Освећени крст и звона за храм у КПЗ у Сремској Митровици

Освећени крст и звона за храм у КПЗ у Сремској Митровици На дан Светог великомученика Артемија и Преподобног Герасима Кефалонијског, посетом нашег Архијереја Епископа сремског Господина Василија, уприличена је духовна радост међу зидовима највећег затвора на Балкану – Казнено поправног завода у Сремској Митровици. У затвореном делу завода у току је реконструкција православног храма чија је заштитница Света Петка. Након Другог светског рата, са храма је срушен звоник, однешена су звона те се, благословом нашег Епископа и трудом и залагањем управника КПЗ-а Александра Алимпића, кренуло у обнаваљање храма и изграђен је нови звоник. Овом приликом, наш Епископ је посетио нашу установу и извршио чин освећења крста за звоник и звона. Епископу су саслуживали високопречасни протојереји-ставрофори: Јован Милановић – ректор Карловачке богословије, Саво Ракита – архијерејски намесник сремскомитровачки, Мирослав Јосимовић – старешина храма у Манђелосу и Гвозден Арамбашић – старешина Саборног храма сремскомитровачког, као и епархијски ђакон Горан Власац. За певницом су били протојереј Владимир Недељковић, јереј Далибор Чолић – затворски духовник, јереј Бранимир Чолић, господин Стефан Недић – заменик координатора за веронауку Епархије сремске и Бранислав М. Павков – затворски катихета. Велику част и задовољство својим доласком указали су нам директор Управе за извршење кривичних санкција, господин Дејан Царевић, саветник Милан Танасковић, као и управници затвора у Зрењанину, Сомбору, Новом Саду и Пожеравцу. У присуству великог броја осуђених лица и медија, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије је осветио крст и звона, а потом се очинским речима обратио присутнима. Након освећења, управник КПЗ-а господин Александар Алимпић је, у част Преосвећеног Епископа Василија и директора управе, приредио заједничку трпезу љубави, током које је Преосвећеном Епископу уручио капитално дело – монографију ,,Трагом митровачке казнионе“, чији је коаутор заменик управника КПЗ-а господин Небојша Драгановић. Бранислав Павков, затворски катихета

ПРЕДАВАЊЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У РУМИ

ПРЕДАВАЊЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У РУМИ У понедељак, 6. новембра 2023.године, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми, одржано је предавање на тему „Изазови породице данас“. Предавачи су били проф. др Зоран Павловић, шеф кривично-правне катедре на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна Академија у Новом Саду и мср Ђорђе Санчанин, православни свештеник храма Вазнесења Господњег у Руми и докторант треће године Правног факултета за привреду и правосуђе. Том приликом, сала Градске библиотеке је била испуњена до последњег места, а све присутне речима добродошлице је, најпре, поздравио Дамир Васиљевић Тоскић, директор Градске библиотеке у Руми. Сабрање је отворио свештеник Ђорђе, говорећи о значају и очувању светиње брака, породице и породичних вредности. Професор др Зоран Павловић је, у свом излагању, ставио акценат на потребу пружања подршке својим ближњима, као и на чињеницу да „све креће од породице и да се све враћа ка породици, да је породица основ свега“. Овом приликом се захваљујемо директору Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“, господину Дамиру Васиљевићу и свима у управи поменуте институције, који су нам указали част и поверење да о овако битној теми причамо на месту где се многи људи сабирају. Велико хвала свима који су били присутни и својим присуством увеличали сабрање. Надамо се да ће наше сабрање, ако ништа друго, барем у малој мери, дати допринос очувању брака, породице и породичних вредности .   Свештеник Ђорђе Санчанин

СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ У РУМИ

Српска Православна Епархија сремска и храм Силаска Духа на апостоле, позива верни народ на свеноћно бденије, поводом празника Светог Порфирија Кавсокаливита.

