по Христу живео је философ по имену Јустин, човек који је читав свој живот посветио трагању за Истином, не за једном од „истинâ” већ за пуном, коначном, апсолутном Истином. Изучивши науку и философију свога времена – отуд му и назив свети Јустин Философ – и не пронашавши у њој Истину, приклонио се хришћанској вери, потврдивши своју приврженост њој мученичком смрћу за њу, због чега је назван, такође, свети Јустин Мученик. Намеће се питање: шта је то што га је привело вери која је у његово време била сурово гоњена? То је Светлост знања, одговара он. То је узвишена и надумна мудрост хришћанског учења, тачније Откривења Божјег у Христу, Који и јесте ипостасна, личносна Премудрост Божја, Дародавац превасходног богопознања (ср. Филипљ. 3, 8). На самом почетку светог Јеванђеља по Јовану (1, 1) Он се назива Логос, тојест Реч Божја, Смисао, Разлог и Сврха свега што постоји и живи. Он Сâм постоји и живи од искони, предвечно, „у Бога” (Јов. 1, 1 – 2). Као вечан и сабеспочетан Богу Оцу и Духу Светом, Он је и Творац свега (види Јов. 1, 3; ср. Кол. 1, 15 – 17 и Јевр. 1, 2 – 3), али и Извор истинског живота и неугасиве духовне светлости: „У њему беше живот и живот беше светлост људима” (Јов. 1, 4). Ову истину снажно истиче света Црква већ у првом стиху божићнога тропара, тојест свечане песме на Празник Његовог Рођења: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања…”. Завршним пак стихом тропара црквени песник наглашава да се на Божић предвечни Бог, нас ради, родио као Дете. Замислимо само: предвечни Бог и наизглед беспомоћно новорођенче, а једна те иста Личност! У кондаку, другој химни Празника, ову надумну Тајну наше свете вере разрађује велики византијски химнограф, свети Роман Слаткопојац: „Дјева данас Надсуштога рађа и Земља пећину Неприступноме приноси; анђели, заједно с пастирима, славослове, а мудраци, заједно са звездом, путују, јер се нас ради родило Дете, превечни Бог.” Бог – Дете! Христос се роди! Какво чудо, каква тајна, каква благовест, каква радост, мајка свих наших радости! Али не заборавимо: у свакоме од нас, до краја овоземаљског живота, живи дете. Откривење Божје, даровано нам у Христу Духом Светим, упућено је управо детету у нама. Дете слуша, чује и, штавише, духовном интуицијом разуме оно што ми, такозвани или самозвани одрасли људи, нити чујемо нити разабирамо. Дете у нама захвално одговара Богу за радост Божића, радост за коју оптерећени, посустали, цинични (читај: огреховљени) свет „одраслих” више није способан. Част изузецима, наравно! Вероватно се још једино деца не чуде томе што је Бог дошао на свет или сишао у свет у лику Детета, Богодетета, Чији Лик до данас и довека светли са светих икона, откривајући нам оно што је најтананије и најрадосније у хришћанству – тајну „вечног детињства Божјег”. „Будите као деца!”, поручује нам Господ наш (Мат. 18, 3). Ако Га послушамо, схватићемо сверадосну благовест Божића, тојест тајну Његовог Рођења. Дете је без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али је и биће заједнице по преимућству јер не може да живи сâмо, без других, без породице, без љубави. Богомладенац Исус је по Својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити. Јер, Оно и није „цар јудејски” него

Посета геронтолошком центру „Луана“ у Шиду

Посета геронтолошком центру „Луана“ у Шиду На празник Свете великомученице Анастасије и Светог Никифора Лепрозног, 4. јануара 2024. године, протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, aрхијерејски намесник шидски, и јереј Лазар Павић, парох адашевачки, посетили су и причестили кориснике геронтолошког центра „Луана“ у Шиду. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, а припремајућу се за велики празник Рођења Христовог, у духу хришћанске врлине бриге и старања о немоћним и старим члановима Цркве Божије, извршена је посета заједници у геронтолошком центру „Луана“ у Шиду. Након обављене Свете тајне Причешћа, протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, обратио се присутним верницима беседом о Рођењу Христовом, честитајући празник и указујући на важност Свете тајне Причешћа, као и о важности бриге и старања једних о другима. Испред Архијерејског намесништва шидског, полазница верске наставе – православног катихизиса Емилија Мишић, поделила је пригодне божићне пакетиће корисницима геронтолошког центра, као и бадњачиће, како би се догађај празника Рођења Христовог достојанствено прославио и доживео и у овој заједници верног народа. У име Свете Цркве, захваљујемо се управи геронтолошког центра Александру и Светлани Нонковић на изузетној дугогодишњој сарадњи и на разумевању духовних потреба корисника центра.