Нови број Српског Сиона

Нови број Српског Сиона (3/2023) посвећен четрдесетпетогодишњици архијерејске службе Епископа сремског господина Василија Обавештавамо читалачку јавност да је из штампе изашао нови број Српског Сиона (2/2023), часописа Епархије сремске. Тема броја је: ”Четири и по деценије архијерејске службе Епископа сремског господина Василија ”. Поред тематског садржаја ту су и текстови посвећени темама из историје Цркве, веронауке, путопис, вести из православних помесних Цркава као и хронографија Епархије сремске. Посебно препоручујемо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом сремским г. Василијем и његове архипастирске беседе. Садржај: Тема броја: Презвитер Александар Чавка – Са уредничког стола Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом сремским г. Василијем – Предстоји нам најважнији задатак – изградња Живе Христове Цркве Свечанао обележено 45 година архипастировања владике Василија – Бог нам даде духа силе, љубави и чистоте Презвитер др Петар Николић – „Христос је пуноћа читавог мог живота…“ Ђакон Будимир Кокотовић – Владика Василије и манастири Гомирје и Крка Јеромонах Никанор Божић – Седамдесетљетни старац – неуморни виноградар на њиви Господњој Прва архијерејска беседа Његовог Преосвештенства Епископа господина Василија (Вадића) Беседа Његовог Преосвештенства Епископа господина Василија – Осећање усамљености Беседа Његовог Преосвештенства Епископа господина Василија – На испраћају моштију Светог кнеза Лазара Беседа поводом пет година архипастирске службе у Аустралији Беседа Његовог Преосвештенства Епископа господина Василија на Малу Госпојину   Историјско наслеђе Предраг Пузић, временослов свештеника Озрена Јаношевића (1906-1941) – Завештање за незаборав   Путопис Зорица Стефановић – Фрушкогорске светиње зраче светлошћу Христове науке   Издавачки подухвати Протојереј Бојан Мијановић, о ”Азбучнику српских свештеника у Срему 1546-1946 Предрага Пузића – Отргнути од заборава   Веронаука Вести из православних помесних Цркава Хронографија Епархије сремске   Тема следећег броја нашег часописа је: „110 година од упокојења Патријарха српског Лукијана Богдановића”. Аутори и преводиоци могу своје радове достављати електронским путем на имејл: casopissrpskision@gmail.com Рок за достављање радова је 1. децембар.   презвитер Александар Чавка главни и одговорни уредник

ПОЗИВ НА ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВУ У ЛАЋАРКУ

ПОЗИВ НА ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВУ У ЛАЋАРКУ На иницијативу Светосавске омладинске заједнице Лаћарак, а у сарадњи са Црвеним крстом Сремска Митровица и ОШ “Трива Витасовић – Лебарник”, успешно је одржано предавање о неопходности добровољног давања крви. Лаћарак броји око 10.000 становника и потребно би било да се од овог броја житеља, на годишњем нивоу, пронађе око 3% (300) давалаца, што за сада није случај. На годишњем нивоу, ово место сада има само 1% (100) давалаца, што је премали број за сеоске медицинске потребе. Овдашња Светосавска омладинска заједница тежи ка томе да Лаћарак постане село у коме ће се одржавати редовне акције добровољног давања крви, како би достигли потребан број на годишњем нивоу. Хвала вам на љубави, која изискује жртву! 

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДОБАНОВЦИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДОБАНОВЦИМА На дан када наша Света Црква прославља Светог Јакова брата Господњег, на 22. недељу по Духовима, 5. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Добановцима. Саслуживали су: протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј-ставрофор Илија Цревар, пензионисани парох добановачки, протојереј Милан Алимпић, старешина храма, јереј Јулијан Тодоровић, јереј Владимир Милановић, јереј Божидар Ђенић и епархијски ђакон Горан Власац. За певницом су појали карловачки богослови. Пре Литургије извршен је чин освећења обновљеног иконостаса, а након Свете тајне Евхаристије, Његово Преосвештенство је заблагодарио Богу на великом труду верног народа, приложника и свештенства на обнови иконостаса ове светиње Епархијске сремске која је неугасиво кандило вере православне већ 220 година. За испољену делатну љубав према својој Цркви, Преосвећени Господин Епископ одликовао је Зорана Павловића Оредном Светог Максима, док су Орденом мајке Ангелине одликоване мајке, Милица Чолаковић, Славојка Буквић и Сања Николић. Овом приликом, Владичанску грамату примили су: Мића Перишић, Анђелко Ивановић, Раденко Раковић, Борка Кораћ, Слободан Јанковић, Дарко Пешић, Милена Врањеш, Душан Добрић, Коса Ранковић, Бранко Кузељевић, Дамир Драгић, Слободан Николић, Александар Аћимовић, Бранко Радујко, Никола Јовановић, Јанко Павићевић, Верослав Ђуровић, Слободан Марковић, Стеван Бучевац и Милан Смиљанић.

Промоција књиге и пројекција филма o Светој Петки

Промоција књиге и пројекција филма o Светој Петки Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у петак, 3. новембра 2023. године, у галерији Општинске народне библиотеке „Вељко Петровићˮ у Жабљу, представљена је књига Света Петка, архимандрита др Клеопе Стефановића, игумана манастира Ваведења Пресвете Богородице и професора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима. У присуству жабаљског свештенства и многобројног верног народа, аутор је говорио о књизи и лику Светитељке. Живом речју пренео је искуство живљења у манастиру где су обретене мошти свете матере Параскеве. У суботу, 4. новембра 2023. године, у дворани биоскопа у Жабљу, одржана је пројекција филма „Света Петка – крст у пустињиˮ, снимљеног по роману Петкана, који је написала Љиљана Хабјановић-Ђуровић.    Вест преузета са сајта Епархије бачке

ВЕРОНАУКА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ „ПЧЕЛИЦА“

ВЕРОНАУКА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ „ПЧЕЛИЦА“ Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Одбор за верску наставу Епархије сремске започео је са огледним програмом православних образовно-интерактивних радионица у објектима Предшколске установе „Пчелица“ у Сремској Митровици. На основу потписаног протокола и уговора о пословно-техничкој сарадњи Епархије и ове установе, реализација пројекта отпочела је од октобра месеца ове године. Делегирани и одабрани тим вероучитеља из Актива сремскомитровачког једном месечно улази у све градске и сеоске објекте ове установе и ради са малишанима из свих припремних предшколских група. Готово да су се сва деца, односно њихови родитељи, определила за овакав вид радионица и односа са Црквом од малих ногу. Захваљујући изврсној сарадњи директора Установе, госпође мр Биљане Цвијетић, помоћника директора Марине Ђорђевић и стручних сарадника, овај подухват, сигурни смо, уродиће плодом и намера нам је да у свим предшколским установама на територији наше Епархије ово буде активност којом ће се деца дичити. Пројекат радионица подржала је ресорна локална самоуправа, Град Сремска Митровица, као оснивач Установе, али и Покрајински секретаријат за образовање и неки факултети друштвено-хуманистичких наука из области педагогије. Циљ је да се радионице успоставе као редовна активност која ће бити део Посебног програма и налазиће се у годишњем плану рада Установе, али и да се оне одржавају и за децу старије узрасне групе и успоставе термини на нивоу редовних недељних сусрета.   Стефан Недић, заменик председника  Одбора за верску наставу Епархије сремске

Звучни записи беседа свештеника доступни путем јутјуб канала Архијерејског намесништва румског

Звучни записи беседа свештеника доступни путем јутјуб канала Архијерејског намесништва румског Обавештавамо и подсећамо верни народ да су беседе свештеника храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, али и других свештеника који су се у пригодним приликама обраћали верницима, доступне на јутјуб каналу Архијерејског намесништва румског. Тим поводом, aрхијерејски намесник и парох румски протопрезвитер-ставрофор Сретен М. Лазаревић подсећа нас на важност оваквог подвига, који осим своје мисионарске особености, жели да пружи могућност слушања беседа верницима који нису били у прилици да узму личног учешћа у богослужењу. Уједно подсећамо и на наше инстаграм странице: hram_svetog_duha_ruma и mlekopitateljnicaruma, као и фејсбук страницу СПЦО Рума Храм Силаска Светог Духа на апостоле, преко којих можете пратити сва обавештења у вези богослужбеног и парохијског живота наше заједнице. Речи проте Сретена преносимо у целости: “Служећи Свету Литургију и обављајући редовна богослужења свештенослужитељ ће учинити много у своме животу. Уколико се потруди око умножавања броја оних који долазе и учествују у богослужењу, благословено дело чини, ради кога ће и сав његов дом бити обрадован. Придодајући овоме молитвене обреде, крштења, венчања, исповести, опела, освећења домова и друге потребе Цркве, значајно ће умножити љубав и удостојити се још већих добара. Препознајући додатно делање на обнови, градњи и украшавању храмова и друге имовине Цркве са парохијанима, биће удостојен и многих заслуга са житељима парохије у којој живи. У сваком наведеном делу, поред осталих дарова и врлина, обраћања – беседе, заузимаће најважнија места његовог служења Заједници. Од изузетне важности је да наш однос према овоме буде пажљив и посвећен. Памтим добро речи при сусрету са старешином манастира Велике Ремете, почившим архимандритом Данилом. Били смо ученици Богословије када нас је старац примио у својој келији. У постељи, већ у дубокој старости, обрадовао нам се, и одмах после поздрава говорио нам: Ви ћете бити свештеници. Не смете да ћутите. И када зубе истрошите говорећи, ни тада не смете ћутати. Реч Јеванђеља мора да се шири. Поред ових поучних и опомињућих речи старца Данила, значе нам подсећања и упућивања наших професора који су нам говорили да је за беседе изузетно важно припремати се. Говорили су нам и да је најбоље да припрема буде свакодневна кроз читање, чиме ћемо обогатити фонд речи. Ако и нисмо неког дана у могућности да прочитамо више од дневних новина, да ће и то бити допринос нашем бољем обраћању. О свакодневном читању Светог Писма, поучних штива, житија светих, обраћања и беседа Светих Отаца, говорили су нам као о многоструком и дивном усавршавању говорништва. Живот украшен врлинама, саветовали су нам као најсавршенији и најпотпунији начин васпитавања других. Пример живљења у препоручиваном слушаоцима придодаје богате садржаје и поуке и најскромнијим речима. Писана реч увек је добродошла, и она  може бити добар избор припреме за обраћање, као цела беседа, концепт, или тезе за наумљено казивање. Написано се може штампањем умножавати и употребити за даље ширење речи које ће достићи и до оних који нису присуствовали изговореном. Звучни и видео записи увелико су у употреби деценијама и пружају још већу могућност, нарочито преко интернет презентација, апликација, па и друштвених мрежа. Употреба нових технологија прилика је коју би требало препознати и употребљавати. Врло често размишљамо о томе да наше беседе и обраћања нису савршена, са сувишним елементима или мањкавостима и то не би требало да нас обесхрабрује, јер практикујући казивања, говорићемо све боље. Готовост и будност у служењу Богу и роду, биће оснажена благодаћу Божијом, и нас ће изграђивати и многих добара у Господу удостојити. Подсећамо се на садржину молитве на рукоположењу: Божанска благодат, која свагда немоћи исцељује и недостатке допуњује… и осмељујемо се у делању.”   презвитер Стефан Гавровски

ПРОСЛАВА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ У КУПИНОВУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ У КУПИНОВУ Похвалимо свештеним песмама, светог Апостола, свеславног Луку, као проповедника Дела Апостолских и сјајног писца Јеванђеља Христовог, неописане истине Христове Цркве, и као истинитог лекара људских немоћи, природних болести и исцелитеља душевних мука, који се непрестано моли за душе наше. (II тропар Светом апостолу Луки,глас 5.) Најстарији православни парохијски храм у Војводини, храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у Купинову, прославио је своју храмовну славу, на Лучиндан у уторак 31. oктобра. Овај свети храм је задужбина деспота Ђурађа Бранковића и његових синова Гргура, Стефана и Лазара, и грађен је у периоду од 1455. до 1457.године, a у самоj цркви постоји камена спомен-плоча, која је постављена 1957.године, у знак петстогодишњице трајања овог светог храма. Међутим, постоје скоро откривени извори који показују да је храм изграђен и раније, још 1453.године. Будући да је Купиново последња деспотска престоница Срба у Угарској ова светиња је представљала дворски храм, са веома значајним реликвијама. Треба нагласити да су овде почивале мошти Светог апостола Луке, након штосу пренешене из Смедерева, последње деспотске престонице у Србији. У време када је слобода српске средњовековне државе постајала све неизвеснија, деспот Ђурађ Бранковић спас види у откупу и преносу чудотворних моштију Светог Луке. Након што је турском султану платио 30.000 златних дуката, Свете мошти су, из Рогоса у Епиру, стигле у српску средњовековну престоницу, 12. јануара 1453. године. Сама чињеница да су мошти биле у Смедереву и Купинову, у средњем веку, говори о снази и значају наше деспотовине у то време. Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града, 20. јуна 1459. године, након чега су пренешене у Купиново где су боравиле неколико година, када напуштају славну престоницу Срба у Угарској. Још увек није одређено питање моштију Светог Луке које се чувају у Италији и око којих се споре Падова и Венеција. Иначе, у храму Светог апостола Луке у Купинову, осим моштију Светог апостола Луке, почивале су и целебне мошти намученог великог српског деспота Светог Стефана Слепог (недавно смо прославили његов празник), затим ту је био деспот Јован Бранковић (у припрати сахрањен), а по обретењу његових моштију које су се показале целебне и нетљене, његово свето тело је, такође, било изложено испред олтара. У породичном храму Бранковића, српски деспот Ђорђе Бранковић (син Свете Мати Ангелине) замонашен је 1496. године, добивши монашко име Максим (потоњи Свети архиепископ српски Максим), а потом је од стране софијског митрополита Калевита рукоположен за јерођакона и јеромонаха.  Важна драгоценост овог дворског храма каснијег периода је иконостас из 1790. године који је рад чувеног Јакова Орфелина и он је од непроцењиве вредности. На звонику храма налази се звоно вожда Карађорђа Петровића из 1813. године, које је представљало поклон за манастир Обед у Купинову па је након ратног пустошења из манастира Обед пренешено у храм Светог апостола Луке, и оно је позивало верујући народ на молитву у Купиново.Такође, треба посебно истаћи да је Купиново, након Другог светског рата, имало велики благослов да за пароха има свештеномонаха, протсинђела Антонија (Стевановића), који је од 1946. до 1967. године духовно руководио овим светим местом, и који је овде оставио неизбрисив траг. У радости празновања храмовне славе, на дан Светог апостола Луке, који је торжествено прослављен, Светом Литургијом је чиноначалствовао протојереј-ставрофор Велизар Живановић (дугогодишњи секретар Епархије сремске и старешина Саборног храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, у пензији) уз саслуживање протојереја-ставрофора Милета Јокића (пензионисаног архијерејског намесника старопазовачког и старешине храма Светог Ћирила и Методија у Бусијама) и јереја Бојана Весића пароха купинског, свештенослужитеља који духовно бди, молитвослови и богослужи у светињама славног Купинова (храм Светог апостола Луке, храм Свете Тројице и манастир Обед). Лепоти светог богослужења на овај свети дан који је посебан за благочестиви народ славног Купинова, допринос је својим присуством и душекорисном беседом подарио чувени господин Бранко Радунковић (како га многи из милоште зову „Мали Бранко“), самоуки уметник, моделар, који је и поред тешког животног крста, кога са радошћу увек носи, пошто је рођен без шака и колена, остварио преко 300 изложби својих макета у тадашњој Југославији и Европи. Поред рада на макетама, Бранко је био активан у раду са хоровима, као хоровођа, а свој живот је описао књигом „Воља чини чуда“, која је издата 2008. године, и која је, у међувремену, доживела друго допуњено издање. Свети храм је био испуњен верујућим народом не само из Купинова, већ и из осталих места, како то и бива сваке године на дан Светог апостола Луке. Након проповеди господина Бранка, гости свештенослужитељи, проте Велизар и Миле, захвалили су се на дивној беседи, поздрављајући домаћина светог сабрања и пароха купинског, јереја Бојана Весића и честитајући празник Светог апостола Луке, свом благочестивом народу Купинова упутили су молитвене жеље да Господ излије благодат своју и да свима подари сваког добра у изобиљу. За сав благочестиви народ припремљена је трпеза љубави.   Текст и фотографије: Александар Јеловац